(18.04-23.04.2022)
U vreme kada se nastavlja nelegalna agresija Rusije na Ukrajinu, na poziv šefa Bele kuće Dzoa Bajdena predsednik Rumunije Klaus Johanis je učestvovao na video konsultacijama sa liderima Evropske unije, Severoatlanske alijanse i partnerskih država. Tokom konsultacija analizirana je strategija podrške Ukrajini, odgovor medjunarodne zajednice na ruske akcije i uvedene sankcije Moskvi. Učesnici su izrazili odlučnost u nameri da obezbede ekonomsku, humanitarnu i bezbednosnu podršku Ukrajini. Predsednik Klaus Johanis je u svom obraćanju naglasio da je od posebanog značaja savezničko i transatlansko jedinstva i oštro osudio zločine ruske vojske nad civilima. Šef rumunske države je istovremeno naglasio da sadašnja kriza utiče na bezbednost na Istočnom boku Alijanse i posebno u Crnom moru. Klaus Johanis govorio je i o hitnoj potrebi osnivanja Borbene grupe NATO-a na teritoriji Rumunije i apelovao na preduzimanje odlučnih i koordinisanih akcija za eliminisanje energetske zavisnosti od Rusije, sa napomenom da su se dosadašnje sankcije dokazale efikasanim instrumentom.
Leyla Cheamil, 21.04.2022, 16:34
Šef rumunske diplomatije Bogdan Auresku i američki državni sekretar Entoni Blinken razgovarali su telefonom o posledicama ruske vojne agresije na Ukrajinu i naporima saveznika za pronalaženje adekvatnnog odgovora. Bogdan Auresku je predstavio bezbednosne evolucije na istočnom boku Nato-a i u Crnom moru i detaljno objasnio mere koje preduzimaju rumunske vlasti za političku, logističku i humanitarnu podršpku susednoj Ukrajini. Ministar inostranih poslova u Bukureštu je naglasio da je veoma važno da se bez odlaganja sprovedu odluke vanrednog Samita NATO-a iz marta, posebno ubrzano osnivanje Borbene grupe u Rumuniji, kao prvi korak ka dugotrajnom uravnoteženju i jačanju prisustva Severoatlanske alijanse na Istočni bok. Sa svoje strane američki državni sekretar Entoni Blinken je izrazio zahvalnost SAD na regionalnoj ulozi koju je Bukurešta preuzeo i podršci Kijevu i drugim vulnerabilnim partnerima regiona, uključujući Moldaviju. Američki zvaničnik je dao uveravanja o punoj angažovanosti Vašingtona na odbrani teritorija Rumunije i svih saveznika, posebno zemalja koje se nalaze u prvoj liniji. U ponedeljak ministar odbrane Rumunije Vasile Danku i njegov američki kolega Lojd Ostin u telefonskom razgovoru razmatrali su bezbednosne evolucije i zoni Crnog mora. Vasile Danku je izrazio zahvalnost SAD za angažman i snažan doprinos osiguranju bezbednosti Istočnog boka Alijanse. Repozicioniranje bataljona Stryker, razmeštanje aviona F-16 i F-18 sa ciljem da se ojačaju misije vazdušne policije u Rumuniji predstavljaju samo dva konkretna primera solidnosti transatlanskih odnosa.
Nacrt zakona o offshore-u, koji predvidja eksploataciju nalazišta priorodnog gasa iz Crnog mora, dostavljen je u utorak na razmatranje Stalnom birou Senata Rumunije. Nakon zelenog svetla stručnih institucija, Nacrt zakona će se razmatrati po hitnoj proceduri. Smatra se da će se glasanje u Senatu održati u maju. Premijer Nikolaje Čuka je izjavio da će Zakon osigurati stabilnost i predvidljivost poslovnim krugovima. Količine prirodnog gasa iz Crnog mora procenjuju se na oko 200 miliardi kubih metara, od kojih se većina nalazi u zoni Neptun Deep-a, vlasništvu OMV Petroma i ExxonMobila.
Ministarstvo inostranih poslova Rumunije pozdravilo je usvajanje nacrta zakona o ratifikaciji Sporazuma o implementaciji programa tehničke podrške i nepovratne finansijske pomoći Republici Moldaviji u visini od 100 miliona evra. 11. februara u Kišinjevu Sporazum su potpisali premijeri Rumunije i Moldavije, Nikolaje Čuka i Natalija Gavrilica. Rumunija će učestvovati u jacanju otpornosti Republike Moldavije u glavnom društvenim sektorima: energetskom, transportnom, saobraćajnoj infrastrukturi, zaštiti čovekove okoline, suzbijanju klimatskih promena, javnim radovima, insfratstrukturi, zdravstvu, obrazovanju, kulturi, kulturnoj baštini i istraživanju.
Medjunarodni monetarni fond korigovao je nadole jesenju prognozu o ekonomskom rastu Rumunije sa 4,8% na 2,2% u tekučoj godini. Podsećamo da je nacrt državnog budžeta Rumunije predvideo godišnji privredni rast zemlje od 4,6 %. MMF prognozira takodje i rast godišnje stope inflacije u Rumuniji na 9,3%, 2,5 puta veći od pro[logodišnje jesenske prognoze i smanjenje stope na 4% u narednoj godini. Na globalnom nivou MMF smatra da su se ekonomske perspektive pogoršale u odnosu na januar, posebno zbog ruske invazije na Ukrajinu, invazije koja je izazvala humanitarnu krizu u istočnoj Evropi i uvodjenje sankcije kako bi se primorala Moskva da prekine agresiju. Medjunarodna finansijska institucija prognozira svetski privredni rast ove i iduće godine od 3,6%
