(14.12-19.12.2020)
14. decembra tekuće godine stanje pripravnosti u Rumuniji produzeno je zbog pandemije još 30 dana jer, iako je broj novozaraženih u blagom padu, odeljenja za intenzivnu negu su prepuna, a smrtnost visoka. Glavni grad Rumunije je već nekoliko nedelja na prvom mestu po broju novozaraženih osoba, ali vlasti smatraju da nije potrebno da se Bukurešt stavi pod karantin. Prefekt glavnog grada Trajan Berbečanu je istakao: ,,Ocenjujemo da zasada ne postoji potreba da preduzmemo druge mere, jer po našoj oceni nove mere su nepotrebne, ako ne pratimo kako se postojeće sprovode. Mi smo uvereni da možemo zaustaviti širenje pandemije ako se poštuju mere na snazi.“
U Županiji Ilfov, nadomak Bukurešta, skoro sva naselja su pod karantinom, ali mesne vlasti javljaju da se beleži blagi pad broja novozaraženih. Na nacionalnom nivou jedna trečina rumunskih županija nalazi u crvenoj zoni, polovina sa 1,5 do 3 slučaja zaraze na hiljadu stanovnika, a preostale u zelenoj zoni sa manje od 1,5 novozaraženih na 1000 stanovnika. Sa nadom da će zaustaviti pandemiju i stvoriti uslove za povratek na raniji život, Rumunija kao i ostale zemlje priprema se za vakcinisanje protiv Kovida-19. Vakcina će prema procenama stići, kao u svim ostalim zemljama Evropske unije, krajem decembra, potvrdila je Evropska komisija. U toku je otvaranje cenatara za vakcinaciju gde će se vakcinisati prvenstveno medicinsko osoblje. Zdravstvene vlasti ponavljaju da se virus ne može suzbiti bez masovnog vakcinisanja stanovništva. Vakcinacija u Rumuniji startovaće najverovatije sledećeg proleća i biće besplatno i dobrovoljno.
Daniela Budu, 19.12.2020, 11:53
14. decembra tekuće godine stanje pripravnosti u Rumuniji produzeno je zbog pandemije još 30 dana jer, iako je broj novozaraženih u blagom padu, odeljenja za intenzivnu negu su prepuna, a smrtnost visoka. Glavni grad Rumunije je već nekoliko nedelja na prvom mestu po broju novozaraženih osoba, ali vlasti smatraju da nije potrebno da se Bukurešt stavi pod karantin. Prefekt glavnog grada Trajan Berbečanu je istakao: ,,Ocenjujemo da zasada ne postoji potreba da preduzmemo druge mere, jer po našoj oceni nove mere su nepotrebne, ako ne pratimo kako se postojeće sprovode. Mi smo uvereni da možemo zaustaviti širenje pandemije ako se poštuju mere na snazi.“
U Županiji Ilfov, nadomak Bukurešta, skoro sva naselja su pod karantinom, ali mesne vlasti javljaju da se beleži blagi pad broja novozaraženih. Na nacionalnom nivou jedna trečina rumunskih županija nalazi u crvenoj zoni, polovina sa 1,5 do 3 slučaja zaraze na hiljadu stanovnika, a preostale u zelenoj zoni sa manje od 1,5 novozaraženih na 1000 stanovnika. Sa nadom da će zaustaviti pandemiju i stvoriti uslove za povratek na raniji život, Rumunija kao i ostale zemlje priprema se za vakcinisanje protiv Kovida-19. Vakcina će prema procenama stići, kao u svim ostalim zemljama Evropske unije, krajem decembra, potvrdila je Evropska komisija. U toku je otvaranje cenatara za vakcinaciju gde će se vakcinisati prvenstveno medicinsko osoblje. Zdravstvene vlasti ponavljaju da se virus ne može suzbiti bez masovnog vakcinisanja stanovništva. Vakcinacija u Rumuniji startovaće najverovatije sledećeg proleća i biće besplatno i dobrovoljno.
