(11.04-16.04.2022)
Vladajuća koalicija Rumunije sastavljena od Socijaldemokratske partije (PSD), Nacionalne liberalne partije (PNL) i Demokratskog saveza Madjara u Rumunij (UDMR) usvojila je paket ekonomskih i socijalnih mera za ublažavanje posledica energetske krize i ograničenje rasta cene proizvoda. Od skoro 17 miliardi leja, odnosno oko 3,5 miliardi evra, koliko vredi Plan ,,Podrška za Rumuniju“, evropski fondovi predstavljaju čak 50%. Glavne odluke odnose se na povećanje minimalnog ličnog dohotka u poljoprivredi i prehrambenoj industriji, dodelu vaučera osobama sa niskim primanjima i subvencije i pomoć Malim i srednjim preduzečima i farmerima. 400 000 evra izdvojiće se za ograničenje rasta cena, malim i srednjim preduzečima dodeliće se najviše 400 000 evra za podsticanje investicija, za transportne firme litrar goriva biće jetfiniji se za 0,50 leja, dok će farmeri primiti grantove. Druge mere usmerene su na dobrovoljno povećanje minimalne plate, povećanje bolničke hrane i vrednosti bonova za topli obrok. Paket mera ima tri glavna cilja, kaze premijer Nikolaje Čuka: pomoć za zdravi rast ekonomije, realizaciju društvene kohezije i solidarnosti medju generacijama. Skoro 12 miliona osoba uživaće pravo na socijalne mere predvidjene programom Vlade, naglasavaju rumunske vlasti. U medjuvremenu Statistički institut Rumunije saopštio je da je godišnja stopa inflacije u martu povećana na 10,15% , rekord u poslednjih 18 godina.
Corina Cristea, 15.04.2022, 12:03
Rat u Ukrajini i konsolidovano prisustvo NATO-a na Istočnom boku bile su glavne teme bukureštanskog susreta predsednika Rumunije Klausa Johanisa sa premijerom Belgije Aleksanderom de Kroom. Potreban je novi strateški koncept Alijanse koji bi potvrdio da je kolektivna odbrana osnovni prioritet NATO-a. Streteški koncept treba takodje jasno da naznači da je Rusija glavna pretnja po bezbednosti, smatra predsednik Rumunije. Klaus johanis je saopštio da će se-posle konsultacija sa saveznicima-ovog proleća na teritoriji Rumunije formirati borbena grupa NATO-a. Premijer Belgije je izjavio da je NATO jaka alijansa na koju Rumunija može da racuna: Vaša granica je i naša i branićemo je, naglasio je belgijski premijer. 25. februara, dan nakon početka ruske agresije na Ukrajinu Severaetlanski savet je aktivirao snage za odgovor. U sastavu ovih snaga nalaze se i 300 belgijskih vojnika koji su se pridružili francuskom kontingentu od 500 vojnika prisustnih u 57 Vazdusnoj bazi Mihail Kogalničanu , na jugu zemlje. Pomenutu bazu su tekuće nedelje posetili šef rumunske države i belgijski premijer . U pratnji dvojice bio je i premijer Rumunije Nikolaje Čuka koji je naglasio da saveznici treba da budu spremni za produženu krizu koja se može približiti granici Severoatlanske alijanse.
Evropkka komesarka za saobraćaj, Rumunka Adina Valean, učestvovala je u Bukureštu zajedno sa premijerom Rumunije Nikolajem Čukom na Medjunarodnoj konferenciji o budućnosti Evrope, u organizaciji predstavništva Evropske komisije u Bukureštu. Putem video konferencije Adina Valean je ragovarala sa ministrima saobraćaja Rumunije, Republike Moldavije i Ukrajine. Premijer Čuka i evropska komesarka Adina Valean dogovorili su se o tesnijoj saradnji sa ciljem da se poboljša železnički, drumski, rečni i pomorski transport roba iz Ukrajine i Republike Moldavije. Premijer Rumunije čestitao je evropskoj komesarki na inicijativi za formiranje radne grupe za identifikovanje rešenja za veći stepen apsorpcije evropskih fondova za rumunsku saobraćajnu infrastrukturu.
Nakon četvorogodišnjeg pauze od prve varijante zakona koja je samo oterala investitore, Nacrt izmene Ofšor zakona o eksploataciji prirodnog gasa iz Crnog mora dostavljen je Parlamentu Rumunije na razmatranje i usvajanje po hitnoj proceduri. Vladajuća koalicija Rumunije predlaže sada izbalnsiranu varijantu za koju smatra da će biti od koristi i državi i kompanijama koje će eksploatisati nalažiste. Rumunska država i rumunske firme imaće prednost prilikom kupovine gasa, dok višak količina firme mogu izvoziti. 60% profita od prodaje gasa pripašće državi a 40% investitorima. Nacrt zakona predvidja takodje i oslobadjanje od poreza na dodatnu dobit za prodajne cene koje investitorima ne donose super profit, sa izuzetkom prodaje gasa po ceni većom od 85 leja za MW/sat. Rasprava Nacrta zakona po hitnom postupku posledica je i energetske križe i inicijativa za eliminisanje zavisnosti od ruskog gasa. Privredni analitičari smatraju da će predložena varijanta podsticati investicije, ali da se količine gas iz eksploatacije nalažista očekuju tek za nekoliko godina.
