Rasprave o prelasku na evro ( 26.05.2015)
Iako Rumunija nije prešla na evro, jedinstvena evropska moneta predstavlja realnost naše svakodnevnice jer se 70% bankarskih pozajmica realizuje u ovoj moneti. U evrima se obračunavaju i cene usluga mobilne telefonije pa sve do automobila ili stanova, tako da kupoprodaja automobila, terena ili stanova vrši se u evrima. U programu konvergentnosti koji se svake godine dopunjuje i šalje Briselu, vlada Rumunije nije odustala od prelaska na evro 1. januara 2019. godine. Privreda Rumunije ispunjava 5 uslova nominalne konvergentnosti iz Mastrihta, ali najvažniji problem je realna konvergencija, odnosno visina bruto nacionalnog proizvoda po stanovniku koji trenutno iznosi 55% proseka bruto nacionalnih proizvoda 28 članica Evropske unije. Predvidja se da će realna konvergencija Rumunije u 2018. godini biti od 65% da bi 2020. godine bruto nacionalni proizvod po glavi stanovnika dostigao 71% evropskog proseka ocenjuje Vlada Rumunije 1. januar 2019. za prelazak na evro nije samo ambiciozan cilj, vec postaje veoma ambiciozan i treba da dobro razmislimo da li zaista želimo da ostvarimo ovaj cilj, upozorio je guverner Narodne banke Rumunije Mugur Isaresku Još nemamo mapu puta i za ovaj cilj celo društvo treba da preuzme odgovornost –naglasio je guverner i dodao: Treba dobro da razmislimo da li želimo da ostvarimo ovaj cilj. Ne treba više rasipati jane fondove, treba uvesti prioritizaciju investicija i napraviti višegodisnje programe za javne rashode. Imamo odličnu makroekonomsku situaciju i treba samo da ostvavrimo strukturne reforme, odnosno da racionalnije trošimo finansijske fondove. Naše preokupacije treba da budu stavljanje naglaska na konkurencuiju, efikasnost i budžetsku ravnotežu preduzeća.
Florin Orban, 26.05.2015, 10:06
Glavni ekonomista Narodne banke Rumunije Valentin Lazea kaže da postoje male šanse da 2019. godine Rumunija predje na evro, jer ne postoji politički i socijalni konsenzus oko ovog pitanja. Valentin Lazea je objasnio: Ako će se kojim slučajem sutra politička klasa dogovoriti i potpisati pakt sa potrebnim merama cilj bi mogao da bude realan jer je 1. januar 2016. godine poslednji trenutak kada možemo da se pridružimo Evropskom kursnom mehanizmu. Čak i kada bi se ovaj scenario ostvario, mi treba da postignemo godišnji privredni rast mnogo veći od 3,5% moyda čak 5 % sto je neodrživo. Ako bismo zabeležili rast za 2% viši od Evropske unije, što se može bez sumnje ostvariti, za ulazak u evrozonu bilo bi nam potrebno 7 godina.
I predsednik Fiskalnog saveta Jonuc Popesku smatra da je prelazak na evro u 2019. godini veoma ambiciozan cilj: Mislim da odgovornost koju smo preuzeli da ćemo prelaziti na evro u 2019. godini je čiste deklarativne prirode. Mi nemamo praktično napravljenu mapu puta, jasnu agendu sa zadacima koje treba ostvariti da bismo bili spermni za ovaj korak. Ja smatram da nas novi poreski paket, koji smanjuje veoma mnogo takse io podgrejava deficit, udaljava mnogo od ovog cilja.
Počasni predsednik Rumunske bankarske asocijacije Radu Gracijan Gecea smatra da je rumunski bankrski sistem spreman za prelazak na evro: Tehnički, rumunski bankarski sistem je spreman, za razliku od drugih bankarskih sitema zemalja koje su u medjuvremenu usvojile na evro. Na nivou Rumunske bankarske asocijacije mi smo poceli pre 5 godina projekat primene svih standarda i restrikcija.
Radu Gracijan Gecea smatra da bin naša zemlja imala velike šanse da kao članica evrozone ostvari efikasniju eksploataciju svojih nepresušnih resursi, da privuče vece evropske fondove i da modernizuje infrastructuru. Posle prelaska na evro pojaviće se medjutim izazovi upravljanja pojedinim makroekonomskim i fiskalnim pokazatelja, dodao je Radu Gracijan Gecea.
