11.04.-17.04.2016.
Rasprave o reformi zakona o nacionalnoj bezbednosti bile su potrebne, zaključeno je u više navrata zbog zastarelosti normativnih akata, neadekvatnih ili teško primenljivih. Polazeći od ovog preduslova, predsednik Klaus Johanis, je ove nedelje vodio razgovore sa parlamentarnim strankama o pomenutim zakonima. Stekao se zaključak da je zakonima o nacionalnoj bezbednosti potrebna aktualizacija. Klaus Johanis je, izmedju ostalog, izjavio: ««Prvi paket koji se sastoji od tri zakona nalazi se u vladinoj proceduri. Radi se o poboljšanju zakona o suzbijanju terorizma, drugi zakon se odnosi na pripejd kartice i treći na sajber bezbednost. Tokom razgovora sa strankama došao sam do zaključka da je potrebno da se ovi zakoni usvoje u toku sadašnjeg zakonodavnog zasedanja. Drugi, isto tako važan paket, još nije stigao u završnu fazu izrade.» Zakoni iz ove oblasti mogu biti stabilni, samo ako uživaju podršku večine političara i gradjanskog društva, podvukao je šef države. Sa druge strane, poslanici u Bukureštu su u sredu usvojili kontroverzni nacrt zakona, koji predvidja da osobe koje ne mogu otplatiti bankarski kredit mogu vratiti banci stan i tako izmiriti dug. Zakon će se primeniti osobama koje su od banaka dobile stambeni kredit, kao i osobama koje su stavile stan kao garanciju, i utvrdjeno je da se ove odredbe zakona primenjuju samo za kredite do iznosa 250 hiljada evra. Zakon je dostavljen je predsedniku na potpisivanje.
Roxana Vasile, 16.04.2016, 15:52
Rasprave o reformi zakona o nacionalnoj bezbednosti bile su potrebne, zaključeno je u više navrata zbog zastarelosti normativnih akata, neadekvatnih ili teško primenljivih. Polazeći od ovog preduslova, predsednik Klaus Johanis, je ove nedelje vodio razgovore sa parlamentarnim strankama o pomenutim zakonima. Stekao se zaključak da je zakonima o nacionalnoj bezbednosti potrebna aktualizacija. Klaus Johanis je, izmedju ostalog, izjavio: ««Prvi paket koji se sastoji od tri zakona nalazi se u vladinoj proceduri. Radi se o poboljšanju zakona o suzbijanju terorizma, drugi zakon se odnosi na pripejd kartice i treći na sajber bezbednost. Tokom razgovora sa strankama došao sam do zaključka da je potrebno da se ovi zakoni usvoje u toku sadašnjeg zakonodavnog zasedanja. Drugi, isto tako važan paket, još nije stigao u završnu fazu izrade.» Zakoni iz ove oblasti mogu biti stabilni, samo ako uživaju podršku večine političara i gradjanskog društva, podvukao je šef države. Sa druge strane, poslanici u Bukureštu su u sredu usvojili kontroverzni nacrt zakona, koji predvidja da osobe koje ne mogu otplatiti bankarski kredit mogu vratiti banci stan i tako izmiriti dug. Zakon će se primeniti osobama koje su od banaka dobile stambeni kredit, kao i osobama koje su stavile stan kao garanciju, i utvrdjeno je da se ove odredbe zakona primenjuju samo za kredite do iznosa 250 hiljada evra. Zakon je dostavljen je predsedniku na potpisivanje.
