(21.01-26.01.2019)
Mihai Pelin, 26.01.2019, 01:00
Nacionalna moneta lej slabi svakim danom u odnosu na jedinstvenu evropsku monetu. Ove nedelje evro je eksplodirao oborivši novi istorijski rekord od 4,76 leja. Slične trendove imaju i ostale valute, američki dolar i švajcarski frank. Analitičari smatraju da da je glavni razlog za deprecijaciju evra spoljnotrgovinski deficit koji se produbljava svakog meseca. Savetnik Narodne banke Rumunije Adrijan Vasilesku je naglasio da je ovaj trend bio izraženiji u vreme zimskih praznika, kada su uvoznici uvozili proišvode i kada su prodavnice bile pune. Sada ovi menjaju leje za devize da bi izmirili obaveze prema inostranim partnerima, odao je savetnik Centralne banke.Drugi razlozi za negativni trend leja su u tesnoj vezi sa visokom stopom inflacije, odlukom inostranih investitora da prodaju državne hartije od vrednosti i unutrašnjim ekonomskim neizvesnostima, nastale naročito posle usvajanja pojedinih mera i predloga koji ugrožavaju poslovne planove investitora.
U Rumuniji je do sada od gripa umrlo više od 30 osoba. Da bi se sprečilo širenje virusa vlasti su donele odluku da se u petak obustavi nastava u svim školama. Ministarka zdravlja Sorina Pintea smatra da je situacija ozbiljna i da će u utorak doneti odluku o eventualnom proglašenju epidemije gripa, dve nedelja nakon konstatacije da je broj oboljenja za 25% veći od procena. Ona je saopštila da su vlasti odlučile da nabave i raspodele još 25 000 doza za vakvinisanje dece, starih osoba, hroničnih bolesnika i trudnica. Prema oceni lekara vakcinisanje je najefikasniji metod borbe protiv gripa.
Predsednik Francusle Emanuel Makron i nemačka kancelarka Angela Merkel potpisali su u Ahenu novi bilateralni sporazum. Pored pomenutih zvaničnika, na svečanosti je prisustvovao i predsednik Rumunije Klaus Johanis, predstavnik zemlje koja predsedava Savetom Evropske unije. U sadašnjim evropskim okolnostima jačanje evropskog projekta je preka potreba čija suština leži u jedinstvu i solidarnosti zemalja članica, izjavio je šef rumunske države. Ovaj novi sporazum, po oceni predsednika Rumunije, nije samo izraz želje Nemačke i Francuske za unapredjenje obostranih specijalnih i istorijskih odnosa, već odražava u istoj meri iskreni izraz njihovog angažmana za jačanje evropskog projekta. Novi sporazum ima kao političku i pravnu osnovu Jelisejski sporazum iz 1963. godine koji je postavio osnove istorijskog pomirenja Francuske i Nemačke. Cilj sporazuma je prilagodjavanje obostranih odnosa izazovima XXI veka i jačanje odnose u ekonomskim spoljnopolitičkim, bezbednosnim, kulturnim, istraživačkim, klimatskim, transacionalnim oblastima kao na nivou gradjanskog drustva.
Rumunija ostaje saveznik Severoatlanskog pakta od poverenja, izjavila je u Briselu premijerka Rumunije Viorika Dančila na kraju razgovora sa generalnim sekretarom NATO-a Jensom Stoltembergom. Generalni sekretar je naglasio da Severoatlanska alijansa i Evropska unija saradjuju sve uspešnije u bezbednosnoj, kibernetičkoj i pomorskoj oblasti.
U Brisleu premijerka Rumunije je na plenarnoj sednici Evropskog društveno-ekonomskog komiteta predstavila prioritete predsedavanja Savetom Evropske unije. Predsednica rumunske Vlade stavila je naglasak na evropske zajedničke vrednosti, koheziju, smanjenje zaostajanja medju regijama. Posebna pažnja poklanjaće se jačanju odbrambeno-bezbednosne politike i migracionim pitanjima. Nastoji se takodje da se ojača unutrašnje tržište, promovisanje sajber bezbednosti i zaštita gradjana na virtuelnom prostoru. Rumunija želi u šestomesečnom periodu predsedavanja da ubrza rešavanje dosijea od posebnog interesa za gradjane i posebno usvajanje višegodišnjeg finansijskog okvira, naglasila je Viorika Dančila.
Obeležavanje 160 godina od Ujedinjenja rumunskih kneževina obeleženo je 24. januara prigodnim manifestacijama u celoj zemlji. Saveke godine 24. januara obeležava se ovaj istorijski dogadjaj koji je najavio osnivanje rumunske unitarne države pre sto godine. Aleksandru Joan Kuza je 24. januara 1859. godine izabran za vladara Moldavije, a nedelju dana kasnije i u Bukureštu na Izbornoj skupštini. Tri godine kasnije, uz presudnu pomoć kralja Napoleona III, Ujedinjenje je dobilo i medjunarodno priznanje i ime Rumunija. Korenitim reformama sedmogodišnja vladavina Aleksandra Joana Kuze postavljeni su institucionalni temelji moderne Rumunije. Reforme su nastavljene i u vreme Kraljeva Krola I od Hohencolern-Zigmaringena (1866-1914) i Ferdinanda ujedinitelja (1914-1927) kada su se u Veliku Rumuniju ujedinile sve istorijske pokrajine sa rumunskim življem.
