(18.05-23.05.2020)
Stanovnici Rumunije su sa oduševljenje primili vest o prelasku sa vanrednog stanja na manje restriktivno stanje pripravnosti. Ljudi su počeli da izlaze na ulice odmah posle dugoočekivane relaksacije i preplavili parkove.Na društvenim mrežama postavljeni su snimci iz Herestraua, najvećeg parka rumunske prestonice. Velike gužve stvorene su na ulasku i izlasku iz zemlje. Stvorene su kilometarske kolone automobila na graničnim prelazima. Broj maših radnika koji dolaze u domovinu ravan je broju odlaska u inostranstvo. Religiozni život je nastavljen posle dva meseca bez vernika. Prvog dana relaksacije održan je i prvi protest ispred sedišta Vlade. Nekoliko stotina nezadovoljnika žalilo se na kršenje Ustava, nestručno upravljanje zdravstvenom krizom i privredom ili ogromne novčane kazne za nepridržavanje propisa u vreme vanrednog stanja.
România Internațional, 23.05.2020, 01:00
Stanovnici Rumunije su sa oduševljenje primili vest o prelasku sa vanrednog stanja na manje restriktivno stanje pripravnosti. Ljudi su počeli da izlaze na ulice odmah posle dugoočekivane relaksacije i preplavili parkove.Na društvenim mrežama postavljeni su snimci iz Herestraua, najvećeg parka rumunske prestonice. Velike gužve stvorene su na ulasku i izlasku iz zemlje. Stvorene su kilometarske kolone automobila na graničnim prelazima. Broj maših radnika koji dolaze u domovinu ravan je broju odlaska u inostranstvo. Religiozni život je nastavljen posle dva meseca bez vernika. Prvog dana relaksacije održan je i prvi protest ispred sedišta Vlade. Nekoliko stotina nezadovoljnika žalilo se na kršenje Ustava, nestručno upravljanje zdravstvenom krizom i privredom ili ogromne novčane kazne za nepridržavanje propisa u vreme vanrednog stanja.
Premijer Rumunije Ludovik Orban je prošle nedelje pozvan u Poslanički dom gde je izjavio da Vlada priprema plan post-pandemijeske ekonomske rekonstrukcije, sa napomenom da je Rumunija postigla najveći ekonomski rast u Evropskoj uniji u prvom tromesećju tekuce godine. Parlamentarna opozicija ocenjuje medjutim da vladina ekonomska politika dokazuje da nema rešenja. Hladan tuš je došao iz Brisela. U preporukama, Evropska komisija naglašava da će se budžetski deficit zemlje povećati na 9,2% ove godine i na 11,4% iduće ako se nastave sadašnje ekonomske politike. Komisija preporučuje finansijsku pomoć posebno za mala i srednja preduzeća kao i širenje mera socijalne zaštite. Savet Evropske unije je već usvojio pravila za sprovodjenje takozvanog programa SURE, kojim Brisel podržava mere zapošljavanja radne snage. Prema oceni Ministarstva rada u Bukureštu do 21. maja u Rumuniji je suspendovano više od 600 000 ugovora o radu i prekinuto skoro 400 000.
Ministarka rada Violeta Aleksandru razgovarala je ove nedelje u Berlinu sa nemačkim kolegom Hubertusom Hejlom i nemačkom ninistarkom ishrane i poljoprivrede Julijom Klokner o položaju naših sezonskih radnika. Violeta Aleksandru je poručila rumunskim sezoncima da prijave svaki put kada su im prava prekršena, a Hubertus Hejl je priznao da je masovna zaraza novim koronavirusom, poput one u nemačkim klanicama u kojima rade mnogi rumunski državljani, neprihvatljiva i da rumunski radnici treba da uživaju ista prava na socijalnu zaštitu, bezbednost i zdravstvo kao i nemački radnici. Ministri Aleksandru i Hejl potpisali su zajedničku deklaraciju o intenziviranju saradnje u oblastima tržišta rada i socijalnih politika. U punom jeku pandemije Kovida-19, mnogi naši državljani opredelili su se za rad van granica zemlje, poslebno u poljoprivredi. Oko 30 000 Rumuna je u poslednja dva meseca otputovalo na rad u zapadnu Evropu. U noci izmedju 8. i 9. aprila oko 2000 osoba otputovalo je na brabu šparogi u Nemačku. Ubrzo su počeli da se žale na teške uslove rada i loše uslove smeštaja. Ni do dan danas nije poznato da li su otputovali na rad u inostranstvo uz saglasnost rumunskih zvaničnika ili na sopstvenu inicijativu, i to čak i iz zone Sučava koja je u to vreme stavljena pod karantin.
