27.03- 01.04.2017.
Istog dana kada je zvanično pokrenut proces povlačenja Velike Britanije iz Evropske unije, istovremeno sa aktiviranjem člana 50 Lisabonskog ugovora, naslednik britanske krune Princ Čarls počeo je zvaničnu posetu Bukureštu, u okviru evropske turneje. «Zadnjih 20 godina, od kada posećujem Rumuniju, hteo sam da pomažem Rumunima da se prisete jedinstvenosti njihove kulture, arhitektonskog nasledja, a posebno njihovog potencijala u današnjem svetu», izjavio je Princ Čarls, nakon što ga je šef rumunske države Klaus Johanis odlikovao nacionalnim ordenom «Zvezda Rumunije» u činu Velikog krsta. Predsednik Johanis je ocenio ljubav Princa Čarlsa prema Rumuniji, njegovo učešće u dobrotvornim aktivnostima i doprinos promovisanju naše zemlje u svetu: «Vaše učešće u brojnim projektima rehabilitacije sela, u promovisanju lokalnih proizvoda i akcijama za formiranje zanatlija, predstavio je značajan doprinos stilu života u kojem priroda, tradicija i čovek sa modernim veštinama mogu živeti skladno. Istovremeno, zahvalni smo Vašem Kraljevskom Visočanstvu da izrazite divljenje prema rumunskom duhovnom i kulturnom bogatstvu svaki put kada govorite u Rumuniji i njenim gradjanima.» Za vreme ove druge zvanične posete Rumuniji, Princ Čarls je sa premijerom Sorinom Grindeanuom razgovarao o razvoju i produbljivanju strateškog partnerstva izmedju Rumunije i Velike Britanije, na bazi pojačane saradnje u oblasti bezbednosti i privrede, i ručao sa svojom rodjakinjom Princezom Margaretom.
Corina Cristea, 01.04.2017, 14:53
Rumunija ne podržava Evropsku Uniju koncentričnih krugova integracije, niti Evropu u više brzina, koja bi mogla dovesti do rasta socijalnih i ekonomskih razlika izmedju zemalja članica, ponovio je predsednik Klaus Johanis na Malti, koja predsedava Unijom. U govoru održanom na Kongresu Evropske narodne stranke, šef rumunske države je ocenio da Unija se nalazi na raskršću i suočena je sa složenim krizama bez presedana. Teroristički napadi, migracija, nacionalizam, populizam, Bregzit, a posebno eskalacija evroskepticizma postali su veliki izazovi, naglasio je Klaus Johanis. U Bukureštu, rumunske vlasti su saopštile da glavni cilj Rumunije na pregovorima o Bregzitu je uvažavanje prava rumunskih državljana koji rade i studiraju u Velikoj Britaniji. Prema procenama, u Ujedinjenom Kraljevstvu živi više od 250.000 Rumuna.
Generalni Tužilac Rumunije Augustin Lazar i šefica Nacionalne antikorupcijske direkcije (DNA) Laura Kodruca Keveši neće biti smenjeni. Ministar pravosudja Tudorel Toader je izjavio da je lično izradio procenu aktivnosti glavnih tužilaca, bez ikakvog mešanja spolja ili pritiska. On je objasnio da je antikorupcijska direkcija preuzela nadležnosti koje uopšte nema kada je počela istragu u vezi sa načinom na koji je donesena vladina uredba 13, ali pravobranioci Ustavnog suda su ponovo uspostavili razvnotežu izmedju državnih vlasti. Podsećamo da je hitnom uredbom 13, vlada Socijaldemokratske partije (PSD) i Alijanse liberala i demokrata (ALDE) pokušala da izmeni krivično antikorupcijsko zakonodavstvo što je izazvalo masovne ulične demonstracije. Ministar je saopštio da se nameće nadzor nad aktivnostima tužilaca: «U duhu principa pravne države, smatramo da se nameće pažliviji nadzor nad izveštajima o aktivnostima tužilaca Nacionalne antikorupcijske direkcije, Direkcije za borbu protiv organizovanog kriminala i terorizma (DIICOT), Tužilaštva pored Vrhovnog suda, a ovaj nadzor treba da vrši ministar pravosudja, ono što ću i učiniti, bez ikakvog mešanja u nezavisni proces odlućivanja tužilaca.» U svojstvu podržavaoca napora tužilaca za suzbijanje korupcije, šef rumunske države Klaus Johanis tvrdi da je zadovoljan aktivnostima generalnog tužioca i glavne tužiteljke Antikorupcijske direkcije. Predsednik ne deli mišljenje ministra pravosudja o pretpostavljenim skretanjima Antikorupcijske direkcije, ali ni ne osporava njegovo pravo da nadzire aktivnost pomenutih ustanova. Klaus Johanis: «Od gospodina ministra očekujem da podržava Javno tužilaštvo, generalnog tužioca, generalnu tužiteljku antikorupcijske direkcije, glavnog tužioca Direkcije za borbu protiv organizovanog kriminala i terorizma da bi oni što bolje ispunjavali misije. Ako Ministarstvo Pravosudja i Javno Tužilaštvo zajedno rade i lojalno saradjuju, stvari mogu dobro ići, bolje nego na početku godine, kada su pomenute dve ustanove imale različite stavove prema hitnoj vladinoj uredbi broj 13.» Premijer Sorin Grindeanu je saopštio da je zahtevao da bude stalno obavešten o rezultatima konstantnog nadzora nad aktivnostima tužilaca i dao uveravanja da se vlada odlučno zalaže za borbu protiv korupcije.
