(09.05-14.05.2022)
Nakon skoro sedam godina sud je najzad utvrdio krivčnu odgovornost u takozvanom predmetu ,,Kolektiv“, največoj civilnoj katastrofi u postkomunističkoj Rumuniji. U požaru koji je izbio 30. novembra 2015. godine na rok koncertu u improvizovanom bukureštanskom klubu ,,Kolektiv“, u bivšoj fabrici poginule su 64 osobe, večina mladi ljudi, a 180 osoba je ranjeno. Jedan od učesnika koncerta izvršio je kasnije samoubistvo. Posle samo nelkoliko dana od katastrofe, socijaldemokratski premijer Viktor Ponta podneo je ostavku pod pritiskom demonstracije pod sloganom ,,Korupcija ubija“. Sudski epilog dogodio se medjutim tek u četvrtak 12. maja, kada su tri vlasnika kluba osudjena na zatvorske kazne od 6 do 11 godina, pirotehničari koji su organizovali vatromet koji je izazvao požar na 6 godina i 10 meseci, njihov polodavac na 2 godine i 6 meseci, vatrogasci koji su morali da provere da li se poštuju protivpožarne norme na 8 godina i 8 meseci zatvora. Četiri godine iza rešetaka ostaće i levoorijentisani političar Kristijan Popesku-Pjedone, tadašnji gradonačelnik 4 sektora Bukurešta koji je bio zadužen za izdavanje dozvole za rad kluba. Bivši vlasnik kafane sa završenom gimnazijom u 32 godini života, Pjedone je 2015. godine, sledeći primer Viktora Ponte, podneo je ostavku na dužnost gradonačelnika, ali je 2020. izabran za gradonačelnika 5 bukureštanskog sektora što je, po oceni stampe, u najmanju ruku zabrinjavajuće sa moralne tačke domaće politike kao i opredeljenja birača.
România Internațional, 13.05.2022, 12:15
Nakon skoro sedam godina sud je najzad utvrdio krivčnu odgovornost u takozvanom predmetu ,,Kolektiv“, največoj civilnoj katastrofi u postkomunističkoj Rumuniji. U požaru koji je izbio 30. novembra 2015. godine na rok koncertu u improvizovanom bukureštanskom klubu ,,Kolektiv“, u bivšoj fabrici poginule su 64 osobe, večina mladi ljudi, a 180 osoba je ranjeno. Jedan od učesnika koncerta izvršio je kasnije samoubistvo. Posle samo nelkoliko dana od katastrofe, socijaldemokratski premijer Viktor Ponta podneo je ostavku pod pritiskom demonstracije pod sloganom ,,Korupcija ubija“. Sudski epilog dogodio se medjutim tek u četvrtak 12. maja, kada su tri vlasnika kluba osudjena na zatvorske kazne od 6 do 11 godina, pirotehničari koji su organizovali vatromet koji je izazvao požar na 6 godina i 10 meseci, njihov polodavac na 2 godine i 6 meseci, vatrogasci koji su morali da provere da li se poštuju protivpožarne norme na 8 godina i 8 meseci zatvora. Četiri godine iza rešetaka ostaće i levoorijentisani političar Kristijan Popesku-Pjedone, tadašnji gradonačelnik 4 sektora Bukurešta koji je bio zadužen za izdavanje dozvole za rad kluba. Bivši vlasnik kafane sa završenom gimnazijom u 32 godini života, Pjedone je 2015. godine, sledeći primer Viktora Ponte, podneo je ostavku na dužnost gradonačelnika, ali je 2020. izabran za gradonačelnika 5 bukureštanskog sektora što je, po oceni stampe, u najmanju ruku zabrinjavajuće sa moralne tačke domaće politike kao i opredeljenja birača.
