(14-19.05.2018)
Mihai Pelin, 19.05.2018, 17:26
Situacija nastala posle odluke SAD da napuste nuklearni sporazum sa Iranom bila je na dnevnom redu neformalnog Evropskog savet u Sofiji. U Sofiji je, posle punih 15 godina, održan i samit Evropska unija- Zapadni Balkan. Ovom prilikom potvrdjena je evropska perspektiva šest država zapadnog Balkana i obećana novčana pomoć i visini od 10 miliardi za investicije u energetske i infrastrukturne projekte. U Sofiji predsednik Rumunije Klaus Johanis je ukazao na izuzetan značaj infrastrukturne, energetske i digitalne mreže za pojačanu konvergentnost Evropske unije i zapadnog Balkana, uz podsticanje makroregionalnih strategija, poput Strategije Evropske unije za Dunavski region. Predsednik Rumunije je podsetio da će naša zemlja u maju 2019. biti domaćin Samita o budućnosti Evrope i naglasio da ujedinjena i jaka Unija može da bude solidan oslonac na pravcu reformi i razvoja.
Premijerka Rumunije Viorika Dančila i njen hrvatski kolega Andrej Plenković potpisali su u petak u Bukureštu derklaraciju o namerama o unapredjenju bilateralne saradnje u vojnoj i bezbednosnoj oblasti. Viorika Dančila je naglasila da će se saradnja nastaviti i u oblastima vaspitanja, poljoprivrede i turizma. Hrvatski predsednik Vlade je izjavio da su bilateralni odnosi u poslednje vreme veoma dobri i da je trgovinska razmena premašila 300 miliona evra. Plenković je vodio razgovore i sa predsednikom Rumunije Klausom Johanisom.
Rumunsko ministarstvo inostranih poslova upoznato je sa odlukom vlasti u Ramali da hitno pozovu na konsultacije palestinskog ambasadora u Bukureštu i nalašava da treba izbegavati svaku akciju koja bi mogla da iskompromituje mirovni proces. Ministarstvo inostranih poslova u Bukureštu smatra da je potreban politički dijalog uz napomenu da Rumunija ima principijelan stav prema postojanju Izraela i Palestine, dve države koje bi živele u miru i bezbednosti. Ministarstvo inostranih poslova Palestinskih vlasti pozvalo je ambasadora iz Bukurešta nakon odluke Rumunije da blokira zajedničku deklaraciju Evropske unije o premeštanju diplomatskih misja država članica iz Tel Aviva u Jerusalim. O premeštanju ambasade Rumunije predsednik Klaus Johanis je razgovarao sa premijerkom Viorikom Dančila. Šef drzave je naglasio da spoljna politika treba da bude u državnom interesu, a unutrašnje tenzije oko spoljne politike treba odmah prekinuti. Viorika Dančila je izjavila da usvojstvu predsednice Vlade njena glavna odgovornost je realicacija programa izvrsnog tela pa i spoljne politike. U vezi sa ovim pitanjem predsednik opozicione Nacionalne liberalne partije (PNL) Ludovik Orban podneo je krivičnu prijavu protiv premijerke Viorike Dancila i lidera Socijal-demokratske partije Livijua Dragne za veleizdaju, odnosno odavanje poverljivih informacija.
Vlada u Bukureštu usvojić uskoro nove mere za podsticanje investicija u rumunsku privredu, izjavila je premijerkaViorika Dančila. Vlada nastoji da ove godine investira miliardu evra. Privredni rast Rumunije u prvom tromesećju bio je od 4,2%, dva puta veci od evropskog proseka, izjavio je podpredsednik Vlade Viorel Štefan. On je objasnio da investicije treba da budu glavni motor razvoja. Sa druge strane i u državni budžet biće više novca za finansiranje investicija, kao i boljih javnih usluga.
Sportisti, treneri, sportski komentatori, glumci i obični gradjani odali su poslednju poštu velikom sportskom komentatoru Kristijanu Copeskuu koji je preminuo u utorak u 81 godini života. U dugogodišnjoj karijeri na Javnoj televiiji, gde je debitovao 1967. godine, komentarisao je direktno više od 5000 takmičenja na olimpijskim igrama, svetskim i evropskim prevenstvima. U zanak posebnog poštovanja Kristijan Copesku je odlikovan Nacionalnim ordenom ,,Zvezda Rumunije,, i proglašen za počasnog gradjanina Bukurešta. Jos jedno poznato ime ,filmski i pozorišni reditelj Lucijan Pintilije preminuo je u 84. godini života. On se tokom duge karijere istakao posebnom kriticnom vižijom. Režirao je poznata poorišnan dela ,,Višnjik,, i ,, Revizor,,predstavu koju su komunisti zabranili posle samo 3 predstave. Režirao je i filmove , ,,Zašto zvona zvone Mitika,, koji je takodje zabranjen . 1973 odlazi u Pariz gde nastavlja karijeru. Režirao je predstave i u Nemačkoj, Engleskoj i SAD. Posle pada komunizma vratio se u Rumuniju i režirao filmove ,,Vaga,, ,,Nezaboravno leto,, i ,,Prekasno,, filmovi predstavljeni u zvaničnoj konkurenciji u Kanu.