Moderne poljoprivredne tehonologije (05.05.2015)
Od 2500 hektara zagrejanih staklenika, koliko je Rumunija imala do 1990. godine, ostalo je samo 550 hektara. U večini staklenika i plastenika proizvodi se sada samo za sopstvene potrebe, ali postoje i preduzetnici koji u upoznati sa razvojnim trendovima ovog sektora na evropskom planu i zainteresovani za ovaj posao. U uslovima kada Rumunija uvozi velike količine povrča, ljudi misle da ovaj posao ima budućnost. Klasični staklenici sa metalnom strukturom zamenjuju se drugim modernim koji se lako montiraju. Primer je fabrika staklenika Transilvanija, koja proizvodi i prodaje montažne staklenike, plastenike i sisteme za navodnjavanje i grejanje. 30 odsto proizvodnje namenjeno je izvozu u Srednju i Zapadnu Evropu, a preostali deo domacem trzistu, izjavio je direktor fabrike Čaba Lengel: «Imamo bogatu paletu klijenata, neki su se odlučili za hobi staklenike u kojima žele da proizvode biopovrce, da jedu zdravu hranu. Ovi nabavljaju male staklenike od 60 do 80 kvadratnih metara. Kod nas dolaze i farmeri koji žele da zamene drvene strukture i plastične folije lošeg kvaliteta, koji iziskuju daleko veći rad na gradnji nego sa gajenjem povrča. Ova kategorija će u narednim godinama postati dominantna. Dolaze zatim investitori koji su shvatili da se može dobro zaraditi od proizvodnje povrča, jer mi imamo relativno jeftiniju radnu snagu nego u Holandiji ili Italiji i povoljne klimatske uslove. Dobro bi bilo da imamo staklenike i modernu tehnologiju, jer tržište za povrče imamo i to veoma blizu. Imamo ogroman potencijal i investitori to znaju. Dolaze i ulazu u poljoprivredu, iako rade u drugim oblastima.
România Internațional, 05.05.2015, 09:58
Zapošljavaju sposobne ljude, tehnologe sa bogatim iskustvom i ulažu u moderne staklenike, jer žele da postignu dobre prinose.»
Novi trend u hortikulturi je kultura u hidroponskom sistemu. Staklenici su prave laboratorije u kojima biljke rastu bez zemlje, samo sa vodom i hranivim materijama na posebnoj podlozi. Stručnjaci misle da će ovakav način proizvodnje postati posao budućnosti. Ova tehnika se već nekoliko godina koristi i u Rumuniji. Staklenici Dalin u gradu Regin koriste ovu modernu tehnologiju sa solarnim panelima i kompjuterima koji prate rast biljaka, temperaturu, vlažnost vazduha, veštačko osvetljavanje i instalacije za povećanje vlažnosti unutar staklenika, precizira Kalin Kotoj, direktor ovih staklenika: «Postoje kalemljeni paradajz sa punim ciklusom od godinu dana i neodredjenim rastom. Proizvodnja bi trebalo da bude od 55 kilograma na kvadratni metar u jednom ciklusu. Jedna biljka treba da proizvede oko 20 kilograma. Kalemljeni rasad uvozili smo iz Madjarske, kada je imao oko 30 santimetara i na kraju godine treba da dostigne 20 metara. Imamo kompjuterizovani sistem za praćenje, imamo senzore za temperaturu, vlažnost, van objekta imamo meteo stanicu koja meri sunčanu radijaciju, brzinu i pravac vetra i, u zavisnosti od ovih podataka, računar zna kada treba da otvari prozore, na koju stranu, kada ih treba zatvoriti i kada treba da pusti grejanje.»
Sa milion evra može se realizovati jedan ovakav staklenik. U zamenu za male proizvodjače povrča, u blizini glavnog grada Rumunije, u naselju Mihailešti, proizvode se staklenici. Fabrika ima u programu realizaicju 400 hektara staklenika godišnje, a do 2020. tri hiljade hektara. Ideja o podizanju fabrike pripada predsedniku Romkonzerva, Aurelu Tanaseu, koji je shvatio da mnoge porodice u seoskim sredinama žele da gaje povrče: «Od 2015. do 2020. godine, posredstvom Nacionalnog programa za ruralni razvoj, posebnu pažnju posvetićemo proizvodnji povrča u zaštićenim prostorima i planirali smo da podignemo 300 hektara modernih staklenika i 3000 hektara plastenika. U poslednjim godinama razlike izmedju nočne i dnevne temperature u Rumuniji su sve veće i stvaraju šok koji povrče teško podnosi, a negativni efekti na proizvodnju i kvalitet proizvoda su sve veći. Zbog toga, termofilno povrče treba gajiti u zaštićenom prostoru. Fondovi su dovoljni. Imamo podršku evropskih fondova do 90 odsto investicije. Prolazimo kroz period kada za gajenje povrča postoje dobri uslovi, jer Rumuni vole domaće biljne proizvode. Pored toga od 1. januara za pokriće pojedinih troškova u staklenicima izdvojiće se 6300 evra po hektaru, a u staklenicima po 3200 evra po hektaru.»
Ako u povrtarskim bazenima staklenici su nezaobilazni u domačinstvu svakog stanovnika, investitori naglasak stavljaju na automatizovane staklenike, u kojima rade samo deset radnika. Investitori nisu više zainteresovani za ukus paradajza kada na jednom hektaru mogu da proizvedu 400 tona, a ne samo 50 tona u tradicionalnim staklenicima.
