(08.04-13.04.2019)

U četvrtak i petak predsednik Rumunije Klaus Johanis vodio je konsultacije sa predstavnicima parlamentarnih stranaka o referendumu o pravosudju koji će se održati 26. maja, istovremeno sa evroparlamentarnim izborima. Šef države je izjavio, posle konsultacija sa Nacionalnom liberalnom partijom (PNL), Unijom Spasite Rumuniju (USR), Partijom Narodnog pokreta (PMP), Demokratskim savezom Madjara u Rumuniji (UDMR) i predstavnicima ostalih nacionalnih manjina, da se na dvogodišnji napad Socijal-demokratske partije (PSD) na pravosudje treba pronaći odgovor stanovnika zemlje na javnom izjašnjavanju. Po oceni predsednika, stanovnici Rumunije žele da žive u jednoj državi sa nezavisnom i pravednom pravosudju van političkog uticaja. Nacionalna liberalna partija je saopštila da bezrezervno podržava organizovanje referenduma, Unija Spasite Rumuniju smatra da je javno izjašnjavanje stanovništva neophodno, a Partija Narodnog pokreta da se na referendumu postavi i pitanje smanjenja broja senatora i poslanika ili da se eliminišu

România Internațional, 13.04.2019, 13:59

U četvrtak i petak predsednik Rumunije Klaus Johanis vodio je konsultacije sa predstavnicima parlamentarnih stranaka o referendumu o pravosudju koji će se održati 26. maja, istovremeno sa evroparlamentarnim izborima. Šef države je izjavio, posle konsultacija sa Nacionalnom liberalnom partijom (PNL), Unijom Spasite Rumuniju (USR), Partijom Narodnog pokreta (PMP), Demokratskim savezom Madjara u Rumuniji (UDMR) i predstavnicima ostalih nacionalnih manjina, da se na dvogodišnji napad Socijal-demokratske partije (PSD) na pravosudje treba pronaći odgovor stanovnika zemlje na javnom izjašnjavanju. Po oceni predsednika, stanovnici Rumunije žele da žive u jednoj državi sa nezavisnom i pravednom pravosudju van političkog uticaja. Nacionalna liberalna partija je saopštila da bezrezervno podržava organizovanje referenduma, Unija Spasite Rumuniju smatra da je javno izjašnjavanje stanovništva neophodno, a Partija Narodnog pokreta da se na referendumu postavi i pitanje smanjenja broja senatora i poslanika ili da se eliminišu

specijalne penzije za pojedine profesionalne kategorije. U petak zakazane su konsultacije sa vladajućim strankama Socijaldemokratskom partijom i Alijansom liberala i demokrata koje su odbile poziv smatrajući da su konsultacije puka formalnost, jer je predsednik već doneo odluku o organizovanju referenduma. Lider Socijal-demokratske partije Liviu Dragnea poslao je partijsku delegaciju. Referendum je raspisan 26. maja zbog čestih izmena pravosudnih zakona od strane vladajuće koalicije koja je privukla na sebe oštre reakcije evropskih partnera naše zemlje. Teme referenduma odnose se na zabranu amnestije i pomilovanja za korupciju i zabranu hitnih uredbi koje se odnose na krivična dela i sudsku organizaciju.

Generalni tužilac Rumunije Augustin Lazar saopoštio je da je sudu predao Dosije revolucije iz 1989. godine. On je rekao da duguje izvinjenje za prekomernu dužinu istrage od skoro 30 godina. Za zločine protiv čovečnosti u ovom predmetu optuženi su bivši predsednik Rumunije Jon Ilijesku i bivši podpredsednik Vlade Djelu Vojkan Vojkulesku. Ilijesku i Vojkulesku se terete za diverziju i dezinformacije u cilju preuzimanja vlasti. Ova dela izvršena su posle pada diktature, u periodu od 22. do 31. decembra 1989. godine, kada su obojca obavljali važne funkcije u Savetu Fronta nacionalnog spasa (FSN), tadašnjem izvršnom i zakonodavnom telu. Zvanični bilans revolucije je od preko 1000 poginulih i oko 3000 ranjenih, većinom posle pada represivnog režima Nikolaja Čauseskua. Finalizacija istražnog postupka i predaja sudu izazvale su razne reakcije rumunskih političara. Predsednik Klaus Johanis i opozicione stranke Nacionalna liberalna partija i Unija Spasite Rumuniju pozdravile su saopštenje generalnog tužioca sa napomenom da predstavlja veoma važan korak za utvrdjivanje istine. Na suprotnom polu, socijaldemokrate tvrde da je istinu trebalo ranije utvrditi i da u ovoj situaciji dosije je mogao da sačeka posle evroparlamentarnih izbora.

Evropski lideri i britanska premijerka Tereza Mej postigli su saglasnost o odlaganju Bregzita do kraja oktobra, sa obrazloženjem da će se ovaj proces analizirati 20. i 21. juna na Evropskom savetu. Premijerka Mej je tražila odlaganje do 30. juna da bi Parlament Velike Britanije postigao konsenzus. Ovo fleksibilno odlaganje otvara Ujedinjenom Kraljevstvu šestomesečni period za pronalaženje najboljeg resenja, precizirao je predsednik Evropskog saveta Donald Tusk. Istovremeno, otklanja se bar privremeno spektar brutalnog izlaska bez sporazuma. Na vanredsnom skupu Evropskog saveta o povlačenju Ujedinjenog Kraljevstva, predsednik Rumunije Klaus Johanis je podržao dodatno odlaganje Bregzita kako bi se omogućila ratifikacija sporazuma izmedju Evropske unije i Londona. Produžavanje roka omogućiće ,,uredno povlačenje koje bi garantovalo sigurnost Evropljanima u Ujedinjenom Kraljevstvu i Britancima u Evropskoj uniji, kao i kompanijama i poslovnim krugovima, navodi se u saopštenju Predsedničke administracije u Bukureštu. Šef države se izjasnio i za buduće ,,sveobuhvatno i ambiciozno partnerstvo Evropske unije i Velike Britanije u oblastima privrede, trgovine, bezbednosti, odbrane i spoljnih odnosa. Ako se Sporazum neće ratifikovati do 22. Maja, Ujedinjeno Kraljevstvo treba da organizuje izbore za Evropski parlament. U slučaju neispunjavanja ove obaveze, povlačenje iz Evropske unije predvidjeno je za 1. jun.

U Rumuniji se ovih dana odvijala najveća medicinska vežba u istoriji Severoatlanske alijanse ,,Vigorous Warior 2019 na kopnu, u vazduhu i na moru. Oko 2000 vojnika, vatrogasaca, medicinskog osoblja i dobrovoljaca iz 40-setak država članica i partnera simulisali su intervenciju u slučaju vojnog sukoba.Najvažnija etapa vežbe održana je u naselju Činku gde je postavljena i poljska bolnica tipa ROL 3 u kojoj se mogu izvršiti i najsloženije hirurške intervencije. Sledeće dve etape održane su u Konstanci, na obali Crnog mora, i u Bukureštu. U rumunskoj prestonici simulisan je incident sa brojnim žrtava u jednoj stanici podzemne železnice. Rumunske pomorske snage organizovale su najveću multinacionalnu pomorsku vežbu u teritorijalnim vodama Rumunije i medjunarodnim vodama Crnog mora. U vežbi je učestvovalo 14 rumunskih i šest bugarskih, kanadskih, grčkih, holandskih i turskih vojnih brodova i 2200 vojnika.