08.01/13.01.2018.

Policajac saobraćajne policije koji je seksualno napao dva maloletnika u jednom bukureštanskom kvartu izazvao je ogroman skandal u Rumuniji i ozbiljno uzdrmao policiju i Ministarstvo unutrašnjih poslova. Resorna ministarka Karmen Dan optužila je rukovodstvo policije za neažurnu reakciju, uz napomenu da je potrebno da se opozovu šefovi rumunske policije, nakon potvrde da je agresor od 2010. godine radio u policiji i u ovom periodu položio sve psihološke testove. Karmen Dan je dodala da policiju treba reformisati i ozbilnije psihološki proveriti radnike u ovom javnom sistemu. Premijer Mihaj Tudose je odbacio predložene mere ministarke unutrašnjih poslova i zatražio njenu ostavku. Premijer je šefu Rumunske policije ostavio rok od nedelju dana da predstavi izveštaj o preduzetim merama u vezi sa pedofilijskim skandalom. Policajcu optuženom za seksualnu agresiju nad decom odredjen je 30.dnevni pritvor. Predmet je preduzelo Generalno tužilastvo, koje javlja da će proveriti i druge dosijee o mogućim seksualnim agresijama pomenutog policajca još od 2009. godine. Revoltirani deo javnog mnjenja misli da su policijski šefovi prikrili policijska nedela.

România Internațional, 13.01.2018, 12:10

Skandal pedofilijskog policajca stvorio je pukotine unutar vlade u Bukureštu. Premijer je izjavio da bi želeo drugog ministra umesto ministarke unutrašnjih poslova Karmen Dan, koju optužuje da je slagala. Replicirajući, ministarka je odbacila premijerovu optužbu. Što se tiče njene ostavke, Karmen Dan je precizirala da je vlada političko telo, da su ministri imenovani i potvrdjeni u statutarnim telima koalicionih stranaka i, takodje, ovde se usvajaju i opozovi. Nesporazum izmedju premijera i ministarke unutrašnjih poslova, koja uživa podršku lidera Socijaldemokratske partije (PSD) Livijua Dragne, još više potencira ideju o rastućim tenzijama na vrhu pomenute formacije, glavne komponente rumunske vladajuće koalicije. Iako nepriznate, ove tenzije se mogu videti i u odsustvu podrške lidera Socijaldemokratske partije prestrukturaciji vlade. Odluka o eventualnoj rekonstrukciji vlade doneće se krajem januara na novoj sednici Izrvšnog komiteta.

Narodna banka Rumunije povećala je referentnu kamatnu stopu sa 1,75 odsto na 2 odsto posle skoro tri godine. Centralna banka je donela ovu odluku zbog ubrzane stope inflacije i visokog privrednog rasta Rumunije, koji se oslanja u velikoj meri na potrošnji. Guverner Narodne banke Rumunije Mugur Isaresku je precizirao da povećanje referentne kamatne stope ne znači obavezno i povećanje indeksa koji se koristi prilikom obračunavanja kamata na kredite u lejima: «Ovo povećanje referentne kamatne stope ne znači da će se povećati i ovaj indeks na čijoj se bazi obračuna kamata na kredite. Nije isključeno da efekat na tržištu bude obrnut. U svakom slučaju, mi ne prognoziramo velike kamatne varijacije.» Narodna banka Rumunije je donela odluku da ne menja sadašnji nivo obaveznih minimalnih rezervi kreditnih institucija u lejima i devizama. Mugur Isaresku je izjavio da bi na proleće Centralna banka mogla da preduzme restriktivne mere za kreditiranje stanovništva. Krajem novembra 2017. godine, stanovnici Rumunije dugovali su 1,17 milijardi erva u nacionalnoj moneti i 1,34 miljarde evra u devizama.

Šef rumunske diplomatije Teodor Meleškanu i ukrajinski kolega Pavlo Klimkin postigli su, u četvrtak, u Černevcima, sporazum o početku pregovora o potpisivanju protokola o primeni novog ukrajinskog zakona o obrazovanju, koji bi garantovao pravo rumunskim zajednicama na nastavu na maternjem jeziku. Teodor Meleškanu je izjavio: «Dogovorio sam se sa gospodinom Klimkinom da otvorimo i u najkraćem mogućem roku završimo pregovore o izradi zajedničkog dokumenta o saradnji, protokol o primeni zakona o obrazovanju i posebno naknadnom razvoju sekundarnih zakona, kojima bi se pridodao program ministarstva obrazovanja Ukrajine i Rumunije i koji bi sadržao jasne odredbe u vezi sa obostranim garantovanjem lingvističkih prava nacionalnih manjina na teritoriji dve države.» Meleškanu je izjavio da će Bukurešt biti zabrinut dok se ne pronadje realno rešenje, jer aktuelni zakon ima negativan uticaj na pravo rumunske nacionalne manjine u Ukrajini na obrazovanje na maternjem jeziku. Prilikom posete Meleškanu se sastao sa predstavnicima rumunske manjine u černjevskom regionu, prisustvovao je zvaničnom otvaranju jedne škole sa rumunskim nastavnim jezikom u naselju Jordanešti i posetio jednu gimnaziju, takodje, sa rumunskim nastavnim jezikom. Meleškanu je saopštio da vlada u Bukureštu namerava da dodeli stipendije rumunskim učenicima iz Ukrajine sa posebnim školskim uspesima i da se profesori mogu usavršavati u Rumuniji. Šef rumunske diplomatije je dodao da će ove godine biti otvorena dva nova granična prelaza na rumunsko-ukrajinskoj granici.