Slušajte ovde RRI!

Slušajte Radio Romania International uživo

Odnosi Rumunije sa MMF-om (09.06.2015)

Nova runda tehničkih pregovora izmedju predstavnika Medjunarodnog monetarnog fonda, Evropske komisije i Svetske banke sa jedne strane i rumunskih vlasti sa druge dvijala se u Bukureštu od 19 do 26. maja. Misija medjunarodnih kreditora doputovala je u Bukurešt posle dva propala pokusaja da se zvanično finalizuje aranžman iz predostrožnosti posle više susreta clanova rumunske vlade sa predstavnicima MMF-a u Vašingtonu. Ako makroekonomski pokazatelji izgledaju dobro, problemi su nastali sa ritmom strukturnih reformi, finansiranjem mera za smanjenje pdv-a i odlukom o smanjenju doprinosa za socijalno osiguranje. Predstavnioci MMF-a su se u principu složili sa poreskim rasterećenjem rada, ali sa napomenom da ovu treba usmeriti na najpogodjenije kategorije društva. Tu je i kalendar liberalizacije cene prirodnog gasa za domaćinstva i sudbina velikih energetskih kompanija Oltenija i Hunedoara. Glavna preokupacija medjunarodnih kreditora izgleda da je održivost mera smanjenja poreza i taksi u novom Poreskom zakonu kao i način na koji smanjenje može ugroziti dogovoreni budžetski deficit. Poreski zakon izmedju ostalog predvidja smanjenje pdv-a na hranu od 1 juna sa 24 na 9%, smanjenje standardne kvote pdv-a sa 24 na 20% od 2016. godine i na 18% od 1. januara 2018. godine. Doprinos za socijalno osiguranje smanjiće se od 2018. godine sa 10,5% na 7,5% za poslodavstva i sa 15,8 na 13,5% za zaposlene. Naredne godine akcize na gorivo smanjiće od 16 do 20 %, a na pojedine proizvode ukinuti. Jedinstvena poreska stopa ostaje nepromenjena do 1. januara 2019. godine, kada će se smanjiti sa 16% na 14%. Novinar Danijel Apostol o pregovorima rumunskih vlasti sa MMF-om kaže: ‘ Jasno je da je glavna tema rasprava u javnom mnjenju da li mozemo da predjemo na rasterećenje poreskog sistema. Svi priželjkujemo manje poreze i takse, ali istovremeno se pitamo do koje mere se mogu smanjiti porezi a da država funkcioniše. Siguran sam da možemo da smanjimo poresko opterećenje, jer će to za realnu ekonomiju biti injekcija koja omogučava oživljavanje neophodno za zdravo funkcionisanje. Smanjeni fiskalitet omogučava kompanijama da usmere novac ne samo u državnu kasu, već u otvaranje novih radnih mesta , u manje cene.

Odnosi Rumunije sa MMF-om (09.06.2015)
Odnosi Rumunije sa MMF-om (09.06.2015)

