(05.12-10.12.2022)
Niko i ništa nije moglo da ubedi Austriju da Rumunija i Bugarska zaslužuju da udju u Šengen zonu od 1. januara 2023. godine. Ako su pre 11 godina rumunske neuverljive reforme pravosudja i korupcija bili solidni razlozi za mnoge države da ne odobre ulazak Rumunije u Šengen, ovoga puta stav zvaničnog Beča je u najmanju ruku bizaran. Ovakav ishod dolazi posle dve misije eksperata koji su potvrdili da Bukurešt ispunjava sve tehničke uslove za pristupanje i posle nedvosmislene podrške svih ostalih članica Unije ulasku Rumunije u bezgraničnu zonu. Razočaran glasanjem, ministar unutrašnjih poslova Rumunije Lučijan Bode je izjavio da se nije glasalo protiv Rumunije već protiv cele Evropske unije i njnog jedinstva. Ovakvom odlukom Austrija se sama izolovala u okviru Evropske unije, smatra Ministarstvo inostranih poslova u Bukureštu. Ministarstvo smatra da je ovaj rezultat totalno nepravedan i bez ikakve objektivne motivacije, naročito u situaciji kada je Rumunija dokazala otvorenost i transparentnost u odnosima sa evropskim partnerima, uključujući Austriju, i da su stepen spremnosti Rumunije za sprovodjenje šengenskih propisa potvrdili, u više navrata, eksperti Evropske unije i zemalja članica. Pozivanje austrijske stane na rast nelegalne migracije kao opravdanje je neprihvatljivo, nekorektno i neopravdano jer su svi podaci Agencije Fronteks pokazali da se Rumunija ne nalazi na migrantskoj ruti Zapadnog Balkana, da se ne suočava sa migrantskim pritiskom i nije izvor sekundarnih migracijskih pokreta, navodi se u saopštenju Ministarstva inostranih poslova Rumunije. Neopravdani i ne prijateljski stav Austrije imaće neizbežne posledice na bilateralne odnose, poručeno je ambasadorki Austrije u Bukureštu u Ministarstvu inostranih poslova.
Ştefan Stoica, 10.12.2022, 13:44
Niko i ništa nije moglo da ubedi Austriju da Rumunija i Bugarska zaslužuju da udju u Šengen zonu od 1. januara 2023. godine. Ako su pre 11 godina rumunske neuverljive reforme pravosudja i korupcija bili solidni razlozi za mnoge države da ne odobre ulazak Rumunije u Šengen, ovoga puta stav zvaničnog Beča je u najmanju ruku bizaran. Ovakav ishod dolazi posle dve misije eksperata koji su potvrdili da Bukurešt ispunjava sve tehničke uslove za pristupanje i posle nedvosmislene podrške svih ostalih članica Unije ulasku Rumunije u bezgraničnu zonu. Razočaran glasanjem, ministar unutrašnjih poslova Rumunije Lučijan Bode je izjavio da se nije glasalo protiv Rumunije već protiv cele Evropske unije i njnog jedinstva. Ovakvom odlukom Austrija se sama izolovala u okviru Evropske unije, smatra Ministarstvo inostranih poslova u Bukureštu. Ministarstvo smatra da je ovaj rezultat totalno nepravedan i bez ikakve objektivne motivacije, naročito u situaciji kada je Rumunija dokazala otvorenost i transparentnost u odnosima sa evropskim partnerima, uključujući Austriju, i da su stepen spremnosti Rumunije za sprovodjenje šengenskih propisa potvrdili, u više navrata, eksperti Evropske unije i zemalja članica. Pozivanje austrijske stane na rast nelegalne migracije kao opravdanje je neprihvatljivo, nekorektno i neopravdano jer su svi podaci Agencije Fronteks pokazali da se Rumunija ne nalazi na migrantskoj ruti Zapadnog Balkana, da se ne suočava sa migrantskim pritiskom i nije izvor sekundarnih migracijskih pokreta, navodi se u saopštenju Ministarstva inostranih poslova Rumunije. Neopravdani i ne prijateljski stav Austrije imaće neizbežne posledice na bilateralne odnose, poručeno je ambasadorki Austrije u Bukureštu u Ministarstvu inostranih poslova.
