(26.02./03.03.2018.)
Visoki savet sudstva doneo je u utorak odluku da odbje zahtev ministra pravde Tudorela Toadera za opoziv šefice Nacionalne antikorupcijske direkcije Laure Kodruce Kjoveši. Tokom saslušanja Laura Kodruca Kjoveši je izjavila da su sve optužbe ministra na njen rad neosnovane i da je od preuzimanja mandata 2013. godine Direkcija postigla najbolje rezultate od osnivanja institucije. Ministar pravde je optužio šeficu Direkcije za prekomerni autoritet, umešanost u dosijee ove institucije i neproveravanje informacija o osumnjičenim tužiocima za navodne zloupotrebe. Ministar pravde tvrdi da šefica Direkcije ne priznaje autoritet Parlamenta i da je osporavala odluke Ustavnog suda. Odluka Visokog saveta sudstva ima samo konsultativni karakter, a konačnu odluku donosi predsednik države Klaus Johanis. On je izjavio da ne postoje utemeljeni razlozi za opoziv glavne tužiteljke Direkcije protiv korupcije. Generalni tužitelj Rumunije Augustin Lazar i većina antikorupcijskih tužitelja podržavaju Lauru Kodrucu Kjoveši. U Bukureštu i većim gradovima Rumunije organizovani su skoro svakog dana protesti protiv opoziva šefice Nacionalne antikorupcijske direkcije.
România Internațional, 03.03.2018, 14:05
Laura Kodruca Kjoveši predstavila je u sredu bilans Direkcije protiv korupcije za 2017. godinu. Ona je naglasila da je prošla godina bila komplikovana, jer je borba protiv korupcije snažno osporavana. Postojali su pokušaji da se usvoje izmene zakona u smislu dekriminalizacije pojedinih krivičnih dela, eliminisanja pojedinih zakonskih istražnih instrumenata ili izmene statusa javnih tužilaca. Kjoveši je podsetila da je institucija kojom rukovodi transparentno i argumentovano kritikovala ove pokušaje. Šef države Klaus Johanis je na predstavljanju bilansa izjavio da predstavljeni podatci dokazuju efikasnost tužilaca i demantuju izveštaj ministra pravde koji je tražio opoziv šefice Nacionalne antikorupcijske direkcije. Na bazi istraznih postupaka tužitelja pred sud je poslato više od 1000 osoba i osudjeno više od 700. Udeo oslobadjanja od optužbi bio je od 12%, a od ovog procenta jedna trećina je oslobodjena optužbi posle odluke Ustavnog suda prema kojoj se zloupotreba službenog položaja svodi isključivo na kršenje zakona.
Izmene zakona o pravosudju i nastavljanje borbe protiv korupcije bila je glavna tema razgovora prvog podpredsednika Evropske komisije Fransa Timermansa sa rumunskim zvaničnicima u Bukureštu. Nakon susreta sa predsednikom države, predsednicima oba doma Parlamenta, premijerkom, šeficom Nacionalne antikorupcijske direkcije i ministrom pravde, prvi podpredsednik Evropske komisije je predstavio zaključke na konferenciji za novinare. Timermans je naglasio da ne postoje sumnje u nezavisnost sudstva, ali je upozorio da ,,napadi u javnosti na pravosudje stvaraju negativnu predstavu o Rumuniji’’. Timermans je dodao da se Mehanizam saradnje i provere ne može ukinuti pre nego što će Rumunija ispuniti sve preuzete obaveze u svojstvu članice Evropske unije.
Od preuzimanja mandata, premijerka Rumunije Viorika Dančila boravila je u prvoj zvaničnoj poseti susednoj Republici Moldaviji, državi sa većinskim rumunofonskim stanovništvom. Poseta je bila posvećena uglavnom ekonomskoj saradnji. Rumunska premijerka i njen moldavski kolega Pavel Filip prisustvovali su zvaničnom otvaranju Asocijacije investitora iz Rumunije u Republiku Moldaviju i Forumu Evroregiona Siret-Prut-Dnjestar. Premijerka Dančila je izjavila da Rumunija namerava da pojača investiciono prisustvo u Republici Moldaviji. Predsednici vlada Rumunije i Moldavije razmatrali su stepen i perspektive bilateralne saradnje na ekonomskom planu, sa posebnim naglaskom na komercijalnu i energetsku oblast. Rumunija je glavni trgovinski partner Moldavije i najveći investitor u ovoj zemlji, izjavio je moldavski premijer Pavel Filip. On je podvukao da je prošle godine trgovinska razmena dostigla 1,3 miliarde evra. Predsednica rumunske Vlade sastala se i sa predsednikom moldavskog Parlamenta Andrijanom Kanduom. Ovom prilikom Dančila je potvrdila doslednu i odlučnu podršku Rumunije evropskim težnjama Republike Moldavije.
Posledice nevremena u Rumuniji i dalje se mogu videti. Nevreme je zahvatilo posebno južne i istočne delove zemlje. Sneg i niske temperature poremetile su drumski, vazdušni i pomorski saobraćaj. Mnogi putevi su zatvoreni kao i morske luke, a nastava u Bukureštu i 11 županija na jugu i jugo-istoku zemlje je obustavljena.