, 09.06.2015, 09:46

Nova runda tehničkih pregovora izmedju predstavnika Medjunarodnog monetarnog fonda, Evropske komisije i Svetske banke sa jedne strane i rumunskih vlasti sa druge dvijala se u Bukureštu od 19 do 26. maja. Misija medjunarodnih kreditora doputovala je u Bukurešt posle dva propala pokusaja da se zvanično finalizuje aranžman iz predostrožnosti posle više susreta clanova rumunske vlade sa predstavnicima MMF-a u Vašingtonu. Ako makroekonomski pokazatelji izgledaju dobro, problemi su nastali sa ritmom strukturnih reformi, finansiranjem mera za smanjenje pdv-a i odlukom o smanjenju doprinosa za socijalno osiguranje. Predstavnioci MMF-a su se u principu složili sa poreskim rasterećenjem rada, ali sa napomenom da ovu treba usmeriti na najpogodjenije kategorije društva. Tu je i kalendar liberalizacije cene prirodnog gasa za domaćinstva i sudbina velikih energetskih kompanija Oltenija i Hunedoara. Glavna preokupacija medjunarodnih kreditora izgleda da je održivost mera smanjenja poreza i taksi u novom Poreskom zakonu kao i način na koji smanjenje može ugroziti dogovoreni budžetski deficit. Poreski zakon izmedju ostalog predvidja smanjenje pdv-a na hranu od 1 juna sa 24 na 9%, smanjenje standardne kvote pdv-a sa 24 na 20% od 2016. godine i na 18% od 1. januara 2018. godine. Doprinos za socijalno osiguranje smanjiće se od 2018. godine sa 10,5% na 7,5% za poslodavstva i sa 15,8 na 13,5% za zaposlene. Naredne godine akcize na gorivo smanjiće od 16 do 20 %, a na pojedine proizvode ukinuti. Jedinstvena poreska stopa ostaje nepromenjena do 1. januara 2019. godine, kada će se smanjiti sa 16% na 14%. Novinar Danijel Apostol o pregovorima rumunskih vlasti sa MMF-om kaže: ‘ Jasno je da je glavna tema rasprava u javnom mnjenju da li mozemo da predjemo na rasterećenje poreskog sistema. Svi priželjkujemo manje poreze i takse, ali istovremeno se pitamo do koje mere se mogu smanjiti porezi a da država funkcioniše. Siguran sam da možemo da smanjimo poresko opterećenje, jer će to za realnu ekonomiju biti injekcija koja omogučava oživljavanje neophodno za zdravo funkcionisanje. Smanjeni fiskalitet omogučava kompanijama da usmere novac ne samo u državnu kasu, već u otvaranje novih radnih mesta , u manje cene.



Sa svoje strane profesor Dan Armeanu sa Akademije ekonomskih nauka iz Bukurešta objašnjava: Uvek su se eksperti MMF- rukovodili filozofijom prema kojoj za smanjenje poreza treba imati dopunske mere. Postoji ovde odredjena logika, ali ja smatram da se Rumunija nalazi u situaciji kada se smanjenje poreza može nadoknaditi ekonomskim efektima i to za samo sedam- osam meseci. Pored toga smatram da je borba protiv utaje poreza, za koju je vlada preuzela odgovornona, počela je da daje rezultatee, i ako će se nastaviti u ovom ritmu i bud-etski prihodi rasti kao u prvom tromesećju ovaj program poreskog rasterećenja postaje održiv. Najvažnija odluka je smanjenje pdv-a sa 24 na 20 % od iduće godine. Ovde imamo mnoštvo argumenata, polazeći od prekomerne kvote, možda najveća u Evropskoj uniji. Nema smisla ostati pri ovoj kvoti kada prikupljanje pdv-a ne prelazi 50%. Može se smanjiti i prikupljati mnogo više sa pozitivnim posledicama po državni budžet.



Guverner Narodne banke Rumunije Mugur Isaresku ocenjuje da je najvažnija uloga MMF-a u odnosima sa Rumunijom obezbedjivanje odredjene koherentnosti medju primenjenim ekonomskim politikama: Doziranje raznih instrumenata ekonomske politike kombinovani sa raznim fiskalnim politikama važnije je od odredjene monetarne politike. Čime nam je Fond najviše pomogao? Time što je kombinacija politika imala suštinu. Imamo problem zakasnelog feudalizma, idemo od jednog do drugog mesta, od jedne do druge institucije i kažemo: stanite malo, ono što vi radite je u suprotnosti sa onim sto drugi rade. Ova diskusija se vodi i sada. Najviše se kasni sa strukturnim reformama. Djabe vršimo pritisak na fiskalne ili monetarne poluge . Kao da prekomerno uzimamo jedan lek sa nadom da će biti sve u redu. Ali ako doza ne odgovara, lek moze da izazove trovanje organizma ili ne daj Bože nešto još gore.

Rumunija danas среда, 20 новембар 2024

Boja i kreativnost tipa Bauhaus u Bukureštu

Nemačka je 1919. godine dala Bauhaus školu, koja potiče od asocijacije nemačkih reči bau – graditi i haus – kuća. Izuzetno uticajna...

