(02.11-07.11.2020)
Bilans novozaraženih i preminulih zbog posledica Kvida-19 kao i sve veći broj pacijenata na intenzivnoj terapiji razlozi su za duboku zabriutost. U ovoj situaciji vlasti u Bukurestu bile su prinudjene da preduzimu nove restrikcije za sprečavanje širenja pandemije. Dosadašnje mere nisu dovoljne, moramo da preduzmemo odlučnije mere za sprečavanje širenja novog koronavirusa, izjavio je u četvrtak predsednik države Klaus Johanis na sednici Vlade: ,,Škole treba da predju na onlajn nastavu. Zaposleni u javnom i privatnom ektoru treba da predju na rad na daljinu svuda gde je ovo moguće. Prodavbice treba zatvoriti u 21 čas, treba takodje uvesti restrikcije za noćni javni prevoz, potrebno je zabraniti javne skupove i slavlja kao i vašare I pijace, nošenje maske treba da postane obaveza u celoj zemlji, na svim javnim mestima i na random mestu, bez obzira da li se radi o unutrašnjim ili spoljnim javnim prostorima.
România Internațional, 07.11.2020, 01:59
Bilans novozaraženih i preminulih zbog posledica Kvida-19 kao i sve veći broj pacijenata na intenzivnoj terapiji razlozi su za duboku zabriutost. U ovoj situaciji vlasti u Bukurestu bile su prinudjene da preduzimu nove restrikcije za sprečavanje širenja pandemije. Dosadašnje mere nisu dovoljne, moramo da preduzmemo odlučnije mere za sprečavanje širenja novog koronavirusa, izjavio je u četvrtak predsednik države Klaus Johanis na sednici Vlade: ,,Škole treba da predju na onlajn nastavu. Zaposleni u javnom i privatnom ektoru treba da predju na rad na daljinu svuda gde je ovo moguće. Prodavbice treba zatvoriti u 21 čas, treba takodje uvesti restrikcije za noćni javni prevoz, potrebno je zabraniti javne skupove i slavlja kao i vašare I pijace, nošenje maske treba da postane obaveza u celoj zemlji, na svim javnim mestima i na random mestu, bez obzira da li se radi o unutrašnjim ili spoljnim javnim prostorima.
Što se tiče ekonomske aktivnosti, šef države je izjavio da ,,firme i preduzeća treba da predju na klizno radno vreme kako bi se sperečile gužve u javnom prevozu. Želimo da pružimo šansu lekarima da u bolnicama leče teško bolesne pacijente. Želimo da se ekonomska aktivnost nastavlja, a nikako da je zabranimo, ali treba da preduzmemo mere za zaštitu ljudi i za dalje funkcionisanje privrede, dodao je predsednik Klaus Johanis. Najavljene mere biče na snazi u narednih 30 dana.
Premijer Rumunije Ludovik Orban boravio je u utorak i sredu u poseti Izraelu i Palestini. U Jerusalimu premijeri Orban i Benjamin Netanjahu potvrdili su da izmedju dve države postoje privilegovali odnosi na političkom, ekonomskom, vojnom i bezbednosnom planu i izjasnili se za unapredjenje saradnje u drugim oblastima. Tokom susreta dva premijera potpisan je Protokol o izmeni Bilateralne konvencije o sprečavanju dvostrukog oporezivanja i utaje poreza na dohodak. Protokol omogućava promovisanje inostranih direktnih investicija i podsticanje trgovinske razmene. Predsednik rumunske vlade primljen je i kod predsednika izraelske države Reuvena Rivlina koji je pozitivno ocenio napore Rumunije na promovisanju sećanja na žrtve Holokausta i suzbijanja antisemitizma. Premijer Rumunije vodio je razgovore i sa šefom izraelske diplomatije o mirovnom procesu na Srednjem Istoku. Prilikom susreta sa palestinskim kolegom u Ramali, Ludovik Orban je izjavio da poseta obeležava važnu etapu u razvoju bilateralnih odnosa i moze da bude dobra prilika za jačanje saradnje Rumunije i Palestine u oblastima vaspitanja, unutrašnjih poslova i poljoprivrede. Orban se u okiru dijaloga odnosio i na specijalnui značaj rumunske zajednice na Srednjem Istoku i izrazio zahvalnost palestinskim vlastima za pruženu pomoć rumunskoj zajednici. Orban je naglasio da Rumunija podržava svaku akciju koja bi mogla da omoguči trajno rešenje za palestinsko-izraelski sukob, neposrednim pregovorima u skladu sa medjunarodnim pravom i rezolucijama Organizacije ujedinjenih nacija.
U Rumuniji je u petak počela predizborna kampanja za parlamentarne izbore 6. Decembra. Rmuni u dijaspori imaju na raspolaganje dva dana za glasanje, 5. i 6. decembar. U izbornu trku za 329 poslanička mandata i 136 senatorska upisani su predstavnici Nacionalne liberalne partije (PNL), Socijaldemokratske partije (PSD), Partije narodnog pokreta (PMP). Pro Rumunije, Demokratskog saveza Madjara u Rumuniji (UDMR) i Alijanse Unije spasite Rumuniju i Plusa. U izbornu trku učestvuju i neparlamentarne stranke i nestranački kandidati. Podsećamo da nacionalne manjine, osim madjarske, imaju osigurano po jedno mesto u Poslaničkom domu. U inostranstvu 39 000 naših drzavljana sa pravom glasa prijavilo se za dopisno glasanje. Zbog pandemije uvedene su restrikcije kao i prilikom lokalnih izbora. Na skupovima na zatvorenom prostoru ograničen je broj osoba na najviše 20 na na otvorenom na najviše 50. Na otvorenom prostoru organizatori treba da obezbede namanje 4 kvadratna metra za svakog učesnika. Na uličnim akcijama grupe su ograničene na najviše 6 osobe, a u akcijama od vrata do vrata na najviše 2 osobe.
Prema prognozi Evropske komisije privreda Rumunije zabeležiće ove godine kontrakciju od 5,2%. Prognoza Evropske komisije korigovala je nadole prognozu u odnosu na prolečna od 6%. U naredne 2 godine Evropska komisija procenjuje da će se privreda Rumunije postepeno oporaviti i zabeležiti rast od 3,3% u 2021. godini, odnosno od 3,8% u 2022. Medjutim realni rast privrede do predkriznog nivoa ne očekuje se do kraja 2022. godine, čak u slucaju večih investicija. Što se tiče drzavnog deficita Evropska komisija ocenjuje da ce se ovaj povećati do 10,3% bruto nacionalnog proizvoda u 2020. godini, do 11,3% u 2021. Godini i do 12,5%. u 2022. Godišnja stopa nezaposlenosti, prema prognozi Evropske komisije, povečaće se ove godine sa 3,9% na 5,9% i na 6,2% u 2021. godini.