27.05-01.06.2019.
Raduje me što sam u vašoj lepoj zemlji, u trenutku u kojem Rumunija predsedava Savetom Evropske unije”, izjavio je u petak Papa Franjo pošto je stigao u Rumuniju na poziv predsednika Klausa Johanisa i katoličke crkve u Rumuniji. Papa je pozdravio progrese koje je Rumunija zabeležila tokom tri postkomunističke decenije, ali je istakao da medju cenama tranzicije bile su i migracija miliona osoba i depopulacija sela. On je odao počast požrtvovanjima sinova i kčeri Rumunije koji materijalno i duhovno obogaćuju zemlje u koje su imigrirali. Sa svoje strane, predsednik Klaus Johanis je tvrdio da raduje se da, u ime svih rumuna, poželi dobrodošlicu Poglavaru katoličke crkve. On je zahvalio Katoličkoj crkvi za gostoljubivost prema rumunskoj dijaspori na Zapadu. Šef države se odnosio i na posetu Pape Jovana Pavla drugog Bukureštu 1999. godine, kada je Rumunija postala prva zemlja sa većinskim pravoslavnim življem koju je ikada u istoriji posetio jedan Poglavar katoličke crkve. Papa Franjo je u Bukureštu razgovarao sa premijerkom Viorikom Dančila, Patrijarhom rumunske pravoslavne crkve Danijelom i ostalim članovima Sinoda pravoslavne crkve. Pod geslom Idemo zajedno”, za vreme apostoloske posete Rumuniji, Papa Franjo će obići i Frančiskanski samostan u Šumuleu Čuku, u centru Rumunije, gde je concentrisano stanovništvo madjarskog porekla, Jaš, najveći grad na istoku zemlje u kojem živi znatna rimo-katolička zajednica i Blaž, u centru zemlje, koji je duhovna prestonica katoličkih rumuna, gde će u nedelju beatifikovati sedam biskupa, koji su umrli za veru za vreme komunističkog režima.
Bogdan Matei, 01.06.2019, 16:20
Šest rumunskih stranaka ispunilo je cenzus za ulazak u Evropski parlament posle izbora 26. maja tekuće godine. Nacionalna liberalna poartija (PNL), glavna snaga desničarske opozicije, osvojila je najveći broj glasova, skoro 27% od ukupno izraženih glasova, na drugom mestu je Socijal-demokratska partija (PSD) sa 23 %, a na trećem Alijansa 2020 USR-PLUS sa 22,4 %. Cenzus su ispunili i stranka Pro Rumunija sa 6%, Demokratski savez Madjara u Rumuniji (UDMR) i Partija Narodnog pokreta (PMP) obe sa više od 5%. Liberalna stranka je osvojila 10 evro mandata, Socijal-demokratska partija i Alijansa 2020 USR-PLUS po 8, dok će Demokratski savez Madjara zastupati 2 poslanika, kao i Partiju Narodnog pokreta. Medju novim parlamentarcima nalaze se i zvučna imena, kao što su bivši predsednik Rumunije Trajan Basesku, bivši premijeri Dačijan Čološ i Viktor Ponta i evropska komesarka Korina Krecu. Nije ispunilo cenzus šest stranaka, uključujući Alijansu liberala i demokrata (ALDE) stranku vladajuće koalicije. U inostranstvu rumunski državljani sa pravom glasa čekali su da glasaju u nepreglednim redovima. Za lošu organizaciju naši državljani na radu u inostranstvu, mediji, opozicija i predsednik države optužuju Ministarstvo inostranih poslova. Izlaznost na glasanje bila je od 49%, najviša od ulaska naše zemlje u Evropsku uniju pre 12 godina.
Istovremeno sa evroizborima održan je i referendum na inicijativu predsednika države Klausa Johanisa. Preko 80% birača reklo je kategorično DA zabrani amnestije i pomilovanja za krivična dela korupcije i zabranu usvajanja vladinih hitnih uredbi iz oblasti krivičnih dela, kazni i sudske organizacije. Izlaznost na referendum bila je od 41%, što je dovoljno za validnost referenduma. Predsednik Klaus Johanis je u ponedeljak izjavio da su Rumuni izrazili proevropsko opredeljenje u zemlji u kojoj ,,je lopovima i kriminalcima mesto u zatvoru.
Poražena na evroizborima, rumunska levica je izgubila i pred sudom. Glavna ličnost vladajuće koalicije Liviju Dragnea osudjen je na zatvorsku kaznu za korupciju. Lidera Socijal-demokratske partije i predsednika Poslaničkog doma Liviua Dragnju, Vrhovni sud je osudio na kaznu zatvora u trajanju od 3 godine i 6 meseci za podsticanje na zloupotrebu službenog položaja. Prethodno je Dragnea osudjen uslovno na dve godine zatvora za izborni prekršaj 2012. godine na referendumu o smeni predsednika Trajana Baseskua. Do novog kongresa, vršilac dužnosti predsednika socijal-demokrata je premijerka Viorika Dančila. Iako je bila bliska saradnica Dragne, Dančila smenila je generalnog sekretara Kodrina Štefanekua i, istovremeno, na čelu stranke dovela protivnike bivšeg predsednika. Poslanički dom, kojim i dalje dominira alijansa Socijal-demokratske partije (PSD) i Alijanse liberala i demokrata (ALDE), izabrala je Marčela Čolakua, člana Socijal-demokratske partije, za predsednika Poslaničkog doma.
Osnovan na inicijativu čuvenog fudbalskog reprezentativca Gjorgea Hadžija, tim Viitorul Konstanca osvojio je Kup Rumunije. U finalu fudbaleri Viitorula pobedili su, posle produžetaka, Astru iz Djurdjua sa 2-1. Titulu prvaka Rumunije, petu u istoriji tima i drugu uzastopnu, osvojo je ČFR Kluž, dok je drugo mesto pripalo FCSB-u, bivšoj Steaui iz Bukurešta, a treće pobedniku ovogodišnjeg kupa Viitorulu Konstanca.
