Pregled glavanih društveno-političkih dogadjaja nedelje (30.07-05.08)
Detalje o prvom rebalansu državnog budžeta saznali smo u četvrtak od predsednice rumunske vlade Viorike Dančila. Ona je objasnila da su u prvih sedam meseci budžetski prihodi povećani za oko 1,3 miliarde evra u odnosu na procene zvaničnika. Premijerka je dodala da je cilj rebalansa budžeta obezbedivanje fondova za penzije i plate do kraja godine, novaca za podržavanje investicionih projekata i podsticanje poslovne atmosfere. Veći fondovi izdvojiće se za zdravstvo, obrazovanje, poljoprivredu,saobraćaj, unutrašnje poslove i uprave prihoda, a manji za Rumunsku obaveštajnu sluzbu, Spoljnuobaveštajnu sluzbu, Predsedničku administraciju, Ministarstvo zaštite čovekove sredine, Ministarstvo spoljnih poslova i Ministarstvo energije. Viorika Dančila je objasnila da su smanjeni fondovi onih institucija koje nisu uspele da na odgovarajući način potroše menjena finansijska sredstva. Uredba o rebalansu budžeta vodiće računa o budžetskom deficitu od najviše 3% bruto nacionalnog proizvoda.
România Internațional, 04.08.2018, 16:33
Detalje o prvom rebalansu državnog budžeta saznali smo u četvrtak od predsednice rumunske vlade Viorike Dančila. Ona je objasnila da su u prvih sedam meseci budžetski prihodi povećani za oko 1,3 miliarde evra u odnosu na procene zvaničnika. Premijerka je dodala da je cilj rebalansa budžeta obezbedivanje fondova za penzije i plate do kraja godine, novaca za podržavanje investicionih projekata i podsticanje poslovne atmosfere. Veći fondovi izdvojiće se za zdravstvo, obrazovanje, poljoprivredu,saobraćaj, unutrašnje poslove i uprave prihoda, a manji za Rumunsku obaveštajnu sluzbu, Spoljnuobaveštajnu sluzbu, Predsedničku administraciju, Ministarstvo zaštite čovekove sredine, Ministarstvo spoljnih poslova i Ministarstvo energije. Viorika Dančila je objasnila da su smanjeni fondovi onih institucija koje nisu uspele da na odgovarajući način potroše menjena finansijska sredstva. Uredba o rebalansu budžeta vodiće računa o budžetskom deficitu od najviše 3% bruto nacionalnog proizvoda.
Broj žarišta afričke kuge svinja povećan za 100 samo u psolednjoj nedelji i sada premašuje 500., večina u individualnim domaćinstvima. Ubijeno je oko 50.000 svinja jer za ovu bolest ne postoji vakcina i lek. Predsednik Nacionalne zdravstveno-veterinarske institucije i sigurnosti hrane Djeronimo Branesku izjavio je da će proizvodjačima biti isplačena naknada za eutonaziju u visini od 2 evra po kilogramu žive vage. Za ovu namenu je već isplaćeno 30.000 evra. Novac se isplačuje za ubijene svinje kao i za kolateralnu štetu. U petak ministar poljoprivrede,Petre Daea je dao uveravanja da u Rumuniji neće biti nestašice svinjskog mesa usled afričke kuge jer proizvodjači mogu veoma brzo da pokriju ove gubitke. Svinjska kuga se ne prenosi na čoveka, ali ima ogromne negativne društveno-ekonomske posledice.
Uloga Rumunije u Alijansi je vitalna za bezbednost Evrope, naročito u vreme tenzija u zoni, poput sukoba u Ukrajini, izjavio je u Bukureštu britanski ministar odbarne Gevin Viljamson na kraju razgovora sa svojim rumunskim kolegom Mihajom Fiforom. Tokom razgovora Fifor je tražio pomoć za proces operacionalizacije Komande NATO na nivou vojnog korpusa. Rumunija je na nedavnom samitu saopštila da želi da bude domaćin ove komande. Bezbednosna situacija u Crnom moru bila je takodje jedna od glavnih tema razgovora, sa posebnim naglaskom na ruske akcije. Rumunski ministar se odnosio na nameru Moskve da militarizuje Crno more, gomilajući vojne efektive i premeštajući nove kapacitete. Ministar Gevin Viljamson je precizirao da će London pružiti vojnu podršku Brigadi NATO u Krajovi i obećao da će Velika Britanija i dalje doprinositi jačanju evropske bezbednosti kontinenta i posle Bregzita.Dvojica zvaničnika obišla su i Vazduhoplovnu bazu Mihail Kogalničanu i razgovarali sa pilotima i tehničkim osobljem aviona Britanskih vazdušnih snaga i sa rumunskim osobljem vojne baze. Prisustvo britanskih partnera u Rumuniji predstavlja snažnu poruku savezničke solidarnosti – podvukao je ministar Fifor. Kontingent od 160 britanskih vojnika iz baze Mihajil Kogalničanu učestvuje do kraja meseca u misijama vazdušne policije.
Na molbu većeg broija kompanija, Vlada u Bukureštu jeodobrila povećanje stranih radnika iz vankomunitarnih država na tržištu rada Rumunije za 8000. Prema podacima Generalnog inspektorata za imigraciju do jula meseca izdato je 4395 radnih dozvola, većinom radnicima iz Vijetnama, Turske, Nepala, Srbije, Šrilanke, Kine i Republike Moldavije. Trenutno u Rumuniji radi preko 17 hiljada vankomunitarnih radnika. Strani radnici rade pretežno u ugostiteljstvu, brodogradnji, trgovini i gradjevinarstvu.
Rumunija predlaže za nominaciju za Oskara 2019. godine u kategoriju ,,Najbolji film na stranom jeziku film ,,Svejedno mi je ako ćemo u istoriju ući kao varvari reditelja Radua Žudea. Film je istorijska rekonstrukcija borbe u Odesi u Drugom svetskom ratu. Filmska štampa okvalifikovala je ovaj šesti dugometražni film Radua Žudea,,inteligentnim upozorenjemna populizam,izazivačkim, sarkastičnim i krucijalnim uporedjenje proslosti i sadasnjošti.,, Svejedno mi je ako ćemo u istoriju ući kao varvari je drugi film Radua Žudea koji Rumunija predlaže za nominaciju za Oskara. Žudeov prvi film za Oskara predložen je 2016. godine.