Pregled glavnih zbivanja nedelje (18-24.12.2022)

Manifestacije u čast heroja antikomunističke revolucije iz 1989. godine organizovane su tokom protekle nedelje u Rumuniji – u velikim gradovima održane su verske ceremonije i polaganje venaca na značajnim mestima za istorijske trenutke od pre 33 godine. Predsednik Klaus Johanis položio je venac na troicu na Univerzitetskom trgu u centru Bukurešta, gde je održao i minut ćutanja. Podsećamo, iskra rumunske antikomunističke revolucije planula je 16. decembra u gradu Temišvar (zapad), zatim se proširila na Bukurešt i druge gradove. U prestonici je 21. decembra izbila pobuna koja je dovela do pada komunističkog režima, velikim mitingom koji je organizovao Nikolae Čaušesku, u nadi da će uspeti da smiri stanovništvo i da ostane na čelu. Posle neuspelog mitinga, pobuna je zahvatila Bukurešt. Održale su se demonstracije protiv režima, na koje je policija reagovala pucnjavom i paljbom na demonstrante tokom kojih je ubijeno oko 50 ljudi, ranjeno nekoliko desetina i uhapšeno je više od 1.000 ljudi. Uprkos represalijama, demonstracije su nastavljene 22. decembra, a pritisak ulice doveo je bivšeg diktatora Nikolaea Čaušeskua da pobegne helikopterom sa krova bivšeg Centralnog komiteta Rumunske komunističke partije. Ukupno je više od 1.000 ljudi poginulo, a oko 3.000 je povređeno u borbama koje su se vodile u jedinoj zemlji istočne Evrope u kojoj je došlo do promene režima uz krvoproliće.

Corina Cristea, 24.12.2022, 18:45

Manifestacije u čast heroja antikomunističke revolucije iz 1989. godine organizovane su tokom protekle nedelje u Rumuniji – u velikim gradovima održane su verske ceremonije i polaganje venaca na značajnim mestima za istorijske trenutke od pre 33 godine. Predsednik Klaus Johanis položio je venac na troicu na Univerzitetskom trgu u centru Bukurešta, gde je održao i minut ćutanja. Podsećamo, iskra rumunske antikomunističke revolucije planula je 16. decembra u gradu Temišvar (zapad), zatim se proširila na Bukurešt i druge gradove. U prestonici je 21. decembra izbila pobuna koja je dovela do pada komunističkog režima, velikim mitingom koji je organizovao Nikolae Čaušesku, u nadi da će uspeti da smiri stanovništvo i da ostane na čelu. Posle neuspelog mitinga, pobuna je zahvatila Bukurešt. Održale su se demonstracije protiv režima, na koje je policija reagovala pucnjavom i paljbom na demonstrante tokom kojih je ubijeno oko 50 ljudi, ranjeno nekoliko desetina i uhapšeno je više od 1.000 ljudi. Uprkos represalijama, demonstracije su nastavljene 22. decembra, a pritisak ulice doveo je bivšeg diktatora Nikolaea Čaušeskua da pobegne helikopterom sa krova bivšeg Centralnog komiteta Rumunske komunističke partije. Ukupno je više od 1.000 ljudi poginulo, a oko 3.000 je povređeno u borbama koje su se vodile u jedinoj zemlji istočne Evrope u kojoj je došlo do promene režima uz krvoproliće.

