Pregled glavnih spoljnopolitičkih dogadjaja 2016. godine
Talas terorističkih akcija nastavljen je i u 2016. godini, kada je postignut rekordan broj terorističkih napada ili osuječenih akcija u zemljama Evropske unije, na Srednjem istoku i u Africi. Za većinu odgovornost je preuzela grupa Islamska država ili njene pridružene organizacije. Već na početku proleća, teroristička organizacija je zapretila napadima na države koje učestvuju u antiterorističku koaliciju u Siriji i Iraku. Pretnje su ubrzo sprovedene u delo. U martu u Briselu, u najkrvavijem samoubilačkom napadu na ovdašnji aerodrom i podzemnu železničku stanicu, poginule su 32 osobe, a 340 je ranjeno. Odgovornost za masakr preuzela je grupa Islamska država. Krajem juna u trostrukom samoubilačkom napadu na aerodrom Ataturk u Istambulu poginulo je 48 osoba, a više od 230 je ranjeno. Usledili su atentati u Francuskoj i Nemačkoj. Teroristi su udarili 14. jula, za Nacionalni praznik Francuske. Kamion koji je uleteo medju ljude na bulevaru u Nici usmrtio je 86 osoba i ranio preko 400. Poslednji teroristički napad dogodio se 19. decembra kada je kamion uleteo medju posetioce Božičnog sajma u Berlinu i usmrtio 12 osoba i ranio 48. I za ovaj napad odgovornost je preuzela Islamska država.
Corina Cristea, 31.12.2016, 16:00
15. jula u Turskoj je osuječen pokušaj državnog udara. Pobunu su ugušile lojalne snage predsednika Redžepa Erdoana, ali u uličnim borbama u Istambulu i Ankari poginulo je skoro 300 ljudi i preko dve hiljade je ranjeno. Posle neuspelog puča, Erdoan je pokrenuo kampanju protiv pristalica njegovog političkog protivnika, muslimanskog klerika Fejtulaha Gjulena, koga je optužio za organizovanje puča. Gjulen, koji živi u Sjedinjenim Američkim Državama, odbio je umešanost u državni udar i optužio Erdoana da koristi puč kao povod za jačanje lične vlasti. Usledila je velika čistka. Uhapšeno je ili suspendovano na hiljade vojnika, policajaca, pravobranilaca, javnih činovnika, profesora, a mnoge medijske kompanije su zatvorene.
Na kraju kampanje usredsredjene na prava medjukomunitarnih imigranata, Britanci su na referendumu glasali za izlazak zemlje iz Evropske unije. Opredeljenje Britanaca stavlja pod znak pitanja trajnost komunitarnog projekta. Posle ovog rezultata konzervativni premijer Dejvid Kameron je podneo ostavku i na ovu dužnost došla Tereza Mej. Ishod referenduma stavio je Evropsku uniju u situaciju bez presedana. Tako da faktori odlućivanja u Briselu, ali i svaki evropski lider, treba da nauče kako da postupaju u ovakvim situacijama. Zvanični London javlja da će na proleće početi zakonske procedure za izlazak iz komunitarnog bloka, koje bi mogle da traju skoro dve godine.
Republikanac Donald Tramp trijumfovao je na američkim predsedničkim izborima posle kampanje prepune skandala, uvreda i optužbi. Pobeda ekscentričnog milijardera za mnoge je bila neočekivana, jer je, prema rezultatima ispitivanja javnog mnjenja, demokratska kandidatkinja Hilari Klinton imala daleko veće šanse da udje u Belu kuću. Analitičari tvrde da je tranzitni period ka Beloj kući bio po intenzitetu ravan burnoj predsedničkoj kampanji. Inauguracija Donalda Trampa održaće se 20. januara.
Mnogi poznati ljudi napustili su ove godine ovaj svet. Preminuli su legendarni američki bokser Muhamad Ali, za mnoge najbolji bokser svih vremena, zatim kapiten holandske fudbalske reprezentacije Johan Krajf, trostruki dobitnik Zlatne lopte. Ove godine preminuo je i otac Kubanske revolucije Fidel Kastro, koji je čvrstom rukom skoro 5 decenija vladao zemljom. Čuven po svojim dugim govorima, zelenoj uniformi, tompusima i legendarnom bradom, Kastro je bio simbol borbe protiv ,,američkog imperijalizma. Njegovi simpatizeri tvrde da je Kastro vratio Kubu njenim stanovnicima. Medjutim, kritičari ga optužuju za brutalno gušenje opozicije. I filmski svet se oprostio od italijanskog glumca Buda Spensera i Britanca Alena Rikmana, poznat po ulozi profesora Servusa Snapa u seriji Hari Poter, zatim čuvene glumice iz zlatnog doba Holivuda Debi Rejnolds i njene čerke Keri Fišer, princeze Leje iz serije Rat zvezda. Muzički svet odao je poslednju poštu Dejvidu Boviju, Prinsu, Leonardu Koenu, Djordju Majklu. Na kraju godine potresla je svet i avionska nesreća u kojoj su u vodama Crnog mora poginuli članovi Hora Crvene armije.
