(04.07-09.07.2022)
Interkonektor izmedju gasnih magistrala Grčke i Bugarske otvara Rumuniji šansu za pristup drugim resursima prirodnog gasa, u vrema kada je sve izvesnije da će Rusija prekinuti isporuke prirodnog gasa Evropskoj uniji. Prema procenama u Rumuniji je ublažena zabrinutost u vezi sa eventualnom nestašicom gasa u zimskom periodu i istovremeno otvara se put našoj zemlji da pomogne i drugim državama regiona i smanji zavisnost od ruskog gasa, istakao je rumunski premijer Nikolaje Čuka u četvrtak u Atini, gde je boravio u radnoj poseti. Premijer se u četvrtak sastao u Bukureštu sa Džonom Hopkinsom predsednikom američke kompanije NuScale, koja će u Rumuniji razvijati tehnologiju malih modularnih reaktora za proizvodnnu nuklearne energije. Tokom razgovora naglašen je poseban značaj inicijative ,,Globalnog partnerstva za infrastrukturu“, inicijative pokrenute na Samitu G7 , kao i dodeljivanje granta u visini od 14 miliona dolara za novu etapu razvoja malih modularnih reaktora u Rumuniji. Premijer je precizirao da će Rumunija, posredstvom Nacionalnog nuklearno-električnog društva, učestvovati sa 9 miliona dolara u finansiranju ove etape programa. Nuklearna energije predstavlja rešenje za ralizaciju energetske nezavisnosti i dekarbonizacije, podvukao je premijer Rumunije.
Mihai Pelin, 09.07.2022, 14:39
Interkonektor izmedju gasnih magistrala Grčke i Bugarske otvara Rumuniji šansu za pristup drugim resursima prirodnog gasa, u vrema kada je sve izvesnije da će Rusija prekinuti isporuke prirodnog gasa Evropskoj uniji. Prema procenama u Rumuniji je ublažena zabrinutost u vezi sa eventualnom nestašicom gasa u zimskom periodu i istovremeno otvara se put našoj zemlji da pomogne i drugim državama regiona i smanji zavisnost od ruskog gasa, istakao je rumunski premijer Nikolaje Čuka u četvrtak u Atini, gde je boravio u radnoj poseti. Premijer se u četvrtak sastao u Bukureštu sa Džonom Hopkinsom predsednikom američke kompanije NuScale, koja će u Rumuniji razvijati tehnologiju malih modularnih reaktora za proizvodnnu nuklearne energije. Tokom razgovora naglašen je poseban značaj inicijative ,,Globalnog partnerstva za infrastrukturu“, inicijative pokrenute na Samitu G7 , kao i dodeljivanje granta u visini od 14 miliona dolara za novu etapu razvoja malih modularnih reaktora u Rumuniji. Premijer je precizirao da će Rumunija, posredstvom Nacionalnog nuklearno-električnog društva, učestvovati sa 9 miliona dolara u finansiranju ove etape programa. Nuklearna energije predstavlja rešenje za ralizaciju energetske nezavisnosti i dekarbonizacije, podvukao je premijer Rumunije.
U najkraćem roku Parlament Rumunije ratifikovaće pristupne protokole Finske i Švedske Severnoatlanskoj alijansi, izjavio je predsednik Poslaničkog doma Parlamenta Rumunije Marčel Čolaku i dodao de će se sazvati vanredna sednica Parlamenta. Čolaku je učestvovao na 22 Medjuparlamentarnom bezbednosnom forumu u Bukureštu. Učesnicima foruma u video formatu obratio se i ministar inostranih poslova Ukrajine Dmitro Kuleba. Kuleba je izjavio da je ruska agresija na Ukrajinu izazov za medjunarodnu bezbednost i ponovo apelovao da se Ukrajini dostavi teško naoružanje da bi se stabilizovala linija fronta. Rumunija je i dalje jedan od najaktivnijih pristalica evropskog puta Ukrajine, izjavio je premijer Nikolaje Čuka u video poruci upučenoj učesnicima skupa. Razgovori su se uglavnom usresredili na rat u Ukrajini, budućnost diplomatije, izazove u oblastima odbrane, bezbednosti, informacija, sajber bezbednosti, tehnologije 5G, trafiking ljudima, terorizma i energetske bezbednosti.