Nema opravdanog razloga da se Rumunija i Bugarska ne budu primljene u šengenski prostor, jer su ispunjeni svi uslovi za pristupanje“, izjavila je u ponedeljak u Bukureštu predsednica Evropskog parlamenta, Roberta Metsola. Ona je na konferenciji za novinare održanoj sa predsednikom Klausom Johanisom navela i da se ulažu napori da se ova situacija reši što pre, čak i sledeće godine. Spoljna granica Evropske unije je branjena. Vidimo da sve zemlje, uključujući i Rumuniju, primenjuju sve komponente šengenskog akija, što je odgovor na svaku zabrinutost koja bi mogla da postoji sa ove tačke gledišta“, dodala je zvaničnica iz Brisela. Rumunski šef države je sa svoje strane izjavio da tema Šengena neće biti na dnevnom redu vanrednog Evropskog saveta od februara 2023. godine, a diskusije će se voditi samo na marginama sastanka. Podsećamo, početkom meseca je u Savetu za pravosuđe i unutrašnje poslove, Austrija, koja je navela pitanja u vezi sa ilegalnim migracijama, blokirala prijem Rumunije u Šengen. Dokumenti Fronteksa – Evropske agencije za graničnu policiju i obalsku stražu – u suprotnosti su sa izjavama austrijskog kancelara.

Zvanična rumunska delegacija, u kojoj je bilo nekoliko ministara, kao i premijer Nikolae Čiuka i predsednik Poslaničkog doma, Marčel Čolaku, posetila je ove nedelje Južnu Koreju. Rumunija je zainteresovana za razvoj velikih ekonomskih projekata zajedno sa velikim korejskim kompanijama, u suštinskim oblastima kao što su: transport, energetika, odbrana, IT industrija, ITN i poluprovodnici. Odbrambena i energetska industrija dominirale su razgovorima sa zvaničnicima u Seulu, uključujući premijera Han Duck-sooa. Razgovaralo se o upravljanju situacijom koju je izazvala ruska agresija u Ukrajini, bezbednosti u regionu i saradnji NATO-a i Južne Koreje. Rumunska delegacija imala je sastanak i sa predstavnicima rumunske zajednice, kojima je premijer preneo zahvalnost za način na koji su uspeli da se integrišu u ovo društvo, zadržavajući pritom identitet, jezik, kulturu i vrednosti njihove rodne zemlje bliske njihovom srcu.

Rumunija će nastaviti da podržava susednu Republiku Moldaviju kako bi uspešno prevazišla krize sa kojima se suočava – ponovio je u ponedeljak, u Kišinjevu, šef diplomatije iz Bukurešta, Bogdan Auresku. Ministar je imao sastanke sa predsednicom Majom Sandu, premijerkom Natalijom Gavrilica, sa svojim kolegom Nikuom Popeskuom i sa predsednikom parlamenta Igorom Grosuom. Strane su istakle značaj razvoja elektroenergetskih interkonekcija između dve države, racionalizacije prekograničnog saobraćaja, uključujući i kroz izgradnju mostova preko reke Prut. Razgovaralo se i o sprovođenju sporazuma o bespovratnoj finansijskoj pomoći u visini od 100 miliona evra, koju je Kišinjevu ponudio Bukurešt, ali i o operacionalizaciji platforme podrške Republici Moldaviji koju je inicirao ministar Auresku sa svojim nemačkim i francuskim kolegom. Na dnevnom redu su bili i evropski put Republike Moldavije i konkretna podrška Rumunije za postizanje ovog cilja, uključujući i otvaranje pristupnih pregovora sa EU.

Prisustvo portugalskih vojnika u Jugoistočnoj multinacionalnoj brigadi u Karakalu, zajedno sa vojnicima Severne Makedonije i drugih saveznika, ima značajan doprinos jačanju odbrane i bezbednosti Rumunije, rekao je predsednik Klaus Johanis povodom svoje posete, koju je u utorak učinio zajedno sa svojim portugalskim kolegom, Marselom Rebelom de Souzom, Prvom bataljonu za obuku Olt“ u Karakalu. U fokusu razgovora na visokom nivou bila je bezbednosna situacija u Ukrajini, sa akcentom na intenziviranju humanitarne pomoći susednoj zemlji, kao i na podršci u olakšavanju izvoza žitarica. Dvojica predsednika razgovarala su i o intenziviranju rumunsko-portugalske saradnje, kako u oblasti odbrane, tako i u oblasti ekonomije, trgovine, digitalne agende, obnovljivih izvora energije, zdravstva i obrazovanja.