(24.02-29.02.2020)
Corina Cristea, 29.02.2020, 16:28
Rumunija od srede imano novog mandatara za sasav vlade. Predsednik države Klaus Johanis poverio je ovu dužnost vd. ministru za finansije Florinu Kacuu. Predsednik se istovremeno odnosio i na dogadjaje sa političke scene Rumunije, čestitao je Nacionalnoj liberalnoj partiji (PNL) na reformskoj agendi i ponovo kritikovao Socijaldemokratsku partiju (PSD) koja je pokušala da blokira rad izvršnog tela. Predsednik je podsetio da je večina okupljena oko Socijaldemokratske partije izglasala nepoverenje liberalnoj vladi Ludovika Orbana zbog zakona o izboru gradonačelnika u dva kruga. Za ponovno imenovanje Ludovika Orbana za mandatara, politički protivnici liberala tražili su ocenu ustavnosti, a Ustavni sud presudio da je imenovanje neustavno jer su se Nacionalna liberalna partija i sef države deklarativno izjasnili za raspisivanje prevremenih izbora a ne za formiranje jedne parlamentarne večine koja bi dobila poverenje Parlamenta. Nakom odluke Ustavnog suda, Ludovik Orban je vratio mandat. Novim imenovanjem mandatara Florina Kacua, predsednik je rekao da želi da se premosti blokada i reše državni problemi. U petak Florin Kacu je izjavio da će Paralmentu dostaviti spisak novih ministara i program vade. Jedina novina je imenovanje Lucijana Hejusa na upraznjeno mesto ministra za finansije. Glavna opoziciona stranka Socijaldemokratska partija saopštila je da neće glasati za novu vladu.
Evropska komisija upozorila je Rumuniju na opasnost od problematične podrske budžetskog deficita i povecanja penzija i plata. Evropsko izvršno telo objavilo je ove nedlje 27 izveštaja sa glavnim društveno-ekonomskim izazovima sa kojima se suoačava svaka drćžava članica Unije. Komisija je u obzir uzela rast produktivnosti, pravednost i makroekonomsku stabilnost. U pomemutom izveštaju se navodi da je rumunsko tržište rada sve manje, sa veoma niskim stepenom učešća radne snage i smanjenja broja radnosposobnog stanovništva i kao posledica migracije. Politike obrazovanja i razvoja novih naklonosti nisu bile efikasne i nisu ni odgovarale potrebama tržišta rada. U izveštaju se naglašava da je brži rast plata od produktivnosti rada bio ozbiljan razlog za debalanse. Iako je postignut privredni rast od oko 5% u proseku u poslednje 3 godine, nejednakost u Rumuniji je sve izraženija, siromaštvo je i dalje na visokim kvotama, a razlike u razvoju medju regionima stalno se produbljavaju. Od 2013. godine Rumunija je postigla pomake u implementaciji specificnih prepokuka, ali iako su uloženi veliki napori u mnogim oblastima, akcije su i dalje spore, a zemlji su potrebni reformski rezultate, navodi Evropska komisija.