Narodna banka Rumunije povećala je za jedan indeksni poen referentnu kamatnu stopu, sa 3,75% na 4,75% sa ciljem da se sačuva stroga kontrola likvidnosti na monetarnom tržištu i sadašnji nivo minimalnih obaveznih rezervi kreditnih institucija u lejima i devizama. Guvener Centralne banke Mugur Isaresku je objasnio da će inflacija i dalje rasti do polovine trećeg tromesečja, ali u sporijem ritmu. Sa druge strane Ministarstvo finansija uputilo je na javnu raspravu Nacrt izmene Poreskog zakona, dokument koji bi Vlada mogla da usvoji već sledeće nedelje. Nacrt izmene predvidja povećanje poreza na dobit od igara na sreću, povećanje akciza na cigarete i alkoholna pića, smanjenje granice od koje se primenjuju fiskalne olakšice za gradjevinarstvo, poljoprivredu i prehrambenu industriju, zatim odustajanje od specifičnog poreza na aktivnosti u ugostiteljskim objektima i povratak na porez na ukupni dohodak. Ove mere stupiće na snagu 1. avgusta, ali postoje i pojedine odredbe koje treba primeniti od početka naredne godine. Pomenute odredbe odnose se na povećanje poreza na dovidende, povećanje pdv-a na katering, dostavu hrane i pića, restoranske usluge i hotelski smeštaj kao i na povećanje poreza na stambene zgrade.
Na 20. Svečanom dodeljivanju nagrada Pozorišne unije u Rumuniji, UNITER, ove nedelje dodeljene su nagrade za najbolja pozorišna ostvarenja u 2021. godini. Za najbolju predstavu proglašena je predstava Nacionalnog teatra ,,Vasile Aleksandri“ iz grada Jaši ,, Orač i Smrt“, autora Johanesa fon Tepla, u režiji Silvijua Purkaretea. Za najbolju režiju nagradjen je Horija Suru za ,,Trilogiju ruda“, autora Čabe Sekeljija, a za najbolju scenografiju Kosmin Florea za predstavu Nacionalnog pozorišta ,,Vasile Aleksandri“ iz grada Jaši ,,Tri tužne predstave“, u režiji Radua Afrima. Za najbolju radio pozorišnu predstavu proglašen je ,,Sto godina rumunskog pozorišta u Kišinjevu- Revanš zabranjenog sečanja“, po scenariju Marijane Ončanu i umetničke rezije Petrua Hadarke, u produkciji Rumunskog radiodifuznog društva. Nagrada za izuzetno glumačko dostignuće dodeljena je posmrtno Jonu Karamitruu, bivšem direktoru Bukureštanskog narodnog pozorišta i osnivaču UNITER-a.
Veliki deo teritorije Rumunije pogodjen je ekstremnom šusom, dok se u drugim krajevima beleže obilne padavine, grad i oluje. Na nacionalnom nivou više od 70% teritorije Rumunije je pogodjeno sušom, a mnoge reke su i presušile. Vlasti pažljivo prate strateške rezerve vode i apeluju na razumnu potrošnju vode za piće. Suša je uticala i na naglo smanjenje vodostaja Dunava koji je za 50 % manji od višegodišnjeg proseka u ovom periodu. Nizak vodostaj negativno utiče i na proizvodnju energije na Djerdapu I i II kao i plovidbu rekom. Prema prognozi sinoptičara ekstremne prirodne pojave trajaće tokom celog jula. A od 15. jula očekuje se novi talas tropskih vručina.