(18.05-23.05.2020)
Stanovnici Rumunije su sa oduševljenje primili vest o prelasku sa vanrednog stanja na manje restriktivno stanje pripravnosti. Ljudi su počeli da izlaze na ulice odmah posle dugoočekivane relaksacije i preplavili parkove.Na društvenim mrežama postavljeni su snimci iz Herestraua, najvećeg parka rumunske prestonice. Velike gužve stvorene su na ulasku i izlasku iz zemlje. Stvorene su kilometarske kolone automobila na graničnim prelazima. Broj maših radnika koji dolaze u domovinu ravan je broju odlaska u inostranstvo. Religiozni život je nastavljen posle dva meseca bez vernika. Prvog dana relaksacije održan je i prvi protest ispred sedišta Vlade. Nekoliko stotina nezadovoljnika žalilo se na kršenje Ustava, nestručno upravljanje zdravstvenom krizom i privredom ili ogromne novčane kazne za nepridržavanje propisa u vreme vanrednog stanja.
Roxana Vasile, 23.05.2020, 01:00
Posle dvomesečnog vanrednog stanja zbog pandemije Kovida-19, Rumunija je prešla na tridesetodnevno stanje pripravnosti. Jednobojna liberalna Vlada u Bukureštu donela je ovu odluku koju je naknadno Parlament usvojio. Na ovaj način izvršno telo je osiguralo sve potrebne poluge i instrumente za zaštitu života i zdravlja ljudi, naglasio je premijer Ludovik Orban. Na zatvorenim javnim mestima, trižnim centrima, na radnom mestu i u sredstvima javnog prevoza nošenje maske je obavezno. I dalje su zabranjeni mitinzi, demonstracije, procesije, koncerti ili okupljanje ljudi u grupama vecim od tri člana. Izlazak iz mesta boravka je dozvoljeno ali uz obaveznu deklaraciju na spostvenu odgovornost. Posle usvojenih amandmana u Parlamentu, Vlada ima obavezu da lokalnim javnim vlastima stavi na raspolaganje zaštitne maske za defavorizovane osobe. Hitnom uredbom Vlada je donela odluku da se dodeli po 50 zaštitnih maski svakom od ukupno 2,3 miliona defavorizovanih ljudi.
Stanovnici Rumunije su sa oduševljenje primili vest o prelasku sa vanrednog stanja na manje restriktivno stanje pripravnosti. Ljudi su počeli da izlaze na ulice odmah posle dugoočekivane relaksacije i preplavili parkove.Na društvenim mrežama postavljeni su snimci iz Herestraua, najvećeg parka rumunske prestonice. Velike gužve stvorene su na ulasku i izlasku iz zemlje. Stvorene su kilometarske kolone automobila na graničnim prelazima. Broj maših radnika koji dolaze u domovinu ravan je broju odlaska u inostranstvo. Religiozni život je nastavljen posle dva meseca bez vernika. Prvog dana relaksacije održan je i prvi protest ispred sedišta Vlade. Nekoliko stotina nezadovoljnika žalilo se na kršenje Ustava, nestručno upravljanje zdravstvenom krizom i privredom ili ogromne novčane kazne za nepridržavanje propisa u vreme vanrednog stanja.
Premijer Rumunije Ludovik Orban je prošle nedelje pozvan u Poslanički dom gde je izjavio da Vlada priprema plan post-pandemijeske ekonomske rekonstrukcije, sa napomenom da je Rumunija postigla najveći ekonomski rast u Evropskoj uniji u prvom tromesećju tekuce godine. Parlamentarna opozicija ocenjuje medjutim da vladina ekonomska politika dokazuje da nema rešenja. Hladan tuš je došao iz Brisela. U preporukama, Evropska komisija naglašava da će se budžetski deficit zemlje povećati na 9,2% ove godine i na 11,4% iduće ako se nastave sadašnje ekonomske politike. Komisija preporučuje finansijsku pomoć posebno za mala i srednja preduzeća kao i širenje mera socijalne zaštite. Savet Evropske unije je već usvojio pravila za sprovodjenje takozvanog programa SURE, kojim Brisel podržava mere zapošljavanja radne snage. Prema oceni Ministarstva rada u Bukureštu do 21. maja u Rumuniji je suspendovano više od 600 000 ugovora o radu i raskinuto skoro 400 000.
Ministarka rada Violeta Aleksandru razgovarala je ove nedelje u Berlinu sa nemačkim kolegom Hubertusom Hejlom i nemačkom ninistarkom ishrane i poljoprivrede Julijom Klokner o položaju naših sezonskih radnika. Violeta Aleksandru je poručila rumunskim sezoncima da prijave svaki put kada su im prava prekršena, a Hubertus Hejl je priznao da je masovna zaraza novim koronavirusom, poput one u nemačkim klanicama u kojima rade mnogi rumunski državljani, neprihvatljiva i da rumunski radnici treba da uživaju ista prava na socijalnu zaštitu, bezbednost i zdravstvo kao i nemački radnici. Ministri Aleksandru i Hejl potpisali su zajedničku deklaraciju o intenziviranju saradnje u oblastima tržišta rada i socijalnih politika. U punom jeku pandemije Kovida-19, mnogi naši državljani opredelili su se za rad van granica zemlje, poslebno u poljoprivredi. Oko 30 000 Rumuna je u poslednja dva meseca otputovalo na rad u zapadnu Evropu. U noci izmedju 8. i 9. aprila oko 2000 osoba otputovalo je na brabu šparogi u Nemačku. Ubrzo su počeli da se žale na teške uslove rada i loše uslove smeštaja. Ni do dan danas nije poznato da li su otputovali na rad u inostranstvo uz saglasnost rumunskih zvaničnika ili na sopstvenu inicijativu, i to čak i iz zone Sučava koja je u to vreme stavljena pod karantin.
