21.05/ 26.05.2018.
U okviru javnog privatnog partnerstva, vlada u Bukureštu želi da izgradi tri autoputa, jedan univerzitetski zdravstveni kompleks na površini od 300 hektara u glavnom gradu i da modernizuje 15 bolnica koje pripadaju Ministarstvu saobraćaja. Prvi autoput povezaće gradove Ploješt, na jugu zemlje, sa Rašnovom, u centru, na istoku obezbediće se veza izmedju gradova Trgu Njamc, Jaš i Ungeni u Republici Moldaviji, a na jugu Bukurešta, Krajove, Drobete Turnu Severina i Lugoža. U utorak podpredsednik vlade Viorel Štefan je precizirao je da istočni autput, u dužini od 100 kilometara pretpostavlja i gradnju mosta na reci Prut, i priključenje na drumsku infrastrukturu Republike Moldavije, dok će južni autoput doprineti razvoju turizma. Viorel Štefan: «Južni autoput u dužini od 550 kilometara je važan projekat i za mnoge investitore koji su već uložili značajna sredstva u zoni, mislim pre svega na Krajovu i obljižnje zone. Ne treba zaboraviti da će ovaj autoput doprineti turistickom potencijalu Dunavske klisure. Pored toga, povezaće Rumuniju, Srbiju, Bugarsku i četvrti panevropski koridor.» Za podsticanje ovih velikih priojekata Vlada je u četvrtak usvojila izmene zakona o javnim nabavkama. Jedan od najvećih kritičara vladajuće koalicije Socijaldemokratske partije i Alijanse liberala i demokrata, predsednik Klaus Johanis nije propustio priliku da ponovo kritikuje vladu: «Osim obojenih mapa i lepih planova, ljudi traže rezultate, a 15 kilometara autoputa koji su pušteni u saobraćaj u poslednjoj godini i po ne znače ništa. Ovo je dokaz odsutnosti kapaciteta i mobilizacije oko jednog nacionalngo cilja.»
Roxana Vasile, 26.05.2018, 12:48
Evropska komisija je pozvala Rumuniju da pod hitno ispravi budžetska skretanja, uz napomenu da će pojačati nadzorne procedure, ako vlasti u Bukureštu neše preduzeti neophodne mere. U preporukama za 2018. godinu navodi se da je stepen siromaštva i društvene isključenosti veoma visok. Sa druge strane, Komisija je objavila i izveštaj o konvergentnosti koji pokazuje da Bukurešt ispunjava samo dva uslova za usvajanje jedinstvene evropske monete. Ova upozorenja izgleda da ne zabrinjavaju članove Vlade. Predsednik Senata ai Alijanse liberala i demokrata Kalin Popesku Taričanu smatra da Vlada i društvo uopšte mogu da reše probleme bez preporuka: «Kakav efekat imaju ovi godišnji izvestaji Evropske komisije? U Rumuniji, kada se objavljuju kao da se Bog vratio an zemlju i nas, obicne smrtniek stavlja u bezizlaznu situaciju i moramo da se povinujemo preporukama.» Sa druge strane, predsednik Nacionalne liberalne partije Ludovik Orban smatra da je koaliciona vlada pretvorila Rumuniju u crnu ovcu Evropske unije.
Evropska komesarka za regionalnu politiku Korina Krecu boravila je u posetu Rumuniji. Ona je kritikovala centralne i lokalne vlasti kojima poručuje dodatne napore za ubrzanje apsorpcije evropskih fondova i smanjenje rizika za gubljenje evropskih sredstava. Tokom poseet gradu Bakau, na istoku zemlje, Korina Krecu se sastala sa 32 gradonačelnika. Ovima je predlozila da dostave Briselu kvalitetne projekte. U izveštaju za javnost pre posete, evropska komesarka za regionalnu politiku precizirala je da će se milijarda evra uloziti u urbani razvoj Rumunije i da je Evropska komisija spremna da pruži potrebnu pomoć rumunskim vlastima da koriste ove fondove na najbolji i najbrži način.
Evropski pravilnik o zaštiti ličnih podataka stupio je na snagu 25. maja čime je stvoren zakonski okvir koji treba da se sprovede unitarno. Potreba za ovakvim pravilnikom pojavila zbog postojanja različiti zakona u zemljama Evropske unije, a zakon koji propisuje zaštitu podataka stariji je od 20 godina. Svim kompanijama koje posluju unutar Evropske unije primenjuju se iste norme o zaštiti podataka, bez obzira mesto gde imaju sedište. Zbog strogih mera ljudi mogu da budu sigurniji, jer postoji strožija kontrola ličnih podataka. Istovremeno, kompanije imaju bolje uslove za poštenu konkurenciju. Novi Pravilnik predvidja imenovanje osobe nadležne za zaštitu podataka na nivou operatera podataka. Što se tiče sankcija, kompanije koje neće poštovati Pravilnik rizikuju novčanu kaznu do 10 miliona evra ili 2 odsto godišnjeg obrtnog kapitala, odnosno do 20 miliona evra ili 4 odsto obrtnog kapitala za kršenje poslovnih principa prerade podataka.