Premijer Rumunije Dačijan Čološ prihvatio je ostavku ministarke rada Ane Kostea. Ministarka se odlučila na ovaj korak posle nezadovoljstva sindikata budžetskih radnika novim nacrtom uredbe o ličnim dohocima. Sindikalisti tvrde da ovaj nacrt samo povećava razlike izmedju radnika sa visokim primanjima i radnika sa niskim. Prema nacrtu uredbe, prosvetni radnici dobiće manje plate, a zaposleni u zdravstvenom sektoru veće za samo nekoliko leja, tvrde sindikalisti. Predsednik Nacionalnog sindikalnog bloka (BNS), Dumitru Kostin, je izjavio da bi Ana Kostea mogla da uradi više, ali nije joj dopušteno: «Očekivali smo dobre rezultate od ministarke rada. Zaključili smo, medjutim, da su joj iz mandata oduzete neke stvari. Na primer, inicijativa za izradu nacrta zakona o ličnim dohocima u budžetskom sektoru. Pre dva meseca, ova nadležnost je predata Generalnom sekretarijatu vlade, a sa druge strane, kada sam ja tražio od gospodje ministarke da povuče ovaj nacrt, ona je uslovljavala povlačenje nacrta svojom ostavkom. Za mene je bilo potpuno jasno da ovaj nacrt nije bio njen, već je morala da preuzme odgovornost. Na kraju krajeva, dobro je što je podnela ostavku. Mogla je da napravi dobre stvari, ali je sprečena.» Premijer Dačijan Čološ je saopštio da će vlada sledeće nedelje nastaviti razgovore sa društvenim partnerima o ličnim dohocima budžetskih radnika, kako bi se pronašlo prihvatljivo budžetsko i zakonsko rešenje.
Od ove nedelje, Marijan Munteanu je novi kandidat liberala za gradonačelnika Bukurešta, posle povlačenja Ludovika Orbana optuženog za korupciju. O Marijanu Munteanuu, podpredsednica Nacionalne liberalne partije (PNL) Alina Gorgiu je izjavila: «Mi smo se opredelili za Marijana Munteanua, predstavnika gradjanskog društva i simbola ’90. godina, lidera studentskih i antikomunističkih pokreta, čoveka sa kojim Nacionalna liberalna partija ima sve preduslove da pobedi u izbornoj trci u Bukureštu.» Nekoliko gradjanskih organizacija i organizacija za ljudska prava uputile su apel rukovodstvu liberala da povuku podršku Marijanuu Munteanuu u trci za osvajanje dužnosti gradonačelnika Bukurešta, optužujući ga za simpatije prema fašističkim orijentacijama. Kandidature za dužnost gradonačelnika rumunske prestonice podneli su članica Socijaldemokratske partije (PSD) Gabrijela Firea, Nikušor Dan- kandidat «Unije Spasite Bukurešt» i Čiprijan Čuku- nestranaćki kandidat koji uživa podršku stranke M10. Lokalni izbori održaće se 5. juna.
U ponedeljak, u Bukureštu, je i zvanično lansirana nacionalna kampanija prikupljanja dobrovoljnih priloga za kupovinu Brankušijevog dela «Mudrost Zemlje». Ministar kulture Vlad Aleksandresku saopštio je brojeve žiroračuna partnerskih banaka i način na koji rumunski državljani iz zemlje i inostranstva, fizička i pravna lica, mogu uplatiti novac da bi se ovaj rad kupio od sadašnjih vlasnika. Vlad Aleksandresku: «Mi smo otvorili žiroračune u evrima, dolarima i lejima u Državnom trezoru i šest komercijalnih banaka koje su prihvatile da rade sa nama, bez provizije. A to su BCR, BRD Societe Generale, UNICREDIT, Transilvania, CEC Bank i Raifeissen. Broj žiroračuna objavljen je na websajtu Ministarstva kulture i na internet stranici.» Od 11 miliona, koliko košta vajarski rad, iz budžeta će se izdvojiti manje od 5 miliona evra. Računa se da će se 5 miliona evra prikupiti od naših državljana do 30. septembra. Sa druge strane, na 69. izdanju Kanskog festivala, u zvaničnoj konkurenciji prikazaće se filmovi Kristijana Mundžiua «Velika matura» i Kristija Pujua «Sijera Nevada», a u sekciji «An serten regard» «Psi» Bogdana Mirike. U zvaničnoj konkurenciji kratkometražnih filmova izabrani su nezavisni film «4,15 pm smak sveta», po scenariju i režiji Katalina Rotarua i Gabrijele Virdžinije Šarga, dok u selekciji «Sinefondasion» film «Sve reke se slivaju u more», u režiji Aleksandrua Bade.