(12.06-17.06.2023)
Socijaldemokratski lider Marčel Čolaku novi je premijer Rumunije posle ostavke liberala Nikolaja Čuke. Rokada na čelu Vlade, predvidjena dogovorom socijaldemokrata i liberala iz novembra 2021. godine nije, održana u maju vec u junu zbog generalnog štrajka srednjoškolskih profesora. Dogovor je predvideo da nakon godinu ipo dana liberalni premijer preda dužnost predsednika Vlade socijaldemokratskom partneru. Vizija o Rumuniji i problemi sa kojima se suočavaju stanovnici Rumunije centralna su pitanja javnih politika, naglasio je Marčel Čolaku. Glavni zadaci nove vlade su realizacija ciljeva iz Nacionalnog programa oporavka i otpornosti, smanjenje stope inflacije, zaštita najvulnerabilnijih kategorija stanovništva, postepeno smanjenje poreza na rad i osetno povećanje ličnih dohodaka. Marčel Čolaku je precizirao:,,Ovo su normalne mere kako bi na kraju mandata ove Vlade svaki zaposleni radnik mogao da zaradi neto 500 evra mesečno, a najkasnije 1. januara 2025. gdine 1000 evra.
Daniela Budu, 16.06.2023, 12:30
Nova vlada ima ukupno 18 ministarstava, za dva manje od prethodne. Većina socijaldemokratskih ministara iz bivše vlade nalaze se i u novoj. Novi ministri su Florin Barbu, ministar poljoprivrede, i Bogdan Ivan ministar za digitalizaciju. Bivši ministar za finansije Adrijan Kacu novi je ministar za Evropske projekte. U ekipi Nacionalne liberalne partije (PNL) Katalin Predoju, bivši ministar pravde, izabran je za podpredsednika Vlade i ministra unutrašnjih poslova. Na čelu finansija nalazi se liberal Marčel Bološ, novi ministar razvoja je Adrijan Veštea, a pravde Alina Gorgju. Lidjija Deka ostaje na čelu Ministarstva prosvete, a Raluka Turkan je nova ministarka kulture. Demokratski savez Madjara u Rumuniji nije više sastavni deo vladajuće koalicije. Opoziciona Unija spasite Rumuniju (USR) tvrdi da je program vlade nerealan i optužuje socijaldemoktrate i liberale za neispunjavanje datih obećanja prilikom preuzimanja vlasti.
DŽINGL
Rokada u vladi Rumunije izvršena je nakon odluke sindikalnih lidera o suspenziji generalnog štrajka i ispunjavanja najvećeg broja zahteva prosvetara. Posle suspenzije u utorak učenici su se vratili u učionice posle tronedeljnog štrajka. U ovom periodu održana su tri velika protesta i miting ispred sedišta Vlade i Predsedništva. Posle nekoliko rundi pregovora izmedju sinikalnih federacija i predstavnika Vlade, hitnim uredbama predvidjeno je povećanje ličnih dohodaka didaktičkog i nedidaktičkog osoblja za 25% od ovog meseca, jednokratka godišnja premija od oko 300 evra za prosvetne radnike do 2027. godine i od oko 100 evra za nenastavno osoblje. Predvidjeno je takodje da se lični dohodak profesora pripravnika poveća do nivoa bruto prosećne mesečne plate u privredi, a lični dohoci profesora za 50% posle stupanja na snagu novog zakona o ličnim dohocima 1. januara 2024. godine. Odluka o suspenziji generalnog štrajka naišla je i na negodovanje pojedinih prosvetnih radnika koji nisu zadovoljni rezultatom pregovora. Suspenzijom štrajka ova školska godina završena je u skaldu sa predvidjanjima, tako da nije bilo potrebnom da se pomere nacionalni ispiti.
DZINGL
Stopa inflacije u Rumuniji smanjena je i u maju, iako su poskupeli prehrambeni i neprehrambeni proizvodi i usluge. Prema podacima Statističkog instituta Rumunije godišnja stopa inflacije u maju tekuće godine smanjena je u odnosu na prethodni mesec sa 11,23% na 10,64%. Analitičari tvrde da je smanjenje inflacije očekivano i da podstiće razvoj ekonomije i investicije. Isti analitičari upozoravaju da najavljena povećanja ličnih dohodaka mogu negativno da utiču na evoluciju inflacije. Prema podacima iz aprila neto prosečni lični dohodak povećan je za 15% u odnosu na isti period 2021. godine. Pomenuti institut saopštio je nedavno da je Rumunija zabeležila privredni rast od 3,2% u prvom tromesečju godine u odnosu na isti period prošle godine. Najvei doprinos privrednom rastu dali su trgovina, IT, gradjevinarstvo i profesionalne aktivnosti. Nažalost, industrija je imala negativan uticaj. Prema procenama, ekonomski rast Rumunije nastaviće se ali u sporijem ritmu nego prošle godine zbog inflacije i strogih uslova finansiranja kao i slabijeg ekonomskog rasta glavnih ekonomskih partnera naše zemlje. Rumunija je prema podacima Eurostata u prvom tromesečju tekuće godine uz Španiju, Kipar i Maltu imala najbolje ekonomske rezultate.
Čarter avion nacionalne aviokompanije Tarom izvršio je probni let na Medjunarodni aerodrom Gimbav u Brašovu, jedinom rumunskom podignutom aerodromu u poslednjih 50 godina. Novi aerodrom biće kontrolisan sa distance uz pomoć brojnih video kamera. Medjunarodni aerodrom Brašov-Gimbav po veličini treći je rumunski aerodrom. U prvoj fazi avioni će poleteti ka četiri destinacije u Namačkoj, a od avgusta i prema Londonu, Barseloni i Briselu.
