27.02.-05.03.2017.
Predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker predstavio je u sredu pet scenarija o budućnosti unije posle izlaska Velike Britanije iz komunitarnog bloka. Takozvana Bela povelja obeležava početak jednog procesa u čijem će okviru zemlje članice odlučiti zajedno o budućnosti unije. Povelja analizira način na koji će se Evropa u narednoj deceniji menjati počev sa efektima novih tehnologija u društvu i na radna mesta pa sve do bezbednosnih preokupacija rasta populizma i sumnji u globalizaciju. Pomenuti scenariji polaze od ograničavanja na jedinstveno evropsko tržište pa do federalizacije Evrope. Medju ove scenarije spada i opredeljenje za Evropu u više brzina, koja predvidja da će se pojedine države razvijati brže, a da komunitarni blok ne treba da sledi isti ritam. Ovo opredeljenje je već izazvalo zabrinutost na Istoku. Bukurešt odbacuje jednu Evropsku uniju u više brzina, ističu rumunske vlasti i dodaju da različita integracija može produbiti ekonomski i društveni jaz izmedju zemalja članica. U Briselu rumunski evropski parlamentarac Viktor Boštinaru traži da se organizuje na nacionalnom nivou politička rasprava o konceptu Evropa u više brzina. O ovoj temi predsednik Rumunije Klaus Johanis je razgovarao za vreme susreta sa malteškim premijerom Jozefom Muskatom, čija zemlja predsedava Evropskom unijom. Šef rumunske države je ovom prilikom naglasio da ovakve formule rekonfiguracije Evropske unije mogu dovesti do raspada evropskog projekta. Predsednik Rumunije i premijer Sorin Grindeanu su naglasili, u sklopu razgovara sa malteškim predsednikom vlade, da je neophodan unitarni stav na nivou komunitarnog bloka prema očuvanju unutrašnjeg tržišta i ostajanja prava evropskih državljana u Velikoj Britaniji posle Bregzita. Premijeri Malte i Rumunije razgovarali su i o pripremnom procesu za preuzimanje predstavništva Evropske unije od strane Rumunije u prvom polugodištu 2019. godine.
Corina Cristea, 04.03.2017, 13:48
Glavni prioritet rumunske vlade je privlačenje evropskih fondova u visini od 5,2 milijarde evra do kraja ove godine, izjavila je ministarka regionalnog razvoja Sevil Sajdeh, koja obavlja istovremeno i dužnost podpredsednice vlade. Rumunija je izgubila 3,5 milijarde evra iz evropskih fondova u periodu 2007.- 2013. godina, a za period 2014.- 2020. Bukurešt je uspeo da privuče samo 1 procent od skoro 30 milijardi evra. Na evropskom nivou stopa apsorpcije je od skoro 3 procenta za 2014.-2020. godinu. U Varšavi, na skupu ministara odgovornih za politiku kohezije višegradskih zemalja plus Bugarska, Hrvatska, Rumunija i Slovenija, rumunska ministarka za evropske fondove Rovana Plumb je izjavila da politika kohezije posle 2020. godine treba da ostane glavna investiciona poluga na nivou Evropske unije. Plumb je dodala da jedna jaka i efikasna politika kohezije može generisati inteligentan i trajan rast povoljan za sve evropske regije.
Postojanje dvostrukih aršina kada je reč o kvalitetu prehrambenih proizvoda koji se prodaju na istoku i zapadu Evrope proveriće i rumunske vlasti, saopštio je ministar poljoprivrede Petre Daea. Odluka je doneta u vreme kada se mnoge istočno-evropske drzave žale da proizvodjači prehrambenih proizvoda u proizvodima koji se prodaju u Srednjoj i Istočnoj Evropi stavljaju jeftinije sastojke nego u proizvodima namenjenim Zapadu. Evropski zakoni, medjutim, ne zabranjuju ovakvu praksu, već traže da se na ambalaži tačno navedu upotrebljeni sastojci. Proizvodjači tvrde, medjutim, da razlike u sastojcima zavise od lokalnog ukusa. Lideri višegradske grupe žele da Evropska unija preduzme mere protiv proizvodjača prehrambenih proizvoda, koji u njihove proizvode za istočno tržište stavljaju manje kvalitetne sastojke nego u proizvodima namenjenim zapadnom tržištu.
Šef rumunske diplomatije Teodor Meleškanu vodio je početkom ove nedelje u Budimpešti razgovore sa madjarskim kolegom Peterom Sijartom i premijerom Viktorom Orbanom. U sklopu razgovora, naglašena je ideja da odnosi izmedju Rumunije i susedne Madjarske treba da postanu primer za države regiona. Rumunski ministar je podvukao da strane imaju u vidu održavanje zajedničke sednice vlada, posle sednice Mešovite komisije o saradnji izmedju dve države. Madjarski ministar je ocenio da je u odnosima izmedju Bukurešta i Budimpešte potreban dijalog i izrazio nadu da će se delikatna pitanja poput položaja manjina rešiti. Program posete Meleškanua predvideo je i susret sa predstavnicima rumunske zajednice i govor šefa rumunske diplomatije na godišnjem skupu madjarske diplomatije.
