22.04/ 27.04.2019.
Predsednik Rumunije Klaus Johanis prihvatio je u sredu nove predloge za vršioce dužnosti ministara vlade u Bukureštu. Podpredsednica vlade Ana Birčal, preuzela je dužnost ministra pravosudja, ministar finansija Eudžen Teodorović portfelj evropskih fondova, a ministar za očuvanje sredine, trgovine i preduzetništvo Štefan Radu Oprea ministarstvo za Rumune u rasejanju. Predsednica rumunske vlade Viorika Dančila doneće posle uskršnjih praznika odluku u vezi sa rekonstrukcijom vlade ili obavljanjem funkcije vršilaca dužnosti. Lider socijaldemokrata Liviju Dragnea dao je uveravanja da će sadašnja vladajuća koalicija Socijaldemokratske partije (PSD) i Alijanse liberala i demokrata (ALDE) biti stabilna i da ima 30 glasova višše od potrebnih za izglasavanje rekonstrukcije vlade. Na suprotnom polu, liberali smatraju da nova smena ministara dokazuje odsustvo odgovornosti za uspešno vladanje. Podsećamo da su upražnjena mesta ostala posle ostavke ministra pravosudja Tudorela Toadera, i Rovane Plumb- ministarke evropskih fondova i Natalije Intotero- ministarke za Rumune u rasejanju, koje se obe kandiduju na evroparlmentarnim izborima.
Leyla Cheamil, 27.04.2019, 14:02
Poslanički dom usvojio je u sredu nacrte izmena Krivičnog zakona i Zakona o krivičnom postupku u obliku koji je izglasan ranije i u Senatu. Usvojene su oštro kritikovane odredbe od strane opozicije, ali koje se, prema odluci Ustavnog suda, ne kose sa Ustavom zemlje. Medju ove odredbe spadaju smanjenje roka za zastarevanje krivične odgovornosti, uvodjenje roka od jedne godine za prijavu davanja mita i kupovine uticaja, totalna dekriminalizacija nemarnog izvršavanja službene dužnosti ili smanjenje kazni za proneveru i zloupotrebu službenog položaja za 50 odsto. Predsednik Poslaničkog doma i lider Socijaldemokratske partije Liviju Dragnea tvrdi da su usvojene izmene u skladu sa ustavom, dok opozicija okvalifikuje izmene napadom na pravnu državu. Za opoziciju usvajanje nacrta izmena Krivičnog zakona i Zakona o krivičnom potupku predstavlja glas protiv demokratije. I predsednik Klaus Johanis je kritikovao način na koji su poslanici usvojili izmene. Prilikom susreta u Bukureštu sa predstavnicima Venecijske komisije — konsultativnog tela Saveta Evrope za ustavna pitanjia, šef države je naglasio da se Rumunija nalazi u situaciji u kojoj vlada usvaja zakone, a parlament je samo upoznat sa njima. Sa svoje strane, Evropska komisija je saopštila da će pažljivo analizirati nacrte izmena Krivičnog zakona i Zakona o krivičnom postupku i da će preduzeti adekavtne mere. Port parol Evropske komisije izjavio je u Briselu da je stav evropske vlade prema pravnoj državi nedvosmisleno saopšten i da Bukurešt treba da se bez odlaganja vrati na reformski put.
Predsednik Klaus Johanis je u četvrtak upoznao javnost sa referendumskim pitanjima o pravosudju. Pitanja glase: “da li se slažete sa zabranom amnestije i pomilovanja za korupcijska dela”, odnosno “dali se slažete sa zabranom hitnih uredbi za krivična dela korupcije i pravo da se traži ocena ustavnosti hitnih uredbi”. Na zajedničkoj sednici oba doma rumunskog parlamenta prihvaćen je polovinom tekućeg meseca zahtev predsednika Klausa Johanisa o organizovanju referenduma 26. maja, istovremeno sa evroparlamentarnim izborima. Inicijativa predsednika dolazi nakon brojnih izmena pravosudnih zakona na inicijativu parlamentarne veććine i kabineta Socijaldemokratske partije i Alijanse libera i demokrata. Ove kontroverzne izmene naišle su na žestoke kritike rumunske javnosti i evropskih partnera Bukurešta. U martu, šef države je razgovarao sa predstavnicima sudskih vlasti i profesionanlnim udruženjima pravobranilaca, kao i sa predstavnicima gradjanskih organizacija.
Danas 27. aprila počela je izborna kampanija u Rumuniji za evroparlamentarne izbore. Budući evropski izbori održaće se izmedju 23. i 26. maja i smatraju se od životnog značaja za budućnost Evropske unije i zemalja članica. Evropski parlament ima trenutno 751 poslanika koji predstavljaju 28 zemalja članica. U slučaju usvajanja Bregzita u britanskom parlamentu do 23. maja, Velika Britanija neće organizovati evropske parlamentarne izbore, tako da će se broj evroposlanika smanjiti na 705. Rumunija bi imala 33 poslanika u novom sazivu, koji počinje 2019. godine. Ministarstvo inostranih poslova u Bukureštu lansiralo je vodić za rumunske birače u inostranstvu, koji izmedju ostalog sadrži informacije o osobama sa pravom glasa, ličnim ispravama sa kojima mogu glasati u inostranstvu i glasačkoj proceduri. Vodić sadrži, takodje, informacije o nadležnostima ministarstva inostranih poslova i Stalne izborne komisije u vreme evroparlamentarnih izbora.
Mnogi naši radnici, na privremenom radu u inostranstvu dolaze ovih dana u domovinu, gde će zajedno sa rodbinom i prijateljima, slaviti Uskršnje praznike. Da bi se izbegla gužva na carini, granična policija je povećala broj osoblja.