Posle konsultacija sa parlamentarnim političkim strankama predsednik Rumunije Klaus Johanis je izjavio da će 21. decembra sazvati prvu sednicu novog Parlamenta. Prema konačnim rezultatima parlamentarnih izbora u budući Parlament zastupljene su Socijaldemokratska partija (PSD), Bacionalna liberalna partija (PNL) Unija spasite Rumuniju-PLUS, Alijansa za jedinstvo Rumuna (AUR), Demokratski savez Madjara u Rumuniji (UDMR ) i nacionalne manjine. Rezultati izbora su medjutim iskomplikovali izbor premijera i sastavljenje Vlade. Prvoplasirana Socijaldemokratska partija na parlamentarnim izborima 6. decembra, smatra da je u uslovima pandemije najbolje rešenje formiranje vlade nacionalnog jedinstva predvodjene profesorom i doktorom Aleksandrom Rafilom. Nacionalna liberalna partija, Unija spasite Rumuniju-PLUS i Demokratski savez Madjara stranke sa 2, 3 i 5 mesta vodile su ove nedelje intenzivne pregovore o formiranju parlamentarne večine i sastavljanju nove Vlade.
Ustavni sud Rumunije proglasio je neustavnim Zakon o oporezivanju posebnih penzija koje premašuju 1400 evra sa 85%. Odluka je doneta jednoglasno posle 4 odlaganja. Na samom početku ovo pravo uživali su zaposleni pravobranilaštva i odbrane, zatim se pravo proširilo na parlamentarce, diplomate i vazduhoplovno osoblje. Za razliku od večine starosnih penzija koje su relativno niske, od oko 300 evra, posebne penzije nisu obračunate samo na osnovu doprinosa za socijalno osiguranje, već se isplačuju iz državnog budžeta i često premašuju više hiljada evra. Podsećamo da je Parlament usvojio zakon kojim se posebne penzije ne ukidaju već samo oporezuju. Odmah nakon usvajanja Zakona Ombudsman i Visoki kasacioni sud tražili su ocenu ustavnosti jer su smatrali da je Zakon izmedju ostalog u suprotnosti sa principom fiskalne pravednosti. U znak protesta, parlamentarci Unije spasite Rumuniju-PLUS podneli su kolektivnu ostavku na poslednjoj sednici saziva Poslaničkog doma da ne bi uživali pravo na posebne penzije. Na sličan korak opredelila su se i šestorica predstavnika Socijaldemokratske partije.
U četrvtak je u Temišvaru na snazi bio Dan žalosti za žrtvama antikomunističke revoluciji 1989. godine. Tadašnji dogadjaji u Temišvaru bili su iskra koja je nekoliko dana kasnije izazvala pad diktatorskog komunističkog režima Nikolaja Čaušeskua u najkrvavijoj revoluciji na jugoistoku Evrope. Zbog pandemije novog koronavirusa svečanosti obeležavanja u Temišvaru odvijale su se mnogo skromnije nego ranije. Prisustvovali su samo učesnici revolucije, naslednici poginulih, lokalne i centralne vlasti. VD premijer Rumunije Nikolaje Čuka, ministar nacionalne odbrane, uputio je poruku povodom obeležavanja 31 godine od izbijanja rumunske revolucije, sa napomenom da je potrebno da se rasvetle okolnosti pod kojima je došlo do ovih krvavih dogadjaja. Ministar odbrane smatra da je za greške i zloupotrebe pojedinih radnika ministarstva odbarne moralna obaveza da traže oproštaj od članova porodice postradalih. 17. decembra 1989. godine otvorena je vatra na demonstrante koji su uzvikivali ,,Sloboda“ i Dole Čaušesku“. Tih dana u Temišvaru je ubijeno oko 100 ljudi, a više od 350 ranjeno.