Privredni rezultati 2014. godine (03.03.2015)
Prema podacima Nacionalnog instituta za statistiku bruto društveni proizvod Rumunije povećan je pošle godine realno za 2,9%, u odnosu na 2013. godinu. U poslednjem tromesčju godine privredni rast bio je za 0,5% veći u odnosu na prethodno tromesečje, dok je četvrtom tromesču rast iznosio 2,6%. Privredni analitičar Konstantin Rudnicki u intrevju za Radio Rumunija je između ostalog naglasio:,,Rumunija je postigla medju najvećim stopama ekonomskog rasta u Evropskoj uniji što je veoma dobro za rumunsku privredu, sa jedne strane.Treba međutim dodati da ove brojke nisu definitivne, one su deo serije statističkih rezultata koji se periodično objavljuju, ali je jasno da je preivredni rast važan.
Florin Orban, 03.03.2015, 11:46
Najvljeno povećanje uklapa se u procenu Evropske komisije:,, Istina je, ali sa malim amandmanom, ako analiziramo rezultate četvrog tromesečja, videćemo da smo postigli mali ekonomski rast, što treba da nas zamisli u vezi sa daljim ekonomskim rastom. Jasno
je da su izvoz i industrija glavni motori rasta. Postigli smo rekordni izvoz u 2014. godini i ovo se može videti po ekonomskom rastu. Na žalost, građevinarstvo je na niskom nivou i za ovo u određenoj meri je kriv državni budžet koji nije usmerio fondove u infrastrukturu. Poljoprivreda je u blagom rastu i i ona doprinosi ekonomskom rastu. Prošle godine imali smo specijalnu godinu jer je industrija tehnologije informacija i telekomunikacija povečala udeo u bruto nacionalnom proizvodu. Ovo je dobra vest jer je ova industrija grana sa visokom dodatnom vrednošću, što dokazuje da rumunska privreda beleži i blagu strukturnu promenu.
Prema zvaničnim podacima instituta za statistiku godišnja stopa inflacije u januaru dostigla je istorijski minimum od 0,4%. Konstantin Rudnicki objašnjava: ’’Smanjenje stope inflacije se nastavlja što je dobra vest za potrošače. Imaju skoro identične cene kao prošle godine. Sa druge strane vest nije najbolja jer deflacija počinje da zabrinjava ekonomije evrozone. Kod nas jos nije slucaj i ne verujem da ćemo se ove godine suočavati sa ovom pojavom, ali deflacija i inflacija donose sa sobom seriju ekonomskih problema.’’
Sa svoje strane Narodna banka Rumunije saopštila je da je deficit tekućeg računa platnog bilansa prošle godine smanjen za 40% i da je istovremeno smanjen i spoljni dug. Konstantin Rudnicki precizira: ’’Ovo je dokaz da je rumunska privreda na uzlaznom trendu. Ovim pokazateljima treba medjutim dodati neresene probleme rumunske privrede, mislim pre svega na menadjment državnih kompanija. Prestoji nam ogroman posao u prikupljanju budžetskih sredstava, borbi protiv utaje poreza. Velike teme rumunske privrede ostaju infrastrukturni radovi. Potrebni su nan Master plan saobraćaja, zatim efikasniji vaspitni i zdravstveni sistem. ‘’
Privredni analiticar Aurelijan Dokija o korekciji prognoze Ekonomske komisije sa 2,7% u 2015. godini na 2,9% u 2016 godini klaže: ’’Prognoze za rumunsku privredu su osetno poboljšane. Praktično Rumunija je medju članicama Evropske unije sa najvišim ekonomskim rastom. Iako se smatra da će Poljska zabeležiti veći rast Rumunija se smatra državom koja će u narednim godinama postizati bolje privredne rezultate od evropskog proseka, što će bez sumnje doprineti našem pribljižavanju bruto nacionalnom proizvodu Evropske unije po glavi stanovnika. Medjutim ovaj rast bazira se na prepostavkama koje treba realizovati. U velikoj meri na rast se gleda kao na povećanje domaće potrosnje, dok će izvoz imati manji udeo nego do sada u bruto društvenom proizvodu. Vazna stavka koja će podržati ovaj rast su investicije, a deo investicija zavisi od privlačenja evropskih fondova. Ovo su delikatni uslovi koje Rumunija treba da ispuni da bi postigla privredni rast od 3% ili izmad 3% u narednim godinama. Ako se vratimo u prošlost nemamo baš nmogo razloga za zadovoljstvo, jer nismo postigli posebne rezultate u procesu privlačenja evropskih fondova, a ni investicije nisu bile na zavidnom nivou. Nadamo se da će ove i naredne godine biti bolje.
I MMF prognozira ekonomski rast Rumunije u 2015 na 2,7% a naredne na 2,9%. Glavni faktori na kojima će se bazirati rast su povečana domaća potrošnja posle realnog povećanja plata, niska cena nafte i bankarske kamate koje su pale na rekordno niske kvote.
