(31.01-05.02.2022)
Zbog pandemije novog koronavirua od 7. februara vanredno stanje u Rumuniji se produžava još 30 dana. Na snazi ostaju skoro sve restrikcije, važna novina je ta da osobe koje nemaju zeleni sertifikat, nisu preležale bolest i koje nemaju negativni test na koronavirus mogu da udju u supermartekete. Ministarstvo zdravlja usvojilo je nove mere izolacije potvrdjenih osoba sa kovidom 19, tako da se period izolacije smanjuje na 7 dana za nevakcinisane osobe i na 5 dana za vakcinisane. Od izbijanja pandemije novog koronavirusa ove nedelje je zabeležen rekod od preko 40 000 novoobolelih. Uprkos naglom povećanju broja novozaraženih, vlasti javljaju da u nijednom okrugu nije dostignuta popunjenost bolničkih kapaciteta od 75%. U skladu sa novim propisima, škole i obdaništa nastavljaju rad klasičnom nastavom, iako je broj inficirane dece veći nego u prethodnim talasima pandemije. Zeleni sertifikat ostaje validan na teritoriji Rumunije i za osobe koje su se vakcinisale pre više od 9 meseci. Prilikom ulaska u zemlju zeleni sertifikat je validan samo sa buster dozom, ako je od primljene druge doze prošlo više od 9 meseci. Nevakvinisane osobe i one koje nisu preležale bolest ili nemaju negativni test na koronavirus ulaze u petodnevni karantin.
Corina Cristea, 05.02.2022, 15:01
Svečanom sednicom u četvrtak je obeležena petnaestogodišnjica ulaska Rumunije u Evropsku uniju. Glavne teme razmatranja bile su aktuelna medjunarodna situacija i izazovi bezbednosti, potreba solidarnosti i jedinstva u zemljama Evropske unije i evropski projekat.Premijer Nikolaje Čuka je naglasio da pripadnost Evropskoj uniji i Severoatlanskoj alijansi garantuje Rumuniji stabilnost, prosperitet i bezbednost: ,,Jedinstvo i evropska i transatlanska solidarnost su jedino validno opredeljenje za efikasno upravljanje izazovima i šansama. “
Predstavnici parlamentarnih grupa istakli su da je pristupanje Rumunije Evropskoj uniji jedan od najvažnijih dogadjaja u istoriji zemlje. Predsednik Senata Florin Kacu smatra da ,,Realizovanim reformama Rumunija može da postane evropski akter jer je osigurala kontinuitet stabilnosti i predvidljivosti fiskalnog sistema.“. Prema navodima predsednika Poslaničkog doma, Marčela Čolakua, 15 godina nakon ulaska u Uniju, Rumuniji je potrebna nova agenda koja bi osigurala razvoj zemlje i mogućnost da iskoristi evropske šanse u interesu stanovnika zemlje.“
U utorak Senat i Poslanički dom okupili su se na prvom redovnom zasedanju. Očekuju se odluke o plafoniranju cene energije i kompenzacije faktura za individualne potrošaće kao i donošenje Zakona o ofšoru, koji bi deblokirao eksploataciju prirodnog gasa u Crnom moru.
Iz Nemačke će u narednom periodu u Rumuniju stići skoro 1000 američkih vojnika, a u Poljsku i Nemačku 2000 vojnika iz SAD. Prema navodima Pentagona vojnici dolaze u privremenu misiju konsolidacije odbrane evropskih saveznika, u kontekstu tenzija sa Rusijom koja je gomilala snage na granici sa Ukrajinom. Novi kontingent američkih vojnika pridružice se američkim vojnicima koji su stalno stacionirani u Rumuniji i periodično upućenim strukturama na zajedničke vojne vežbe. Bukurešt je pozdravio inicijativu SAD i ocenio da će ova imati važnu ulogu u odvraćanju svake negativne bezbednosne evolucije u regionu i jačanju odbrambenog kapaciteta Vojske. Šef rumunske države Klaus Johanis izrazio je nedavno podršku solidnijem vojnom prisustvu NATO snaga i SAD u Rumuniji i zoni Crnog mora. Rusija je okvalifikovala destruktivnom odluku Pentagona da šalje nove kontingente u istočnoj Evropi i smatra da je ovo neopravdana mera koja samo pojačava vojne tenzije i smanjuje mogućnost donošenja političke odluke.
U četvrtak je u Bukureštu u formatu Bukurešt 9 održana prva runda konsultacija o zabrinjavajućoj bezbednosnoj situaciji u blizini ukrajinske granice i zoni Crnog mora. Šef rumunske diplomatije Bogdan Auresku je skrenuo pažnju na potrebu uspostavljanja ravnoteže izmedju severa i juga istočnog boka Severoatlanske alijanse: ,,Savezničko prisustvo na istočnom boku Alijanse, uključujući i južni deo, tamo gde se nalazi Rumunija, je nekoliko puta manje od ruskog prisustva u blizini granice Ukrajine i u zoni Crnog Mora. Ne može se smatrati da je rasporedjivanje savezničkih snaga izazov za Rusiju. “
Posebni gost skupa francuski ministar spoljnih poslova Žan-Iv Le Drian objasnio je da je francusko i američko prisustvo komplementarno i da Pariz smatra da jačanje odbrambelnog položaja i odvraćanje mogu ublažiti napetost. Na skupu je učestvovao i ministar spoljnih poslova Ukrajine Dmitro Kuleba. Povodom obeležavanja tri decenije od uspostavljanja diplomatskih odnosa izmedju Rumunije i Ukrajine i rastućih tenzija u regionu i zoni Crnog mora, predsednik Rumunije Klaus Johanis je telefonski razgovarao sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim o situaciji u zoni Crnog mora, inicijativama Kijeva na planu konolidacije saradnje sa partnerskim državama regiona i implementaciji strategije evropske integracije Kijeva.
