(24.12-29.12.2018)
România Internațional, 29.12.2018, 01:00
2018. godina je na izmaku. Za stanovnike Evropske unije i njenih suseda nije bila najbolja, priznaje rumunski politolog Kristijan Preda evropski poslanik na kraju mandata. Prema statističkim podacima Organizacije ujedinjenih nacija 2018. godina je peta uzastopna godina sa preko 100 000 migranata u Evropi. Brojke su u opadanju u odnosu na prethpdne godine, ali pitanje migracije ostavlja i dalje duboki otisak na kontinentalne politike i u velikoj meri utiču na odluke kancelarija i evolucije evropskih društava. Manje od jedne trečine ispitanika iz 27 država izjavilo je u sociološkoj anketi da njihova država treba da primi veći broj migranata. U Evropi večina ispitanika iz Grčke (82%), Madjarske (72%), Italije (71%), Nemačke (58%) izjasnila se za smanjenje migracije ili čak zabranu. Iz straha od islamizma i atentata, talas populizma i ksenofobije haraju Evropom. U Italiji je u uvim okolnostima na vlast došla antisistemska stranka ,,Pet zvezda“ i ekstremistička ,,Severna liga“. U Berlinu kancelarka Angela Merkel, posle evrozije popularnosti posle dva mandata, izgubila je mnogo od svog autoriteta posle izjave da je pristalica migracije, tako da je morala da odutane od čelne pozicije Demohrišćanske stranke. Posle manje od dve godine mandata, francuski predsednik Emanuel Makron suočava se sa masovnim protestima takozvanih ,,žutih prsluka“. U Brisleu belgijska koaliciona vlada predvodjena valonskim liberalom Šarlom Mišelom podnela je ostavku zzbog neslaganja flamandskih nacionalista sa Globalnim paktom o migraciji iz Marakeša. Kontroverni pakt potpisalo je 150 od ukupno 193 članice Evropske unije. Pakt predvidja principe kao što su odbrana ljudskih prava i dece ili priznavanje nacionalnog suvereniteta, kao i predloge za pomoć državama da odole migracijskom talasu. Većina zemalja iz istočne i centralne Evrope nezadovoljna je paktom jer ovaj ne postavlja jasnu granicu izmedju nelegalne i legalne migracije, vec samo konsoliduje prava migranata, a svrstavanje migracije u kategoriju ljudskih samo ohrabruje ovu pojavu.
Pregovori o izlasku Velike Britanije iz Evropske unije traju više nego što je predvidjeno zbog pitanja irske granice i neizvesnosti u konzervativnom taboru britanske premijerke Tereze Mej. Rumunija se izjasnila za sporazum izmedju Evropske unije i Velike Britanije kao i za politicku deklaraciju o budućem okvirnom odnosu posle Bregzita. Šef rumunske diplomatije Teodor Meleškanu je dodao da je veoma važno da Velika Britanija ostane blizu Evropske unije. Meleškanu je kazao da Bukurešt ima u vidu početak bilateralnih pregovora sa Londonom u okviru strateškog partnerstva. Na pitanje da li je zabrinut za sudbinu 400 000 rumunskih državljana koji žive i rade u Velikoj Britaniji, ministar Meleškanu je podsetio na susret sa britanskim kolegom Borisom Džonsonom koji je dao uveravanja da ovi neće biti pogodjeni Bregzitom. Ako bi kojim slučajem rumunski lekari i medicinske sestre napustili Britaniju, bio bi to snažan udarac zadat britanskom zdravstvenom sistemu- rekao je Boris Džonson.
Agresivnost i pojacani apetit Rusije izazivaju nemir u kancelarima slobodnog sveta. Rumunija, clanica NATO i Evropske unije i susedna zemlja Ukrajine preokupirana je evolucijama u regionu. Ministar inostranih poslova Teodor Meleskanu u intervju za Radio Rumunija je izmedju ostalog naglasio:,, Nazalost u poslednje vreme prokupira nas rastuce vojno prisustvo Rusije u Crnom moru i na istocnim granicama Evropske unije i NATO kao i veliki ruski manevri, formiranje veoma jake vojne strukture na Krimu, incidenti u Azovskom moru i Moreuzu Kerc.“
Šef rumunske diplomatije je precizirao da je Crno more jedna od glavnih tema na agendi rumunskog predsedavanja Savetom Evropske unije u prvom polugodistu 2019. godine.
Evropska unija je na neadekvatan način potrošila oko 3,3 miliarde evra, što predstavlja 2,4% evropskog budžeta za 2017. godinu-navodi se u izveštaju Evropskog revizorskog suda. Novac nije potrošen u skladu sa propisima Evropske unije ili u druge svrhe. Evropski revizorski sud precizira da je obim neadekvatno korišćenih sredstava manji manji nego u prethodnom periodu kada je bio od 3,1% 2016. godine i od 3,8% u 2015. godini. Medjutim analitičari upozoravaju da izveštaj Revizorskog suda Evropske unije dolazi u vreme kada u Briselu vlada zabrinutost zbog rastućeg evroskepticizma koji bi mogao ojačati položaj populistickih partija na evropskim izborima u maju naredne godine.