Inostrane investicije ( 29.10.2013)

Narodna banka Rumunije objavila je pre nekoliko dana informacije o inostranim investicijama u 2012. godini. Prema pomenutom izvoru, neto direktne inostrane investiccije povečane su prošle godine prvi put posle 2008. za 18,7% u odnosu na 2011. godinu i iznose 2,14 miliarde evra. 2008. godine, kada je počela kriza, nivo inostranih investicija bio je negde oko 9,5 miliardi evra. Ako su grinfild investicije prošle godine bile veoma niske, od svega 18 miliona evra, najveći udeo u participaciji kapitala imao je razvoj firmi sa 99,5%. U prvom polugodištu tekuće godine direktne strane investicije bile su od 666 miliona evra, za 19% manje u odnosu na isti period 2012. godine. Predsednik Fiskalnog saveta Jonuc Dumitru smatra da razlozi opadanja nivoa direktnih inostranih investicija leže u evolucijama na medjunarodnim tržištima i strukturnim problemima rumunske privrede:’’ Sada možemo da kažemo da uspevamo da privučemo takozvane portfeljske investitore koji kupuju državne hartije od vrednosti. Ali nažalost ne možemo da usmerimo investitore na duži rok, zbog njihove globalne opreznosti ali i lokalne komponente. Kompleksnost rumunske privrede u očima investitora nije najpovoljnije i oni pažljivo analiziraju gde će uložiti novac.’’

Florin Orban, 29.10.2013, 09:38

Narodna banka Rumunije objavila je pre nekoliko dana informacije o inostranim investicijama u 2012. godini. Prema pomenutom izvoru, neto direktne inostrane investiccije povečane su prošle godine prvi put posle 2008. za 18,7% u odnosu na 2011. godinu i iznose 2,14 miliarde evra. 2008. godine, kada je počela kriza, nivo inostranih investicija bio je negde oko 9,5 miliardi evra. Ako su grinfild investicije prošle godine bile veoma niske, od svega 18 miliona evra, najveći udeo u participaciji kapitala imao je razvoj firmi sa 99,5%. U prvom polugodištu tekuće godine direktne strane investicije bile su od 666 miliona evra, za 19% manje u odnosu na isti period 2012. godine. Predsednik Fiskalnog saveta Jonuc Dumitru smatra da razlozi opadanja nivoa direktnih inostranih investicija leže u evolucijama na medjunarodnim tržištima i strukturnim problemima rumunske privrede:’’ Sada možemo da kažemo da uspevamo da privučemo takozvane portfeljske investitore koji kupuju državne hartije od vrednosti. Ali nažalost ne možemo da usmerimo investitore na duži rok, zbog njihove globalne opreznosti ali i lokalne komponente. Kompleksnost rumunske privrede u očima investitora nije najpovoljnije i oni pažljivo analiziraju gde će uložiti novac.’’

Jonuc Dumitru kaže da je u aktuelnom kontekstu iznos od 1,5-2 miliarde evra direktnih investicija zadovoljavajući. Potrebno je da Rumunija privuče više investitora na duži rok koji bi stvorili dodatu vrednost i otvarali radna mesta, a ne da računaju na povoljnosti i državnu pomoć- kaze Jonuc Dumitru:’’ Da bismo mogli da privučemo veće investicije, treba da se više bavimo strukturniim reformama i privrednom konkurencijom. U prvom redu sada se investitori zale sa razlogom na kvalitet infrastructure. Ovo je najbolnija strana ekonomije. Niko ne dolazi sa kapitalom u zemlju bez infrastructure. Uložili su ranije u Rumuniji bayirajući se na obećanje da će država izgraditi potrebnu infrastrukturu, a mi nismo ispunili obećanje. Dva puta investitor se ne može prevariti, sledeći put biće mnogo oprezniji .’’

Predstavnici rumunske vlade su nešto veći optimisti. Premijer Viktor Ponta:’’ Mi spadamo u uži kruga zemalja Evropske unije koje su uspele da ostvare značajno budjetsko-fiskalno jačanje, usvajajući istovremeno mere ekonomskog rasta, otvaranja radnih mesta i stimulisanja potrošnje. Ovo ne znači da je rumunski model dobar za izvoz, ali mislim da nam daje pravo da budemo optimisti u vezi sa ulogom i mestom Rumunije, a to znači da nismo više onaj učenik iz zadnjih klupa, već aktivan i snažan član koji učestvuje u donošenju svih odluka na evropskom nivou.’’

Ministar delegat za budžet Liviu Vojnea je naglsio:’’ Pored poboljšane apsorpcije evropskih fondova, strukturne reforme predstavljaju glavni motor održivog ekonomskog rasta na srednji rok i on se može lakše ostvariti zahvaljujući ugovorima sa medjunarodnim partnerima. Zalužni za poboljšani ugled Rumunije u svetu su reforme, politička stabilnost i ugovori sa medjunarodnim partnerima, MMF-om i Evropskom komisijom.’’

I baza antiraketne odbarne, koju Amerikanci grade u nasleju Deveselu , na jugu Rumunije, smatra se važnom za veće poverenje investitora. Državni sekretar u Ministarstvu inostranih poslova Bogdan Auresku objašnjava: ’’Svaka bolja bezbednosna klima je istovremeno i povoljnija klima za inostrane investicije, I mogu da konstatujem, iz raspoloživih informacija da je posle 2011. godine, uprkos ekonomskoj krizi, povečan interes američkih kompanija za poslovanje u našoj zemlji.’’

Bogdan Auresku je dodao da su već osnovane dve rumunsko-američke radne grupe preokupirane za privlačenje investicija u energetsku bezbednost i stratešku infrastrukturu.