(13/19-02.2017)

Nakon što je potpisao Zakon o državnom budžetu i Zakon o socijalnom osiguranju za 2017. godinu, predsednik Rumunije Klaus Johanis je objasnio da je doneo ovu odluku samo zbog potrebe da Rumunija ima budžet, uz napomenu da su prihodi precenjeni, a rashodi veoma veliki. Predsdenik je pozvao Vladu Socijal-demokratske partije (PSD) i Alijanse liberala i demokrata (PSD) da dokaže odgovornost u sprovodjenju programa: ,,Budžetski prihodi su, kako su mnogi rekli, optimistički. Ja smatram da su precenjeni. Rashodi su veoma visoki. Prekomerni optimizam može se lako uočiti, uporedjujući prihode prošlogodišnjeg konsolidovanog budžeta sa predvidjanjima ovogodišnjeg budžeta. Lako se može konstatovati da se radi o rastu od 14 odsto bez obrazloženja ovog fenomenalnog rasta. 14 odsto je veoma mnogo za konsolidovani budžet.’’

Roxana Vasile, 18.02.2017, 13:41

Premijer Sorin Grindeanu je izjavio da je Zakon o državnom budžetu ambiciozan projekat i da je Vlada predvidela novac za sve najavljene mere: ,,Uspeli smo u rekordnom roku da predložimo budžet koji vodi računa o programu naše Vlade, o svim merama koje želimo da sprovedemo u delo. Mi smo uradili naš posao, usvojili smo potrebne zakonske dokumente, predvideli finansijska sredstva za ove mere’’.

Na kojim se ekonomskim pokazateljima bazira Vlada u Bukurestu? Prema podacima Nacionalnog statističkog instituta, bruto nacionalni proizvod povećan je za 4,8 odsto u 2016. godini u odnosu na prethodnu. Za 2017. godinu Svetska banka predvidja privredni rast Rumunije od 3,8 odsto, a MMF od 4,4 odsto. U zimskoj prognozi Evropska komisija upozorava da bi budžetski deficit mogao ove godine da dostigne 3,6 odsto, a u 2018. čak 3,9 odsto.

Hitna uredba Vlade u Bukureštu koja ukida sporne izmene Krivičnog zakona i Zakona o krivičnom postupku nalazi se od srede na agendi Poslaničkog doma. Dan ranije Senat je usvojio normativni akt jednoglasnom odlukom. Od početka krize, 31. januara, više stotina hiljada ljudi u zemlji i dijaspori zahtevalo je ostavku vlade Sorina Grindeanua, koju optužuje za pokušaj da usvoji izmene Krivičnog zakona i time oslobodi krivične odgovornosti uticajne političke ličnosti i službenike centralne i lokalne uprave. Socijal-demokratska partija odbacila je optužbe sa obrazloženjem da je želela da uskladi zakone iz ove oblasti sa odlukama Ustavnog suda. U ovoj situaciji predsednik Klaus Johanis, optužen i on da se pridružio demaršu protivvladinih demonstranata pokrenuo je referendum o nastavljanju borbe protiv korupcije. Inicijativa predsednika dobila je u ponedeljak zeleno svetlo Parlamenta. Da bi uverio sve partnere Rumunije iz evropskih institucija da je borba protiv korupcije, jedan od prioritetnih zadataka Vlade, premijer Sorin Grindeanu je na kraju tekuće nedelje otputovao u kratku posetu Briselu. Ovom prilikom Grindeanu je izjavio: ,,Kada govorimo o zakonskim propisima, mi želimo da se ove stvari odvijaju u okviru široke raspravu u koju bi učestvovale rumunske institucije, nevladine organizacije, parlamentarci kako bi se odluke Ustavnog suda iz ove oblasti usvojile u rumunskom Parlamentu.’’ Prvi-podpredsednik Evropske komisije Frans Timermans je preporučio Vladi u Bukureštu veću transparentnost. Namera Vlade da uskladi nacionalno zakonodavstvo sa normama Evropske unije je dobra, ali je potrebno totalno otvaranje- dodao je Timermans.

U vojnoj bazi Mihajil Kogalnicanu, na jugoistoku Rumunije, stiglo je ove nedelje 500 američkih vojnika sa vojnom opremom: tenkovima, oklopnim transporterima i samohodnim topovima sa kojima će učestvovati u multinacionalnim vežbama. Pukovnik Romeo Feraru u ime Generalštaba rumunske kopnene vojske je objasnio: ,,500 američkih vojnika i borbena tehnika američkih kopnenih snaga iz sastava Bataljona Fajting iglsa (Fighting Eagles) stacioniraće u Rumuniji 9 meseci i posle ovog perioda stiže druga smena. Na ovaj način osiguraće se solidno i stalno prisustvo u Evropi’’.

Dolazak američkih vojnika, koji će učestvovati u vojnim vežbama u okviru operacije Atlantik Rizolv (Atlantic Resolve), sastavni su deo namere NATO da ojača istočni bok Alijanse. U izjavi pres službe Alijanse, generalni sekretar NATO snaga Jens Stoltemberg čestitao je Rumuniji na ozbiljnim naporima da poveća budžet odbrane na 2 odsto bruto nacionalnog proizvoda u 2017. godini, uz napomenu da bi bilo dobro da ovaj primer slede i ostale članice Severoatlanske alijanse.

Od 1.januara Rumuni mogu putovati u Kanadu bez ulaznih viza. Odluka je sastavni deo Sporazuma o slobodnoj trgovini Evropske unije i Kanade, usvojen tekuće nedelje u Evropskom parlamentu, u Briselu. Eliminisanje viza je bio uslov Bukurešta za saglasnost za postizanje sporazuma, koji će privremeno stupiti na snagu sve dok se dokument ne ratifikuje u svim nacionalnim i regionalnim parlamentima. Evropski parlamentarac, Rumun Juliju Vinkler, je precizirao da pored ukidanja viza postoje bezbrojne ekonomske beneficije: ,,Ako se odnosimo na složenost trgovine i ekonomske saradnje, mala energetska preduzeća, na primer, ili druge tehnološke oblasti imaće mogućnost da saradjuju na kanadskom tržistu javnih usluga. Zaštita prava na intelektualnu svojinu, zaštita patenata, investicija i inovacija garantovaće se sporazumom CETA’’. Po oceni Julijua Vinklera, sporazum CETA može da postane najvažniji dokument o slobodnoj trgovini 21. veka.