(25.02-02.93.2019)
România Internațional, 02.03.2019, 01:00
U trci za osvajanje dužnosti šefa Evropskog tužilastva bivša šefica Nacionalne antikorupcijske direkcije Laura Kodruca Kjoveši osvojila je najveći broj glasova Komisije Evropskog parlamenta za gradjanske slobode. Isti rezultat postigla je i u Komisiji za budžetsku kontrolu. Na sledećim mestima plasirali su se Franncuz Žan-Fransoa Boner i Nemac Andres Riter. Laura kodruca Kjoveši je izjavila da glasanje u Evropskom parlamentu nije samo njena lična pobeda: ,,Ovaj uspeh nije samo moj vec i rumunskog pravosudnog sistema. Ovo je uspeh svih tužilaca i sudija koji u Evropi rade pod pritiskom. Nisam imala podršku Vlade Rumunije, nisam je ni tražila, ni očekivala.“
U Bukureštu parlamentarna opozicija je pozdravila pobede bivše šefice Nacionalne antikorupcijske direkcije i optužila vladajuću koaliciji Socijal-demokratske partije (PSD) i Alijnse liberala I demokrata (ALDE) za ,,izdaju zemlje“ i kampanju protiv rumunske kandidatkinje. Glasanje evroparlamentaraca Socijal-demokratske partije i Alijanse liberala I demokrata protiv Kodruce Kjovesi je relevanttno. Socijal-demokratski senator Klaudiju Manda je izjavio da su socijal-demokratski evroparlamentarci glasali protiv Laure Kodruce Kjovesi jer su ovima bile poznate zloupotrebe Nacionalne antikorupcijske direkcije. Budući Evropski tužilac imenovaće se posle konsultacija u Evropskom parlamentu i Savetu zemalja članica.
Privreda Rumunije se suočava sa tri rastuća rizika, upozorava Evropska komisija u polugodišnjem izveštaju. U objavljenog izveštaju u sredu evropska izvršno telo navodi da hitna uredba br.114 Vlade Rumunije I usvojeni zakon koji retroaktivno plafonira kamate na hipotekarne kredite mogu ugroziti normalno funkcionisanje finansijskog sektora. U izveštaju Evropske komisije se navodi takodje da mere predvidjene Hitnom uredbom br 114 ugrožavaju Drugi penzijski stub. Ove mere, dodaju evropski stručnjaci, imaju negativne efekte na buduće penzije, tršište kapitala, na buduce investicije, jačaju neizvesnost smanjujući atraktivnost rumunske privrede za strane i domaće investitore . Rizik dolazi i od strane deficita tekućeg računa platnog bilanca kao i povecanja troškova sa ličnim dohocima u javnom sistemu posle povecanja minimalne plate u privredi. Evropska komisija upozorava i na slabe rezultate istraživanja i obrazovanja. Komisija smatra da je potrebno da se povećaju investicije, usvoje fiskalno-budžetske odgovorne politike i da se sprovedu uspešno koncepirane reforme.
Predsednik Rumunije Klaus Johanis založio se u Košicama na samitu Foruma Bukurest9 na jače prisustvo NATO snaga u Crnom Moru. Lideri zemalja članica Evropske unije i NATO na istočnom krilu Alijanse u zavrsnoj deklaraciji navode da su Evropskea unija i NATO snaznije zajedno. U razgovorima usresredjenim na bezbednosne evolucije u istočnom susedstvu i Crnom moru učestvovao je i generalni sekretar Severoatlanske alijanse Jens Stoltemberg. Klaus Johanis je ovom prilikom izrazio zabrinutost evolucijama u zoni Crnog mora jer Rusija preti i dalje stabilnosti regiona. On je naglasio da evolucije u Crnom moru pokazuju da je potrebno da saveznice preduzmu više za solidniju kopnenu i pomorski odbranu. Predsednik je podvukao da je potrebno da se pruzi jača podrska istočnim partnerima Severoatlanske alijanse, Ukrajini ili Gruziji kako bi ove mogle da odole raznim vojnim, sajber ili propagandističkim pretnjama. Prvi samit Formata B92, lansiran na inicijativu Rumunije i Poljske, održan je u novembru 2015. godine u Bukureštu, a drugi u julu 2018. u Varšavi.
