Pregled glavnih zbivanja nedelje (6-11.03.2023)
Strateško partnerstvo Rumunije i Japana pokazuje da su bilateralni odnosi podignuti na najviši nivo – izjavio je predsednik Klaus Johanis, nakon potpisivanja, sa japanskim premijerom Fumiom Kišidom, u Tokiju, bilateralnog sporazuma. Takođe u utorak, predsednika Johanisa primio je japanski kralj Naruhito. Rumunija i Japan, predsednik Johanis, sada su bliže nego ikada. On je još dodao da je, u aktuelnom globalnom kontekstu, obeleženom ratom i regionalnim tenzijama, važno da se oslonimo jedni na druge u odbrani osnovnih vrednosti koje nas definišu: želja za mirom i bezbednošću, sloboda, demokratija i poštovanje ljudskih prava, međunarodni poredak zasnovan na pravilima. Potpisivanjem Strateškog partnerstva, kažu stručnjaci, biće ubrzan razvoj rumunsko-japanske saradnje, proširenjem portfelja akcija i projekata u svim oblastima od zajedničkog interesa. Kako prenosi Radio Rumunija, poseta predsednika Johanisa imala je i važnu ekonomsku dimenziju, jer je Japan najveći azijski investitor u Rumuniji. Oko 400 komercijalnih kompanija sa japanskim kapitalom u Rumuniji trenutno daje preko 40.000 radnih mesta. Potencijal rasta je značajan, uključujući i oblasti sa najvišim nivoom inovacija, kao što su razvoj tehnologije malih modularnih reaktora, proizvodnja i distribucija zelenog vodonika, proizvodnja optike velike snage, infrastruktura najnovije generacije ili završetak nove linije metroa u Bukureštu. Partnerstvo sa Japanom je drugo koje je Rumunija zaključila sa jednom azijskom zemljom, posle partnerstva sa Južnom Korejom. Iz Japana je predsednik Johanis otputovao u Singapur. Rumunija je treći najveći dobavljač IT usluga iz Evropske unije u Singapuru, a njen interes je usmeren na produbljivanje i jačanje ovog nivoa saradnje, pokretanjem novih bilateralnih projekata.
Bogdan Matei, 11.03.2023, 18:37
Strateško partnerstvo Rumunije i Japana pokazuje da su bilateralni odnosi podignuti na najviši nivo – izjavio je predsednik Klaus Johanis, nakon potpisivanja, sa japanskim premijerom Fumiom Kišidom, u Tokiju, bilateralnog sporazuma. Takođe u utorak, predsednika Johanisa primio je japanski kralj Naruhito. Rumunija i Japan, predsednik Johanis, sada su bliže nego ikada. On je još dodao da je, u aktuelnom globalnom kontekstu, obeleženom ratom i regionalnim tenzijama, važno da se oslonimo jedni na druge u odbrani osnovnih vrednosti koje nas definišu: želja za mirom i bezbednošću, sloboda, demokratija i poštovanje ljudskih prava, međunarodni poredak zasnovan na pravilima. Potpisivanjem Strateškog partnerstva, kažu stručnjaci, biće ubrzan razvoj rumunsko-japanske saradnje, proširenjem portfelja akcija i projekata u svim oblastima od zajedničkog interesa. Kako prenosi Radio Rumunija, poseta predsednika Johanisa imala je i važnu ekonomsku dimenziju, jer je Japan najveći azijski investitor u Rumuniji. Oko 400 komercijalnih kompanija sa japanskim kapitalom u Rumuniji trenutno daje preko 40.000 radnih mesta. Potencijal rasta je značajan, uključujući i oblasti sa najvišim nivoom inovacija, kao što su razvoj tehnologije malih modularnih reaktora, proizvodnja i distribucija zelenog vodonika, proizvodnja optike velike snage, infrastruktura najnovije generacije ili završetak nove linije metroa u Bukureštu. Partnerstvo sa Japanom je drugo koje je Rumunija zaključila sa jednom azijskom zemljom, posle partnerstva sa Južnom Korejom. Iz Japana je predsednik Johanis otputovao u Singapur. Rumunija je treći najveći dobavljač IT usluga iz Evropske unije u Singapuru, a njen interes je usmeren na produbljivanje i jačanje ovog nivoa saradnje, pokretanjem novih bilateralnih projekata.
