(04.05-09.05.2020)
Bogdan Matei, 09.05.2020, 14:37
Tužiteljka Laura Kodruca Kjiveši dobila je sudski spor sa rumunskom državom pred Evropskim sudom za ljudska prava. Bivša glavna tužiteljka Nacionalne antikorupcijske direkcije osporila je njen opoziv sa ove dužnosti 2018. godine, nakon odluke Ustavnog suda Rumunije koji je obavezao predsednika da potpise dekret o razrešenju. Evropski sud za ljudska prava je jednoglasno usvojio odluku prema kojoj je gospodi Kjoveši oduzeto pravo na pravedno sudjenje i slobodno izražavanje. Gospodja Kjioveši, aktuelna šefica novog evropskog tužilastva zaduženog za suzbijanje prevara evropskim fondovima, izjavila je da nije tražila novčanu naknadu za pričinjenu nepravdu.
Prema procenama Evropske komisije ove godine Rumunija će zabeležiti privredni pad od 6%. Naglašeno je takodje da Evropska unija prolazi kroz najdublju recesiju u svojoj istoriji. Komesar za privredu Paolo Djentiloni je izjavio da se procenjuje da će Rumunija ove godine zabeležiti budžetski deficit od 8% i da su u sličnoj situaciji i druge države koje su primorane da infuzijom podrže likvidnosti privrede i sačuvaju radna mesta. Prema prognozi Komisije ove godine stopa inflacije u našoj zemlji biće od 2,5% a iduće godine nesto veća. Stopa nevaposlenosti ove godine u Rumuniji procenjuje se na 6,5% a iduće godine na 5,4%.
U četvrtak je u Republiku Moldaviju iz Rumunije stigao konvoj od 20 kamiona sa sanitetskom opremom za borbu protiv pandemije Kovida-19. U zvaničnoj pratnji konvoja bili su rumunski ministar zdravlja Nelu Tataru, šef Departmana za hitne situacije Raed Arafat i državna sekretarka Departmana za odnose sa Republikom Moldavijom Ana Gucu. Vlada u Bukureštu donela je odluku da uputi humanitarnu pomoć susednoj drzavi sa večinskim rumunofonskim zivljem u visini od 3,5 miliona evra. Pomoć se sastoji od medicinske opreme i lekova. Rumunija je uputila i više lekara i bolničara u Republiku Moldaviju koji se brinu o zdravlju obolelih od koronavirusa.
Senat Rumunije velikom večinom glasova odbio je Nacrt zakona o takozvanoj,, Sekeljskoj zemlji“. Nacrt je predvideo pravnu autonomiju za ovu zonu. Prethodno je nacrt Demokratskog saveza Madjara u Rumuniji (UDMR) prečutno usvojen u Poslaničkom domu. Ova zona, prema nacrtu, imala bi posebnu adminisrativnu organizaciju sa sopstvenim institucijama, upotrebu madjarskog jezika kao zvaničnog jezika i simbole madjarske nacije. Poslanički dom je kasnije odbio Administrativni zakon koji je prečutno usvojen u Senatu. Na inicijativu Demokratskog saveza Madjara u Rumuniji, zakon je predvideo upotrebu jezika nacionalnih manjina u naseljima gde je udeo nacionalnih manjina od najmanje 20% kao i postavljanje sekeljske zastave na javne institucije. Predsednik države Klaus Johanis oštro je osudio saučesništvo Socijaldemokratske prtije (PSD) sa Demokratskim savezom Madjara u Rumunije i Budimpeštom. Lideri socijaldemokrata uzvratili su takodje oštrim napadima tako da se politička atmosfera podgrejala do nivoa izbornih godina.
