26.09.-02.10.2016.

Podpredsednik Nacionalne liberalne partije (PNL) Vasile Blaga podneo je ostavku na ovu dužnost i dužnost koordinatora izborne kampanije, posle informacije da je protiv njega pokrenuta istraga pod sudskim nadzorom. Blaga je saopštio da se neće kandidovati ni na parlamentarnim izborima ovog decembra. Tužioci Nacionalne antikorupcijske direkcije (DNA) terete Blagu da je od 2009. do 2012. godine, kada je bio ministar unutrašnjih poslova i kasnije predsednik Senata, intervenisao za dodeljivanje preferencijalnih ugovora o javnim nabavkama. Za zloupotrebu uticaja on je primio 700.000 evra za sebe i za stranku, čiji je generalni sekretar bio kada je Demokratska partija (PD) bila na vlasti. Kasnije se ova stranka podelila, većina članova na čelu sa Blagom opredelila se za ujedinjenje sa liberalima, dok su se ostali pridružili bivšem šefu države Trajanu Baseskuu i Partiji Narodnog pokreta (PMP). Ovakvi dogadjaji u Nacionalnoj liberalnoj partiji samo nekoliko meseci pre izbora smatraju se snažnim udarcem za drugu stranku po veličini u rumunskom parlamentu.

Corina Cristea, 01.10.2016, 12:24

Podpredsednik Nacionalne liberalne partije (PNL) Vasile Blaga podneo je ostavku na ovu dužnost i dužnost koordinatora izborne kampanije, posle informacije da je protiv njega pokrenuta istraga pod sudskim nadzorom. Blaga je saopštio da se neće kandidovati ni na parlamentarnim izborima ovog decembra. Tužioci Nacionalne antikorupcijske direkcije (DNA) terete Blagu da je od 2009. do 2012. godine, kada je bio ministar unutrašnjih poslova i kasnije predsednik Senata, intervenisao za dodeljivanje preferencijalnih ugovora o javnim nabavkama. Za zloupotrebu uticaja on je primio 700.000 evra za sebe i za stranku, čiji je generalni sekretar bio kada je Demokratska partija (PD) bila na vlasti. Kasnije se ova stranka podelila, većina članova na čelu sa Blagom opredelila se za ujedinjenje sa liberalima, dok su se ostali pridružili bivšem šefu države Trajanu Baseskuu i Partiji Narodnog pokreta (PMP). Ovakvi dogadjaji u Nacionalnoj liberalnoj partiji samo nekoliko meseci pre izbora smatraju se snažnim udarcem za drugu stranku po veličini u rumunskom parlamentu.

Tekuće nedelje vlada Rumunije je donela podsticajne mere za otvaranje novih radnih mesta. Nove mere stupiće na snagu 1. decembra i izlaze u susret najpogodjenijim kategorijama, posebno nezaposlenima, koji treba da menjaju mesto boravka da bi se ponovo zaposlili, i osobama koje žele da se vrate iz inostranstva da bi ovde radile. Prema rečima premijera Dačijana Ćološa, prvi put se evropski fondovi i fondovi iz državnog budžeta Rumunije izdvajaju za bolji život Rumuna. Nezaposleni i osobe koje žele da menjaju mesto boravka kako bi se zaposlile dobiće oko 2.800 evra pomoći. Nezaposleni koji žele da se zaposle na udaljenosti od 15 kilometara od mesto boravka uživaju pravo na subvenciju za odlazak na posao.

Tekuće nedelje na vojnom aerodromu u Feteštu, na jugu Rumunije, stigli su borbeni avioni F16, nabavljeni od Portugalskih vazdušnih snaga, posle procesa modernizacije, kako bi mogli da interakcionišu pod istim uslovima sa svim višenamenskim avionima zemalja članica NATO. Portugalski stručnjaci su obučavali devet pilota i osamdeset rumunskih tehničara koji će se baviti eksploatacijom ovih letelica. Do kraja godine, pored ovih šest aviona, Rumunske vazdušne snage primiće još tri, dok će poslednje tri letelice stići u septembru iduće godine. Stručnjaci ocenjuju da je Rumuniji potrebno najmanje 36 borbenih aviona, a vlasti već traže varijante za nabavku druge eskadrile. Avioni F16 su najuspešnije višenamenske letelice na svetu i koriste se konstantno u većini vojnih operacija. Ove nedelje, Vrhovni savet odbrane zemlje (CSAT) doneo je odluku da se druga pešadijska brigada «Rovine», sa sedištem u Krajovi, pretvori u multinacionalnu brigadu NATO snaga. Učešće u osnivanju multinacionalne brigade najavile su do sada Bugarska i Poljska.

Predsednik Rumunije Klaus Johanis i predsednik senata Kalin Popesku Taričanu prisustvovali su u petak sahrani bivšeg premijera i predsednika Izraela, Šimona Pereza, koji je umro u Tel Avivu u 93. godini života. U poruci saučešća izraelskom predsedniku Reuvenu Rivlinu, predsednik Klaus Johanis ističe da je Šimon Perez bio vizionarski lider i neumorni borac za trajno rešenje za mirovni proces na Srednjem Istoku. Rumunski narod, dodao je predsednik Johanis, sećaće se dubokog i iskrenog prijateljstva Šimona Pereza, prvog izraelskog predsednika koji je 2010. godine posetio Rumuniju. Predsednik rumunske vlade Dačijan Ćološ je u telegramu saučešća izraelskom kolegi Benjaminu Netanjahuu naglasio da je Šimon Perez bio promoter mira, priznat na medjunarodnom planu i dobitnik Nobelove nagrade za mir.

RadiRo, jedini kulturni dogadjaj ovakvih razmera u Evropi, posvećen isključivo radio orkestrima, u organizaciji Radija Rumunija, okupio je ove godine u Bukureštu šest simfonsijskih orkestara iz Evrope i Azije i poznate dirigente i soliste na medjunarodnoj muzičkoj sceni. Prisutan prvi put na ovom festivalu, Simfonijski orkestar iz Šenzena je otvorio seriju koncerata Rumunskom rapsodijom Djordja Eneskua. Nakon kineskog orkestra, na sceni je svirao Norveški radio orkestar, zatim orkestri radiodifuznih društava iz Lajpciga i Beča. 1. oktobra, poslednjeg dana festivala, predvidjen je koncert orkestra BBC-ija. Jedan od najspektakularnijih muzičkih radova svih vremena «Karmina Burana» intepretirali su 26. septembra predstavnici Rumunije: Nacionalni radio orkestar, akademski hor i dečiji hor, pod dirigentskom palicom Kristijanua Mačelarua.