Generalni inspektorat granične policije (IGPF) obaveštava da je samo u sredu više od sedam hiljada ukrajinskih državljana ušlo preko graničnih punktova u Rumuniju. Prema saopštenju koje je u četvrtak dostavljen medijima, počev od 10. februara 2022. godine, dve nedelje pre nego što je ruska vojska izvršila invaziju na njihovu zemlju, u Rumuniju je ušlo 3.705.317 ukrajinskih državljana. Većina je nastavila put ka zemljama zapadne Evrope, ali je oko 100 hiljada, prema bukureštanskim vlastima, odlučilo da ostane u Rumuniji. Prethodnog dana je parlament u Bukureštu usvojio deklaraciju podrške Ukrajini, povodom obeležavanja 24. februara, godinu dana od početka ruske invazije. Dokument, koji je velikom većinom usvojila vladajuća većina PSD-PNL-UDMR, na predlog USR (u opoziciji), oštro osuđuje rat koji je Moskva pokrenula protiv suverene države, čija je teritorija neotuđiva i nedeljiva. Deklaracija ponovo potvrđuje čvrstu podršku Rumunije za ono što naziva herojskom borbom ukrajinske države i naroda, kao i za podršku nezavisnosti, suvereniteta i teritorijalnog integriteta Ukrajine, unutar međunarodno priznatih granica.
Nije sve ružičasto u rumunsko-ukrajinskim odnosima. Tokom debata o deklaraciji podrške Kijevu, predsednik AUR (nacionalističke opozicije) Džordže Simion insistirao je na zaštiti sunarodnika iz susedne zemlje. Tamo živi preko 400 hiljada etničkih Rumuna, većina njih u severnoj Bukovini, severnoj i južnoj Besarabiji i zemlji Herca, istočnim rumunskim teritorijama koje je 1940. godine, posle ultimatuma, aneksirao Staljinistički Sovjetski Savez, a 1991. preuzela Ukrajina kao država naslednica. Nakon invazije ruskih trupa na Ukrajinu, brojni etnički Rumuni otišli su na front pod ukrajinskom zastavom. U decembru 2022. Ministarstvo spoljnih poslova Rumunije izrazilo je svoje žaljenje zbog zakona o nacionalnim manjinama u Ukrajini koji je usvojen u odsustvu novih konsultacija Venecijanske komisije. Mišljenje Venecijanske komisije, smatra diplomatija u Bukureštu, svakako bi doprinelo obezbeđivanju sveobuhvatnog i jasnog teksta iz perspektive evropskih pravnih standarda po tom pitanju. Ministarstvo spoljih poslova takođe žali je što je zakon usvojen u nedostatku adekvatnih konsultacija sa predstavnicima rumunske zajednice u Ukrajini, kako je tražio Bukurešt. Rumunija, takođe navodi ministarstvo, u potpunosti podržava evropski put Ukrajine i razume prirodnu želju da se približi Evropskoj uniji, ali signalizira činjenicu da je neblagovremeno ubrzanje zakonodavnog procesa u ovoj oblasti značajno uticalo na konsultacije sa predstavnicima nacionalnih manjina, koje je trebalo da bude suštinsko, pre usvajanja zakona.
Vlasti Ukrajine i Rumunije dogovorile su se da provere dubinu kanala na Dunavu koje kijevska administracija koristi za izvoz poljoprivrednih proizvoda – saopštili su zvaničnici vlade dve zemlje. Dunav je važna transportna ruta za Ukrajinu, koja posle ruske invazije pokušava da ovim putem izvozi žito i druge proizvode. Rumunske vlasti su prošlog meseca izjavile da su zabrinute zbog indicija da Ukrajina jaružuje kanal Bastroe, koji prolazi kroz ekološki osetljiv region, i pitale su da li mogu da provere situaciju na terenu. Kijev je negirao da bi produbljivanjem kanala prekršio svaki dogovor i proglasio se spremnim da Rumuniji, članici Evropske unije i NATO-a, pokaže obim bagerovanja. Provere će početi ovog meseca. Bukurešt se plaši uticaja koji bi radovi Ukrajinaca mogli da imaju na ekosistem delte Dunava, jedinstvenog područja u Evropi, uvrštenog u svetsku baštinu UNESCO-a. Ukrajinsko ministarstvo za infrastrukturu saopštilo je da je, nakon takozvanog čišćenja kanala, njegova dubina porasla sa 3,9 na 6,5 metara, odnosno skoro je udvostručena.