(15.05 – 19.05.2023)
Predsednik Klaus Johanis učestvovao je u utorak i sredu, zajedno sa šefovima država i vlada iz 46 zemalja članica Saveta Evrope i liderima Evropske unije, na četvrtom samitu Saveta Evrope u Rejkjaviku, na Islandu. Jedinstvo i podrška Ukrajini“ bile su ključne reči koje su dominirale u raspravama. Klaus Johanis je tokom sastanka izjavio da demokratske zemlje podržavaju Ukrajinu i njene građane. Ruski rat je napad na naše zajedničke vrednosti i principe. Ali ova kriza, najteža od kraja Drugog svetskog rata, katalizovala je naše jedinstvo i odlučnost da branimo demokratski način života“, rekao je Klaus Johanis. Šef države kopredsedavao je okruglim stolom na temu Zaštita demokratije u teškim vremenima”, navodeći da se poslednjih godina kontinent suočio sa mnogim izazovima, počev od borbe protiv pandemije COVID-19, ali i masovnim talasom dezinformacija, što je omogućilo oživljavanje naglašenog nacionalizma. Klaus Johanis: Govor mržnje, posebno na platformama društvenih medija, dezinformacije, manipulacija, nasilje nad novinarima, maligni uticaji su samo neki od primera efekata ovih kriza širom Evrope. Demokratske vrednosti, građanski prostor, sloboda štampe, različitost i liberalna demokratija su pod pritiskom na evropskom kontinentu”. Za Rumuniju je učešće na ovom skupu imalo poseban značaj, jer će se 2023. godine navršiti 30 godina od ulaska zemlje u instituciju u Strazburu kao punopravne države članice.
Daniela Budu, 19.05.2023, 13:37
O implikacijama rata Rusije protiv Ukrajine razgovaralo se i u Bukureštu, tokom Foruma Bezbednosti za Crno more i Balkan. Premijer Nikolaje Čuka založio se za jačanje prisustva NATO-a u crnomorskom regionu, gde je, zbog ruskih pretnji, ugrožena sloboda pomorskog i vazdušnog saobraćaja. Prisutni zvaničnici su ocenili da se sve slobodne i demokratske zemlje moraju uključiti u obnovu Ukrajine nakon rata, a to podrazumeva i moguću obnovu Republike Moldavije. Prisutan na forumu Igor Grosu, predsednik zakonodavnog tela iz Kišinjeva, istakao je dinamiku preduzetih reformi i izrazio nadu da će Evropska Unija do kraja godine poslati poruku u vezi sa početkom procesa pristupanja. On je naglasio stalnu pomoć koju je Rumunija pružala Kišinjevu, što je istakao i moldavski premijer Dorin Rečan.
Sindikalci prosvete najavljuju, posle dvočasovnog štrajka upozorenja u sredu, generalni štrajk koji počinje od ponedeljka, jer posle pregovora, kažu, nisu pronađena rešenja za zahteve prosvetnih radnika. Kažu da nastavnici više ne mogu da žive sa platama 400-520 evra i zahtevaju ispravno pozicioniranje u budućoj platnoj skali. Oni uglavnom žele da njihov rad bude nagrađen prema društvenom značaju. Prema njihovim rečima, plata nastavnog osoblja treba da se ostvaruje progresivno, po položaju, studijama, stažu i stepenu nastave, i da se uspostavi pravilo godišnje indeksacije plata osoblja koje se isplaćuje iz javnih sredstava sa stopom inflacije. Nastavnici traže i isplatu dodatnih časova koje obavlja pomoćno i nenastavno osoblje, kao i godišnje povećanje ulaganja u obrazovanje, radi poboljšanja materijalne baze i infrastrukture. Resorna ministarka Liđija Deka smatra da ni na koji način ne treba ugroziti strukturu školske godine ili obrazovnog procesa i obećala je da će se boriti kako za pristojnu platu nastavnika, tako i da školska godina protekne u optimalnim uslovima i bude zaključena. U ponedeljak, kada je najavljen generalni štrajk, Senat je kao organ odlučivanja zakazao konačno glasanje za paket zakona o obrazovanju.
Najnovije ekonomske prognoze Evropske komisije pokazuju da Rumunija ove godine ima privredni rast koji se smešta među najboljima, u poređenju sa ostalim zemljama Evropske Unije, kao i nižu stopu nezaposlenosti. Štaviše, rumunska ekonomija je stabilna i oporavlja se uglavnom zbog smanjenja cena energije, potrošnje i investicija. Tako bi, prema oceni Evropske komisije, bruto državni prihod zemlje ove godine trebalo da poraste za 3,2%, a sledeće za 3,5%. Inflacija, koja je 2022. godine iznosila 12%, ove godine će pasti na jednocifrenu cifru. Što se tiče stope nezaposlenosti, Evropska komisija predviđa da će indikator dostići 5,4% 2023. i 5,1% 2024. godine. Budžetski deficit bi mogao da se smanji manje od proseka zajednice, na 4,7% ove godine i na oko 4,4% sledeće godine — ocenjuje Evropska komisija.
Bukureštanski parlament je svečanim sastankom obeležio 75. godišnjicu diplomatskih odnosa Rumunije i Države Izrael. Ovo je prvi put da je predsednik izraelskog parlamenta govorio pred rumunskim senatorima i poslanicima. Amir Ohana je istakao duboke veze između dve zemlje i činjenicu da su za 75 godina bilateralni odnosi ojačani u oblastima kao što su tehnologija, turizam ili privreda. Amir Ohana je naglasio činjenicu da je Rumunija bila jedina zemlja u komunističkom bloku koja nije prekidala diplomatske odnose, iako je država Izrael gotovo stalno bila u neprijateljskom okruženju. Vršilac dužnosti predsednika Senata Alina Gorgju istakla je da je Rumunija regionalni model u pogledu borbe protiv antisemitizma i preuzimanja odgovornosti za Holokaust, a predsednik Predstavničkog doma Marčel Čolaku je ocenio da je poseban odnos Rumunije i Izraela zasnovan na tradiciji, prijateljstvu i međusobnom poštovanju. Svečanom sastanku prisustvovali su članovi vlade, diplomatskog kora akreditovanog u Bukureštu, kao i predstavnici jevrejskih zajednica u Rumuniji.
