(13.07-18.07.2020)
Corina Cristea, 18.07.2020, 01:45
Zbog povećanog broja infekcija novim koronavirusom, u Rumuniji je produženo stanje pripravnosti još mesec dana. Ne mislimo na nova opuštanjima ali ni na nove restrikcija, javljaju rumunske vlasti. Na snazi ostaju obavezno nošenje maske na zatvorenim javnim prostorima, u prodavnicama, javnom prevozu ina radnom mestu, kao i obavezno rastojanje. Zabranjeni su mitinzi ili demonstracije na otvorenom prostoru. Unutar naselja zabranjeno je kretanje grupa većih od 6 osoba koje ne pripadaju istoj porodici. Zabranjeni su takodje privatni dogadjaji u zatvorenom prostoru sa više od 20 učesnika, a u otvorenim sa više od 50 osoba. Restorani ostaju i dalje zatvoreni, ali terase su otvorene. Otvaraju se i prodavnice u šoping centrima, ali ne i kinodvorane i dečija igrališta. Unutar crkava obavezno je nošenje maske i poštovanje fizičke distance, suspendovani su pojedini vazdušni letovi i zatvoreni pojedini kopneni granični prelazi. U ovoj restriktivnoj situaciji na pragu sednice Evropskog saveta, na kojoj treba usvojiti budžet Evropske unije za narednih 7 godina, kao i budžet za borbu sa posledicama pandemije Kovida-19, predsednik Rumunije Klus Johanis je naglasio da će Bukurest nastaviti primenu mera privrednog oporavka. U četvrtak Vlada je usvojila inicijativu o dodeljivanju fondova za digitalizaciju i usavaršavanje osoblja velikih kompanija i malih i srednjih preduzeća. I mladima su namenjeni fondovi za inovacije, a za osnivanje preduzeća u seoskim sredinama izdvojeno je 200 miliona evra. Takodje usvojen je i fond za podršku novim studentskim poslovnim idejama.
Sa epidemiološke tačke Rumunija se posle naglog povećanja broja zaraza novim koronavirusom nalazi u najkomplikovanijoj situaciji od izbijanja pandemije u našoj zemlji. Broj infekcija je povećan posle delimičnog ukidanja restrikcija pre nekoliko nedelja i nepoštovanja mera zdravstvene zaštite. Pored toga, Ustavni sud je odlučio da se kućna izolacija, karantin i hospitalizacija ne mogu predvideti ministarskom odlukom ćak i kada se radi o inficiranim osobama novim koronavirusom. Odmah posle saopštenja odluke Ustavnog suda mnogi pacijenti zaraženi koronavurusom tražili su otpust iz bolnice na sopstvenu odgovornost. Da bi se izašlo iz ove nezavidne situacije Vlada je usvojila nacrt zakona koji je brzo usvojen u Poslaničkom domu. a kasnije i u Senata, ali sa mnogim amandmanima. Prema oceni predstavnika parlamentarnih grupa rumunskog Senata, zakon o karantinu i izolaciji je kompromisno rešenje koje pruža zakonski okvir zdravstvenom sistemu. Posle epidemiološke situacije za mnoge stanovnike Rumunije uvedene su restrikcije u pojedinim evropskim državama u kojima na granici Rumuni treba da pokažu negativni test na koronavirus ili moraju odmah u karantin ili samoiolaciju po ulasku u dotičnu državu. Sa detaljnim uslovima za ulazk u svaku državu stanovnici Rumunije mogu se informisati na sajtu Ministarstva inostranih poslova. Restrikcije se ne odnose samo na rumunske državljane već na sve koji dolaze iz zemalja sa visokim epidemiološkim rizikom.
Poslanički dom Parlamenta Rumunije usvojio je ove nedelje po hitnom postupku zakonski predlog gradjanskog društva o zabrani izbora osoba koje su osudjene za krivicna dela u organima lokalne uprave, Parlamenta ili na dužnost predsednika Rumunije. Zakonski predlog biće prosledjen na razmatranje i usvajanje Senatu i u skladu sa Ustavom stanovnici Rumunije treba da se izjasne na referendumu o zakonu u roku od 30 dana od usvajanja u Senatu.
Nakon skoro dve godine od protesta dijaspore u Bukureštu protiv Vlade Socijaldemokratske partije, tužioci Direkcije za borbu protiv organizovanog kriminala i terorizma odlučili su da ne postoje dokazi o pokušaju državnog udara, kako je Žandaremerija tvrdila, i da represija protesta nije prethodno pripremama, kako tvrde učensici protesta. Generalna tužiteljka Rumunije Gabrijela Skutea je izjavila da razume generalnu emociju i kritičke reakcije i da će se svi dokazi ovog predmeta analizirati u drugostepenim instancama. Posle intervencije organa reda na mitingu 10. avgusta 2018. godine 700 osoba se obratilo zalbanma Vojnom tužilaštvu, a 100 osoba je podnelo zdravstvena uverenja o telesnim povredama u represiji žandara. Tužioci su konstatovali da je u izolovanim slučajevima primenjeno neopravdano nasilje, sa napomenom da je ovaj predmet u nadležnost Vojne sekcije Genralnog tužilaštva.
