(23.11-28.11.2020)
Od kada je pre 9 meseci u Rumuniji zabeležen prvi slučaj zaraze Kovidom-19 broj obolelih se svakim danom povečavao do nekoliko stotine hiljada, dok je broj preminulih usled posledica ove opake bolesti ostao i dalje visok, kao i broj pacijenata na intenzivnoj nezi. Stručnjaci upozoravaju da se blago smanjenje broja novozaraženih ove nedelje u odnosu na prošlu ne može okvalifikovati ohrabrujućim signalom. Ovi ocenjuju da je potrebno najmanje 14 nedelja pozitivnih evolucija za stabilizaciju situacije. Rumunske vlasti su donele odluku i o uvodjenju karantina u naseljima u kojima je epidemijska situacija nalagala. Efekti su se ubrzo pojavili i stopa zaraženosti je smanjena. Smanjenju broja novozaraženih doprinele su i restriktivne mere uvedene u celoj zemlji i obavezno nošenje maske i na otvorenim prostorima, kao i nočna zabrana kretanja i onlajn nastava. Predsednik Rumunije Klaus Johanis je izjavio da u Rumuniji neće biti uveden opšti karantin posle parlamentarnih izbora 6. decembra. Ipak još nije vreme za opuštanje, naglasio je šef države, i pozvao stanovnike da i dalje poštuju mere zdravstvene zaštite i da provedu zimske praznike u krugu porodice. Predsednik je istovremeno izrazio nadu da će skepticizam u vezi sa vakcinisanjem nestati kada se pojave ubedljivi podaci o koristima vakcine. Prema rezultatima ispitivanja javnog mnejnja Grupe za drustveno-naučne studije samo 30% ispitanika je izrazilo želju da se vakciniše kada će vakcina biti dostupna. U medjuvremenu rumunske vlasti predstavile su strategiju vakcinisanja protiv Kovida-19, strategiju koju smatraju pitanjem od nacionalne bezbednosti. Strategija bi se usvojila naredne nedelje na sednici Vrhovnog saveta odbrane zemlje. Zdravstveno osoblje, zaposleni rezidencijalnih i zdravstveno socijalnih cenatara, stanovnici sa viskim rizikom i ključno osoblje za funkcionisanje društva vakcinisaće se prioritetno. Ministarstvo narodne odbrane pridružice se medjuinstitucionalnom naporu vakcinisanja protiv Kovifa-19 i osigurati potrebnu logistiku za odvijanje kampanje u celoj zemlji. Stategija distribucije vodi računa o specifičnim uslovima skladištenja i prevoza svake vrste vakcine.
Leyla Cheamil, 28.11.2020, 01:20
U ponedeljak je Vlada Rumunije usvojila treći i poslednji ovogodišnji rebalans državnog budžeta. Prema novom rebalansu budžetski defcit povečace se na oko 19,5 miliardi evra. Suprotno prolečnoj prognozi, budžetski deficit povečaće se do kraja godine na 9,1%, a privreda zabeležiti pad od 4,2%. Premijer Rumunije Ludovik Orban je izjavio da je rebalans budžeta bio neophodan zbog povećanih troškova sa pandemijom novog koronavirusa, povećanja penzija i rebalansa lokalnih budžeta. Premijer je dodao da su se pojavili novi izazovi i troškovi zbog pandemije i zakonskih inicijativa koje su povećale pritisak na socijalne rashode. Rebalansom dodatni fondovi namenjni su Ministarstvu rada za isplatu penzija, naknadu za prinudni odmor i fleksibilno radno vreme. Dodatni fondovi namanjeni su i Ministarstvu zdravlja za borbu protiv koronavirusa. Ministar za finansije Florin Kacu je saopštio da je povećan doprinos Rumunije Evropskoj uniji za proizvodnju vakcine protiv Sars-Kov-2. Ministr za finansije je naglasio da se budžetskim rebalansom obezbedjuju sredstva za investicije u visini od 11 miliardi evra. Više novca je predvidjeno i za obrazovanje i poljoprivredu. Ministarstvu poljoprivrede namenjeni su i fondovi za obestećenje poljoprivrednicima zbog produžene suše, dok će manje novca primiti Predsednička administracija i Poslanički dom.
U četvrtak uveče Vlada Rumunije je predstavila Nacionalni plan oporavka i rezilijencije koji će evropskim fondovima podržati izlazak rumunske privrede iz krize izazvane kovidom-19. Plan bi omogučio ubrzani razvoj zemlje u naredne četiri godine, dok bi se fondovi Evropske unije upotrebili za podizanje novih bolnica, izgradnju stotina kilometara autoputeva, investicije u školsku infrastrukturu i digitalizaciju administracije. Plan predvidja upotrebu više od 30 miliardi evra za investicije u najvažnije oblasti rumunskog društva. Od 30 miliari, 14 miliardi predstavljaju nepovratna sredstva, a preostali deo povoljne pozajmice Evropske unije u ime svih država članica. Plan je upučen u četrvtak na javnu raspravu. Gradjanske organizacije mogu da dostave predloge koje će Vlada analizirati, a nakon toga plan se upučuje Briselu. Mnoge nevladine organizacije sa ekspertizom u obrazovanjim, zdravstvenim i socijalnim oblastima saopštile su da nameravaju da daju doprinos ovom planu. Dokument treba da sadrži, po oceni ovih organizacija, mere podrške najugroženijih kategorija stanovništva i da poseveti posebnu pažnju deci i mladima iz defavorizovanim sredina kako bi ovi imali mogućnost da nastave školovanje.
