(17.10-22.10.2016)
Predsednik Rumunije Klaus Johanis izjavio je da će se Rumunija aktivno uključiti u pregovore o položaju imigranata u Velikoj Britaniji, u sklopu razgovora o izlasku Ujedinjenog Kraljevstva iz Evropske unije. U četvrtak predsednik Johanis je razgovarao sa britanskom premijerkom Terezom Mej na margini skupa Evropskog saveta u Briselu. Obe strane su zaključile da postoji zajednička želja za korektnim vodjenjem pregovora: ,, Ne želimo da se Rumuni koji žive i rade u Velikoj Britaniji izlože nepotrebnim pritiscima. Naišao sam na veliko razumevanje, gospodja premijerka je obećala da će se lično angažovati da se ovakvi incidenti spreče i pre i posle Bregzita.
Roxana Vasile, 22.10.2016, 15:00
Predsednik Rumunije Klaus Johanis izjavio je da će se Rumunija aktivno uključiti u pregovore o položaju imigranata u Velikoj Britaniji, u sklopu razgovora o izlasku Ujedinjenog Kraljevstva iz Evropske unije. U četvrtak predsednik Johanis je razgovarao sa britanskom premijerkom Terezom Mej na margini skupa Evropskog saveta u Briselu. Obe strane su zaključile da postoji zajednička želja za korektnim vodjenjem pregovora: ,, Ne želimo da se Rumuni koji žive i rade u Velikoj Britaniji izlože nepotrebnim pritiscima. Naišao sam na veliko razumevanje, gospodja premijerka je obećala da će se lično angažovati da se ovakvi incidenti spreče i pre i posle Bregzita.
Premijer Dačijan Čološ je obavešten o inicijativi o traženju odgovornosti ministarke pravosudja Raluke Pruna, ali smatra da uprkos izglasavanju inicijative u rumunskom parlamentu gospodja Pruna ne treba da napusti ovu dužnost. Port parol vlade Liviju Iolu objasnio je da parlamentarci nisu imli primedbe na aktvnst ministarke, već samo na pojedine njene izjave. U inicijativi Šocijaldemokratske partije pod nazvom ,,i laž moze da ubija’’, pomenuta stranka zahtevala je ostavku ministarke Pruna posle njene izjave na plenumu Višeg saveta pravobranilaštva da je dala netačne informacije pred Evropskim sudom za ljudska prava u vezi sa izdvojenim fondovima za zatvore. Pre glasanja Raluka Pruna se na sopstveni zahtev obratila poslanicima i naglasil: ,,Treba uspostaviti politički i društveni konsenzus oko strateških pitanja na duži rok. Možda je došlo vreme da pažljivo gledamo oko nas i da priznamo da je sve veći broj gradjana koji veoma dobro znaju kakvu državu žele i ovi mogu da zauzmu kritički stav prema vlastima. Nezavisno pravosudje ne može da bude podfinansirano, sa slabom infratrukturom i pretrpano zahtevima i dosijejima kao što je naše.’’
Mnogi Rumuni koji su uzeli kredite u švajcarskim francima u januaru 2015. godine konstatovali su da zbog kursnih razlika treba da plate dvostruko veće mesečne rate. U utorak Poslanički dom usvojio je jednoglasno nacrt zakona koji predvidja eliminisanje gornje granice zaduživanja od 50% i visinu kredita od 250 000 švajcarskih franaka. Prema novom nacrtu i osobe koje su uzele velike kredite I nemaju probleme sa vraćanjem kredita mogu uživati ovo pravo.Predstavnici političkih stranaka kažu da zakon ispravlja jednu nepravdu i da bi banke trebalo da preispituju odnose sa klijentima. Medjutim Narodna banka Rumunije ocenjuje da nacrt ima diskriminatorni karakter jer favorizuje samo oko 50 000 Rumuna sa kreditima u švajcarskim francima. Zakon bi mogao da postane opasan presedan jer bi Rumuni sa kreditima u evrima, a njih ima najviše, mogli da traže ista prava, a to bi stvorilo velike probleme bankarskom sistemu. Pored toga guverner Narodne banke Rumunije Mugur Isaresku upozorava na ugovornu discipline koja bi u slučaju sličnih zakona mogla da postane nerelevantna. Da bi se zakon mogao primeniti, potreban je i potpis predsednika Klausa Johanisa.
Pripreme za zakonodavne izbore 11. decembra su u jeku. U ponedeljak Ministarstvo inostranih poslova objavilo je nacrt predloga koji predvidja da se finalni deo izbora prati audio i video uredjajima. Snimci će biti na raspolaganje Službe za specijalne telekomunikacije gde će ostati tri meseca, a nakon ovog perioda biti uništeni. Ovim novim sitemom prebrojavanja glasova otkloniće se sumnje u nameštanje rezultata. Ministar unutrašnjih poslova Dragoš Tudorake poručio je predsednicima županija da je cilj organizacije izbornog procesa sto manji broj žalbi na rezultate.