Da bi ublažila zabrinutost Austrije i drugih zemalja članica Unije zbog velikog broja nelegalnih migranata, Evropska komisija je prošle nedelje predstavila Akcioni plan za upravljanje dolaskom nelegalnih migranata na ruti Zapadnog Balkana. Plan sadrži operativne akcije, strukturisane na četiri stuba: jačanje graničnog menadjmenta, ubrzane procedure za azil i pomoć za prihvatne kapacitete, borba protiv trgovine migrantima, jačanje saradnje o readmisiji i vraćanju migranata i uskladjivanje viznih politika. Zemlje Zapadnog Balkana pozivaju se da usklade viznu politiku sa politikom Evropske unije jer postoje bezbrojni slučajevi kada migranti dolaze iz balkanskih država u kojima im nisu potrebne ulazne vize i odavde nastavljaju put ka zapadu Evriope. Vlada Rumunije je pozdravila Akcioni plan Evropske unije za Zapadni Balkan i izrazila spremnost za aktivni doprinos impelemnatciji mera i predloženih akcija Evropske komisije u evropskom duhu solidarnosti i odgovornosti i u tesnoj saradnji sa ostalim evropskim partnerima.
Nacrt državnog budžeta Rumunije za 2023.godinu, koji je ove nedelje Vlada usvojila i koji izmedju ostalog predvidja privredni rast od 2,8% i deficit od 4,4% bruto nacionalnog projizvoda dostavljen je Parlamentu na razmatranje i usvajanje. U vreme najveće bezbednosne krize u poslednjim decenijama najveća novina je porast izdvajanja od 2,5% za budžet odbrane. Vlada je u budžetu predvidela i finansijska sredstava za najsiromašnije društvene kategorije i za kompenzaciju cene energije. Državni budžet i budžet socijalnog osiguranja predvidjaju i povećanje penzija za 12,5 %, povećanje minimalne plate u privredi na oko 600 evra i dodeljivanje finansijske pomoći penzionerima sa nižim penzijama od 600 evra. Fiskalni savet, nezavisno telo, kritikuje Vladu zbog načina na koji je zamišljen budžet za sledeću godinu jer smatra da su prihodi precenjeni za najmanje 2,5 miliardi. Vlada računa i na smanjenje troškova za 0,58% bruto nacionalnog proizvoda ali rizikuje da prilikom narednog rebalansa nabavi dodatnih 7 miliardi. Fiskalni savet zaključuje da je budžetski deficit previše optimistički nastrojen i smatra da bi mogao da se poveća na 5,7% bruto nacionalnog proizvoda. Vlada ne izdvaja dovoljna sredstva za kofinansiranje evropskih projekata i lokalnih investicionih projekata, upozorava Fiskalni savet. Replicirajući, ministar za finansije Adrijan Kaču je podsetio da je ova institucija tvrdila da su prihodi precenjeni i prilikom usvajanja budžeta za prošlu godinu. Kaču je podsetio da je Rumunija u 2022. godini imala u budžetu višak od 70 miliardi leja i da je zadatak Ministarstva za finansije da eliminise rizik od smanjenja stope prikupljanja prihoda.
Najpoznatiji sajam knjiga u Rumuniji Gaudeamus, u organizaciji Radio Rumunija, otvoren je u klasičnoj formi posle dvogodišnje pauze. Na 29. Sajmu knjiga u Bukureštu izdavači izlažu široku paletu izdavačkih proizvoda na raznim podlogama za sve uzraste i oblasti. Održaće se ukupno 600 izdavačkih dogadjaja, promocije kniga, debata i radionica. Počasna predsednica ovogodišnjeg sajma knjiga, knjizevnica Ana Blandijana, izjavila je da ovaj kulturni dogadjaj pomaže čitaocima i autorima da se bolje upoznaju.