(03.10-08.10.2022)
Predsednik Rumunije Klaus Johanis učetvovao je ove nedelje u Pragu na neformalnom Samitu Evropskog saveta posvećenom ratu u Ukrajiji, energetskoj krizi i ekonomiji. Dan ranije šef rumunske države je u Pragu učestvovao na prvom zasedanju Evropske politicke zajednice. ,,Samit održan u ključnom ternutku za evropski kontinent zbog nelegalnog i neopravdanog rata Ruske Federacije protiv Ukrajine, bila je povoljna prilika za politički dijalog o podršci Ukrajini, reakciji na nedavnu eskalaciju Ruske Federacije, osiguranju bezbednosti, energetskoj situaciji i osiguranju bezbednosti snabdevanja, klimatskim promenama i ekonomskim tokovima. Ova nova platforma za dijalog usmerena je i na lakšu razmenu stavova prema temama od maksimalnog značaja u novom geopolitičkom kontekstu“, navodi se u saopstenju Predsedničke administracije u Bukureštu. Lideri 44 države učesnice jednoglasno su osudili rusku invaziju na Ukrajinu i potvrdili jedinstvo i solidarnost pred ruskom agresijom.
Corina Sabău, 08.10.2022, 10:57
Evropski parlament razmatrao je u Strazburgu, zajedno sa predstavnicima Evropske komisije i Saveta, pristupanje Rumunije i Bugarske Šengenskom prostoru. Rumunski evroposlanici su na plemumu podržali pritupanje Rumunije slob0odnom protoku ljudi, kapitala i usluga u najkraćem roku jer su dve države ispunile sve tehničke uslove još pre 11 godina. Skoro svi predstavnici političkih grupa u Evropskom parlamentu izjasnili su se za pristupanje, osim evroposlanika Grupe ,, Identitet i Demokratija“ koji odbacuju proširenje Sengena boječi se masovne migracije. Glasanje o ulasku u Šengen održaće se na narednom zasedanju Evropskog parlamenta.
Rumunski senatori razmatrali su ove nedeje nacrte pravosudnih zakona. Nacrte zakona o funkcionisanju Visokog saveta sudstva, sudskoj organizaciji i statusu pravobranilaca treba usvojiti ove jeseni, inistira ministar pravde Katalin Predoju. On je objasnio da od od usvajanja ovih zakona zavisi ulazak Rumunije u Šengen. Bivsi ministar opozicione Unije spasite Rumuniju (USR) Stelijan Jon traži da se glasanje odloži do izjašnjavanja Venecijanske komisije. Predsednica Senata Alina Gorgju kaže medjutim da je usvajanje potrebno da bi Rumunija postigla dobar rezultat u izveštaju o pravosudju, a u decembru, u slučaju preporuka Venecijanske komisije da se izmene zakoni, uskladjivanje treba da se napravi bez oklevanja.
Premijer Rumunije Nikolaje Čuka izjavio je da če podržati Lidjuju Deka, novu ministarku prosvete, u realizaciji predsedničkog projekta ,,Obrazovana Rumunija“. Premijer je dodao da novi zakoni o obrazovanju treba da budu dostavljeni Parlamnetu na razmatranje i usvajanje do kraja tekućeg meseca. Bivša predsednička savetnica Lidjia Deka položila je zakletvu u ponedeljak na dužnost ministarke prosvete. Predložena na ovu dužnost od strane Nacionalnog političkog biroa Nacionalne liberalne partije (NL) Lidjia Deka nasledjuje na ovoj dužnosti Sorina Kampeanua, koji je podneo ostavku posle optužbe za plagijat.
Upravni odbor Narodne banke Rumunije povećao je ponovo referentnu kamatnu stopu na 6,25% u pokusaju da uspori stopu inflacije. Prema navodima podpredsednika Asocijacije profesionalnih investitora, finansijskog analitičara Adrijana Kodrlašula Narodna banka smatra da će inflacija dalje rasti, tako da je povećala referentnu kamatnu stopu. Eksterti Centralne banke Rumunije ocenjuju da će se rast inflacije nastaviti do kraja godine ali u sporijem ritmu. Inflacija raste pre svega zbog najavljenog poskupljenja prirodnog gasa, električne energije i hrane kao i produžene suše u celoj Evropi. Prema podacima Centralne banke godišnja stopa inflacije dostigla je 15,32%.
Tužioci Direkcije za istragu krivičnih dela i organizovanog kriminala i terorizma optužili su cetiri oosbe za špijunazu u korist srpske kompanije NIS Petrol, koju kontroliše ruska grupa Gazprom. Tužioci su izvršili pretrese sedišta kompanija i stanova optiženih u Bukureštu i Temišvaru i odneli dokumente. Četiri osobe su optužene za odavanje poverljivih informacija o mineralnim rezervama Rumunije, jaavlja Direkcija za istragu krivičnih dela, organizovanog kriminala i terorizma. Dogovorom vlada Beograda i Moskve Gazprom je 2009. godine preuzeo večinski paket akcija NIS Petrola.
