06./12.03.2017.

Predsednik Rumunije Klaus Johanis, prisutan u Briselu na prolećnom Evropskom savetu, izjavio je da se Rumunija ne slaže sa Evropom u dve ili više brzina. Mi verujemo u jaku, solidarnu i ujedinjenu Evropsku uniju i jačanje treba da ostvarimo zajedno, sve članice unije, dodao je Johanis. Po oceni šefa rumunske države, ne bi bilo prihvatljivo da Evropska unija prihvati projekte koji su korisni samo pojedinim članicama. On je naglasio da razgovori o budućnosti Evropske unije su na početku i da će se kasnije pojaviti i druge varijante. Johanis je dodao da će se prvi zaključci ovog procesa razmatranja konkretizovati na Rimskom samitu 25. marta. I vlada u Bukureštu je zauzela identičan stav, naglasio je premijer Sorin Grindeanu, koji je u Briselu učestvovao na skupu Partije evropskih socijalista. On je precizirao da su za Rumuniju veoma važne politike kohezionih fondova i zajednička poljoprivredna politika. Podpredsednik Evropskog saveta Frans Timermans je izjavio za našu radio stanicu da svaka članica Evropske unije, uključujući ovde i Rumuniju, može da pristupi takozvanim «grupama tesnije saradnje». On je dodao da će Rumunija i dalje imati na raspolaganje strukturne fondove, ali, istovremeno, je upozorio da, ako se jedna članica unije suočava sa problemima pravne države i korupcijom, komisija ne može biti sigurna da se komunitarni fondovi korektno troše i u ovoj situaciji ovi se ne dodeljuju.

România Internațional, 11.03.2017, 12:44

Predsednik Rumunije Klaus Johanis, prisutan u Briselu na prolećnom Evropskom savetu, izjavio je da se Rumunija ne slaže sa Evropom u dve ili više brzina. Mi verujemo u jaku, solidarnu i ujedinjenu Evropsku uniju i jačanje treba da ostvarimo zajedno, sve članice unije, dodao je Johanis. Po oceni šefa rumunske države, ne bi bilo prihvatljivo da Evropska unija prihvati projekte koji su korisni samo pojedinim članicama. On je naglasio da razgovori o budućnosti Evropske unije su na početku i da će se kasnije pojaviti i druge varijante. Johanis je dodao da će se prvi zaključci ovog procesa razmatranja konkretizovati na Rimskom samitu 25. marta. I vlada u Bukureštu je zauzela identičan stav, naglasio je premijer Sorin Grindeanu, koji je u Briselu učestvovao na skupu Partije evropskih socijalista. On je precizirao da su za Rumuniju veoma važne politike kohezionih fondova i zajednička poljoprivredna politika. Podpredsednik Evropskog saveta Frans Timermans je izjavio za našu radio stanicu da svaka članica Evropske unije, uključujući ovde i Rumuniju, može da pristupi takozvanim «grupama tesnije saradnje». On je dodao da će Rumunija i dalje imati na raspolaganje strukturne fondove, ali, istovremeno, je upozorio da, ako se jedna članica unije suočava sa problemima pravne države i korupcijom, komisija ne može biti sigurna da se komunitarni fondovi korektno troše i u ovoj situaciji ovi se ne dodeljuju.

Ministri inostranih poslova i odbrane okupljeni u Briselu postavili su osnove jednog vojnog general-štaba Evropske unije, koji je zadužen za planiranje i operaciono upravljanje neborbenim misijama poput onih u Republici Kongo, Maliju i Somaliji. Istovremeno, šefovi diplomatija su razgovarali i o odnosima unije sa Egiptom. Pored ekonomskih pitanja i političkog razvoja ove države, razmatrana su i pitanja za koja su Brisel i Kairo preuzeli obavezu u sklopu mirovnog procesa na Srednjem Istoku, kao i u situacijama u Libiji i Siriji. Ovom prilikom ministrar odbrane Rumunije Gabrijel Leš je potvrdio odlučne angažmane Rumunije za jačanje evropskog projekta odbrane i bezbednosti.

Ove nedelje u Ministarstvu rada u Bukureštu održani su zasebni pregovori sa predstavnicima institucija javnog reda, vaspitanja, zdravstva i kulture o nacrtu Jedinstvenog zakona o platama. Resorna ministarka Lija Olguca Vasilesku je naglasila da bi se dokument mogao usvojiti 1. jula kako bi prvi efekti počeli 1. januara 2018. godine. Prema oceni ministarke, plate budžetskih radnika povečaće se etapno do 2021. godine, a jedino će zdravstveni radnici dobiti integralno povećanje u 2018. Najveći deo zdravstvenog osoblja primiće iduće godine povećanje plata za 60 odsto. Lija Olguca Vasilesku je saopštila da će svi radnici javnog sektora primiti bonove za topli obrok i vaučere za godišnji odmor. Sindikati zdravstva tvrde da Jedinstveni zakon o platama je dobro rešenje i da ih predvidjeni fondovi za povećanje platra zadovoljavaju. I predsednik Federacije «Spiru Haret» Marius Nistor je izjavio da će se lični dohotci prosvetnih radnika povećati u proseku za 57 odsto.

Evropska komesarka za regionalnu politiku Korina Krecu izjavila je u utorak, u intervjuu za našu radio stanicu, da će se evropskim fondovima graditi tri regionalne bolnice u gradovima Kluž, Jaš i Krajova, da su pronadjene lokacije i da će Evropska investiciona banka napraviti studiju izvodljivosti. Evropska zvaničnica je izrazila nadu da će radovi na gradnji ovih bolnica početi sledeće godine. Pored ovih fondova, predvidjena su i evropska finansijska sredstva za modernizaciju još 280 bolničkih jedinica, dodala je Korina Krecu. Ona je pozvala vlasti u Bukureštu da privuku evropske fondove, naročito sada, kada se države sa jakim ekonomijama zalažu za smanjenje pomoći manjem razvijenim zemljama. Ona je podsetila da je od 2007. do 2013. godine Rumunija izgubila 2 miljarde evra, iako je produženo izvršenje budžeta za tri godine.

Pesma Yodel it!, u izvodjenju Ilinke i Aleksa Florea predstaviće Rumuniju na ovogodišnjoj Pesmi Evrovizije. 62. izdanje održaće se u Kijevu, a naši predstavnici pevaće u drugom polufinalu 11. maja. Finale Pesme Evrovizije predvidjeno je za 13. maj. Ove godine u Kijevu nastupa još jedna Rumunka, Miruna Manesku, koja će predstaviti Švajcarsku pesmom Apollo.