(07.11-12.11.2022)
Predsednik Rumunije Klaus Johanis učestvovao je ove nedelje na konferenciji Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama u Šarm El Šejku. Ovom prilikom šef rumunske države prisustvovao je i razmeni pisama o namerama o pozajmici od 3 miliarde dolara od US Eksim banke za projektovanje i realizaciju III i IV reaktora Nuklearke Černavoda. Klaus Johanis je izrazio podršku nastavljanju rumunsko-američkih zajedničkih inicijativa za promovisanje energetske bezbednosti, istovremeno sa realizacijom ciljeva u oblastima klimatskih promena, razvoja obnovljivih izvora i nuklearne energije, koji su ključni elementi za uspešnu realizaciju zelene tranzicije. Na Konfereciji Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama u Egiptu predsednik Johanis je kazao da Bukurešt u potpunosti podržava lidersku ulogu Evropske unije u procesu ograničenja klimatskih promena. ,,Moramom da obezbedimo jednu urednu klimatsku tranziciju, sa višetrukmim prednostima, investicijama u istraživanje, razvoj, inovaciju, ekonomski razvoj i otvaranje novih radnih mesta“, podvukao je predsednik Klaus Johanis.
Roxana Vasile, 11.11.2022, 11:43
Ustavni sud Rumunije odlučio je da su nedavno usvojeni pravosudni zakoni u Parlamentu Rumunije u skladu sa Ustavom zemlje. Ocenu ustavnosti Zakona o statutu sudija i tužilaca, Zakona o sudskom organizovanju i Zakona o Vrhovnom savetu sudstva tražile su opozicione partije Unija spasiste Rumuniju (USR) i Asocijacija za ujedinjenje Rumuna (AUR) kao i Ombudsman. VD predsednica Senata Alina Gorgju izjavila je da je odluka Ustavnog suda Rumunije korektna i normalna sa napomenom da je sada glavni cilj Rumunije ukidanje Mehanizma saradnje i provere rumunskog pravosudja, mehanizam kojim Brisel prati funkcionisanje pravne države u našoj zemlji još od ulaska Rumunije u Evropsku uniju 2007. godine. Od ukidanja ovog mehanizma zavisi i ulazak Rumunije u Šengen, zonu slobodnog protoka ljudi, roba, kapitala i usluga. Opozicija traži od predsednika države Klausa Johanisa da ne potpiše pomenute zakone, iako se Ustavni sud izjasnio, i da čeka zeleno svetlo od Venecijanske komisije.
Narodna banka Rumunije donela je nekoliko važnih odluka. Povećala je referentnu kamatnu stopu sa 6,25 % na 6,75%, kao i kamate na kredite i depozite. Centralna banka je odlučila da sačuva strogu kontrolu nad likvidnošću na monetarnom tržištu i nivo minimalnih rezervi kreditnih instutucija u lejima i devizama. Podsećamo da je referentna kamatna stopa na početku tekuće godine bila od 2%. Povećanje se obrazlaže poskupljenjem struje i prirodnog gasa, poskupljenje koje je uticalo u septembru na povećanje stope inflacije na 16%. Prema procenama eksperata stopa inflacije povećaće se i u narednom periodu ali u sporijem ritmu, da bi u prvom polugodištu 2023. godine pala na 10%.
Posle višenedeljnih razgovora lideri Socijaldemokratske partije (PSD), Nacionalne liberalne partiej (PNL) i Demokratskog saveza Madjara u Rumuniji (UDMR), stranke vladajuće koalicije, postigli su tekuće nedelje dogovor o novo plafoniranju cene energije. Odredbe koje će se primeniti od 1. januara naredne godine pogodiće naročito one potrošače koji troše više od 255 kilovata mesečno jer će morati da plate skuplji kilovat. Od 1. januara za kučnu potrpošnju struje preko 255 kilovata i za velike kompanije kilovat struje koštaće oko 26 evrocenti. Za mala i srednja preduzeča, prehrambenu i farmaceustsku industriju i crkve kilovat košta oko 20 evrocenta. Cene kubnog metra prirodnog gasa ostaju po starom, tako da cena kubnog metra za kučne potrošače ostaje na nivou od oko 6 evrocenta, a za ostale kategorije na oko 7 evrocenta.
Evropska unija dodeliće Republici Moldaviji pomoć u visini od 250 miliona evra za prevazilaženje energetske krize i kompenzaciju cene energije, sopštila je u Kišinjevu predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen. Moldavija, država sa večinskim rumunofonskim stanovništvom, suočava se sa energetskom krizom bez presedana nakon odluke Gazproma da smanji isporuke gasa. Moldavija je ostala i bez potrebnih količina električne energije iz Ukrajine i rusofonske separatističke zone Pridnjestrovlje. Sada Moldavija nabavlja 90% potreba za strujom iz susedne Rumunije. Prema navodima šefa rumunske diplomatije Bogdana Aureskua Rumunija je Moldaviji poslala i mazut i ogrevno drvo. Na molbu Kišinjeva Bukurešt je odobrio isporuku 130 000 kubnih metara ogrevnog drveta Moldaviji.
Premijer Rumunije Nikolaje Čuka zajedno sa svojim ukrajinskim kolegom Denisom Smihalom prisustvovao je u četvrtak otvaranju graničnog prelaza Vikovu de Sus-Krasnoilsk. Novi granični prelaz je prvi koji je otvoren nakon 1999. godine i prvi izmedju Ukrajine i jedne članice Evropske unije posle izbijanja ruske agresije na Ukrajinu. Novi grančni prelaz olakšaće protok ljudi i roba izmedju Ukrajine i Rumunije ka zemljama Evropske unije.