Nacrt zakona o izmeni Zakona o offshore-u, čiji je glavni cilj podsticanje investicija u eksploataciju nalazišta prirodnog gasa u Crnom moru, usvojen je u Senatu Rumunije. Pokretač nacrta, vladajuća koalicija , sastavlejna od Socijaldemokratske partije (PSD), Nacionalne liberalne partije (PNL) i Demokratskog saveza Madajara u Rumuniji (UDMR), navodi da je izglasavanjem nacrta Rumunija napravila korak ka energetskoj nezavisnosti. Izmedju ostalog Zakon predvidja da se profit podeli izmedju države i investitora u odnosu 60:40%, i da rumunska država ima prednost prilikom kupovine prirodnog gasa. Stranke vladajuće koalicije inistirale su na potrebi usvajanja zakona u ovoj ekonomskoj situaciji kada Rumunijau zimskom periodu iz Rusije uvozi oko 30% potreba za prirodnim gasom. I opoziciona Unija spasite Rumuniju (USR) glasala je za nacrt zakona, iako su njeni predloženi amandmani odbačeni. Nacionalistička Alijansa za ujedinjenje Rumuna (AUR) nije glasala za nacrt je smatra da je ovaj antinacionalni jer se stranim firmama prodaje strateški resurs. Presudnu reč ima Poslanički dom.
Prema podacima Generalnog inspektorata granične policije više od 900 000 ukrajinskih drzavljana prebeglo je u Rumuniju nakon invazije ruskih snaga 24 februara. Ambasador Ruske Federacije u Bukureštu Valeri Kuznim pozvan je u sedištu Ministarstva inostranih poslova na zahtev šefa rumunske diplomatije Bogdana Aureskua. Ruskom diplomati rećeno je da je neprihvatljiv neprikladan, izazivački i uvredljiv govor ruske misije na račun Rumunije i NATO-a, alijanse kojoj je Rumunija pristupila posle demokratske odluke. Poziv ambasadoru usledio nakon što je ruska diplomatska misija objavila članak ,,O lajanju NATO na granicama Rusije i glavnom izvoru dezimformisanja sveta.“. Prošlog meseca Ministarstvo inostranih poslova saopštilo je da su rumunske vlasti proglaile 10 radnika Ambasade Ruske Federacije nepoželjnim osobama jer su njihove aktivnosti bile suprotne odredbama Bečke konvencije o diplomatskim odnosima.
Dva rumunska novinara televizije Digi 24 oslobodjena su iz Pridnjestrovlja posle diplomatskih demaša rumunske diplomatija. Novinare su zadržale takozvane bezbednosne snage proruske separatističke zone. Prema saopštenju Ministarstva inostranih poslova u Bukureštu, Ambasada Rumunije u Kišinjevu je preduzela sve demaraše i novinari su oslobodjeni posle samo nekoliko sati. Movinari su sa pratnjom bezbedno stigli u Kišinjev. Pridnjestrovle se de fakto otrglo kontroli centralnih vlasti posle oružanog sukova sa više stotina poginulih, sukob prekinut na intervenciju ruskih snaga na strani secesionističkih pobunjenika 1992. godine samo godinu dana posle proglašenja nezavisnosti Republike Moldavije. Bivši predsednik Rusije Boris Jelcin preuzeo je obavezu da povuče ruske snage iz Pridnjestrovlja na samitu OEBS-a u Istambulu 1999. godine. Oko 15 000 vojnika i ruski arsenal nalaze se i dalje u Pridnjestrovlju.
Rumunski fudbalski klubovi OSK Sfantu Gjorge i Voluntari plasirali su se ove nedelje u finale Kupa Rumunije. I fudbalski šampionat u Rumuniji približava se kraju. U trci za osvajanje šampionske titule ostala su dva tima šampion ČFR Kluz i FČSB, bivša Steaua iz Bukurešta. Podsećamo da će posle šampionata, fudbalska reprezentacija Rumunije učestvovati u Ligi nacija u grupi sa selekcijama Crne gore, Bosne i Hercegovine i Finske.