Boja i kreativnost tipa Bauhaus u Bukureštu
Foto: facebook.com/enescu.festival
Rumunija danas уторак, 12 новембар 2024

Žorž Enesku i veštačka inteligencija AI

Međunarodno takmičenje Žorž Enesku se i ove godine, u septembru, održalo u Bukureštu i oduševilo, iz noći u noć, publiku koja voli muziku,...

Žorž Enesku i veštačka inteligencija AI
Foto: facebook.com/enescu.festival
Rumunija danas уторак, 05 новембар 2024

Fenomen „Nova godina koje nije bilo“

Danas razgovaramo o filmu. I izabrali smo tu temu, jer je „Nova godina koje nije bilo“, prvi dugometražni film reditelja i scenariste Bogdana...

Fenomen „Nova godina koje nije bilo“
Foto: facebook.com/enescu.festival
Rumunija danas уторак, 15 октобар 2024

Tradicionalni zanati u okrugu Gorž

Godine 2008. zvanično je formirana Unesko lista nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva, u skladu sa odredbama „Konvencije o očuvanju...

Tradicionalni zanati u okrugu Gorž
Rumunija danas среда, 09 октобар 2024

Festival sarme i pihtije

  Festival sarme i pihtije Jesen je povod za veselje, za proslavu žetve, pa se organizuju mnoge manifestacije u čast obilja i izobilja. Kao i...

Festival sarme i pihtije
Rumunija danas четвртак, 03 октобар 2024

Bakademija – Maturski ispit dostupan svima

  Maturski ispit 2024. godine zabeležio je najveću prolaznost u poslednjih 10 godina, 76,4%. Međutim, suočavanje sa „ispitom zrelosti”...

Bakademija – Maturski ispit dostupan svima
Rumunija danas уторак, 24 септембар 2024

Doina danas

Drugo izdanje festivala Dor de doina, u organizaciji Udruženja Frui Vita, održano je u blizini „Lekovite bašte“, sektora Botaničke bašte...

Doina danas
Rumunija danas уторак, 10 септембар 2024

Kampovi protiv nasilja

„Raspust nam je stigao, iz Francuske vozom došao“ bila je poznata rima kada smo bili deca. A tada se nije ni postavljao problem...

Kampovi protiv nasilja

партнер

Muzeul Național al Țăranului Român Muzeul Național al Țăranului Român
Liga Studentilor Romani din Strainatate - LSRS Liga Studentilor Romani din Strainatate - LSRS
Modernism | The Leading Romanian Art Magazine Online Modernism | The Leading Romanian Art Magazine Online
Institului European din România Institului European din România
Institutul Francez din România – Bucureşti Institutul Francez din România – Bucureşti
Muzeul Național de Artă al României Muzeul Național de Artă al României
Le petit Journal Le petit Journal
Radio Prague International Radio Prague International
Muzeul Național de Istorie a României Muzeul Național de Istorie a României
ARCUB ARCUB
Radio Canada International Radio Canada International
Muzeul Național al Satului „Dimitrie Gusti” Muzeul Național al Satului „Dimitrie Gusti”
SWI swissinfo.ch SWI swissinfo.ch
UBB Radio ONLINE UBB Radio ONLINE
Strona główna - English Section - polskieradio.pl Strona główna - English Section - polskieradio.pl
creart - Centrul de Creație Artă și Tradiție al Municipiului Bucuresti creart - Centrul de Creație Artă și Tradiție al Municipiului Bucuresti
italradio italradio
Institutul Confucius Institutul Confucius
BUCPRESS - știri din Cernăuți BUCPRESS - știri din Cernăuți

Članstvo

Euranet Plus Euranet Plus
AIB | the trade association for international broadcasters AIB | the trade association for international broadcasters
Digital Radio Mondiale Digital Radio Mondiale
News and current affairs from Germany and around the world News and current affairs from Germany and around the world
Comunità radiotelevisiva italofona Comunità radiotelevisiva italofona

Provajderi

RADIOCOM RADIOCOM
Zeno Media - The Everything Audio Company Zeno Media - The Everything Audio Company