25.01-31.01.2016.
Po treći put za redom Evropska komisija je u okviru mehanizma saradnje i provere pozitivno ocenila rezultate rumunskog pravosuđa i borbe protiv korupcije. Prošle godine, Nacionalna antikorupcijska direkcija (DNA) počela je sudsko gonjenje protiv 1250 osoba, među koje spadaju bivši premijer Viktor Ponta, bivši ministri, parlamentarci, gradonačelnici, predsednici županijskih saveta, sudije, tužioci i širok spektar visokih funkcionera, navodi se u izveštaju Evropske komijsije. Za pozitivne rezultate zaslužni su, pre svega, profesionalci iz pravosudnog sistema, primena Krivičnog zakona i Zakona o krivičnom postupku, kao i blagovremeno izdvajanje ljudskih i finansijskih sredstava, ocenila je ministarka pravosuđa Raluka Pruna. Ministarka je dodala da Bukurešt može da računa u bliskoj budućnosti na ukidanje mehanizma saradnje i provere: ,,Postoje jasni preduslovi da u bliskoj budućnosti ovaj mehanizam postane nepotreban, da Evropska komisija, rumunske vlasti i društvo uopšte, dođu do zaključka da mehanizam provere i saradnje nije više potreban.»
România Internațional, 30.01.2016, 16:19
Komisija je kritikovala, međutim, Parlament u Bukureštu zbog neodazvanja na zahtev pravosuđa za ukidanje imuniteta izabranika koji su se ogrešili o zakon.
Stalni biro rumunskog Senata uputio je pravnoj komisiji zahtev Nacionalne antikorupcijske direkcije za pokretanje krivičnog gonjenja bivšeg potpredsednika vlade i ministra unutrašnjih poslova, Gabrijela Opre. Oprea je pozvao kolege senatore da daju saglasnost za početak krivičnog gonjenja, uz napomenu da ne želi da uživa prednosti parlamentarnog imuniteta i da je uveren da je nevin. Oprea je optužen za zloupotrebu službenog položaja i za nepripadajuću korist za sebe i druge osobe u periodu obavljanja ministarske dužnosti. On je navodno koristio ljudske i materijalne resurse ministarstva unutrašnjih poslova za njegovu policijsku pratnju. Ove nedelje poslanik Socijal-demokratske partije Jon Stan osuđen je na dve godine zatvora za zloupotrebu službenog položaja. Optužnica je teretila Jona Stana da je za vreme izborne kampanije 2012. godine od poslovnih ljudi dobio novac u zamenu za potpisivanje ugovora sa državom.
Mnoge članice Evropske unije traže od komunitarnog izvršnog tela da preduzme neophodne mere da se za dve godine produži mogućnost ponovnog uvođenja kontrole na granicama u okviru šengenskog prostora, saopštio je holandski ministar za migraciju prilikom ministarskog skupa u Amsterdamu, pod okriljem holandskog predsedništva Evropske unije. Na skupu je prisustvovao i predstavnik Rumunije, ministar unutrašnjih poslova Petre Toba. U Amsterdamu, takodje, otvoren je Evropski antiteroristički centar koji će funkcionisati u okviru EUROPOL-a. Cilj ovog centra je borba protiv terorizma na evropskom nivou pomoću intenzivnije razmene informacija među zemljama članicama. Aktivnost centra usredsrediće se pre svega na mlade Evropljane, takozvane ,,forin fajterse, koji putuju u Siriju i Irak da bi se pridružili terorističkim grupama. Broj ovih Evropljana, po oceni direktora Europola, Boba Uajnrajta, kreće se oko 5000 hiljada.
Zakon koji zabranjuje pušenje na javnim mestima je u skladu sa Ustavom, odlučio je Ustavni sud Rumunije u sredu. Veći broj senatora iz svih političkih partija tražio je od Ustavnog suda ocenu ustavnosti. Usvojen u decembru u Poslaničkom domu, zakon predviđa zabranu pušenja na zatvorenim javnim mestima, na radnom mestu, na dečijim igralištima, u zdravstvenim i obrazovnim inistitucijama, kao i u nadležnim institucijama za zaštitu i pomoć deteta.
Novi premijer Republike Moldavije, Pavel Filip, boravio je u Bukureštu u prvu posetu od preuzimanja mandata. Predsednik moldavske Vlade vodio je razgovore sa šefom rumunske države Klausom Johanisom i sa rumunskim kolegom Dačijanom Čološom. Pavel Filip je izjavio da se Moldavija nalazi u napetoj političkoj situaciji i naglasio da Vlada želi da dokaže svoju proevropsku orijentaciju. Zvaničnik iz Moldavije je dodao da je podrška Rumunije veoma važna i zahavalio je rumunskim vlastima na pomoć. Zvanični Bukurešt je saopštio da će dodeliti finansijku pomoć Kišinjevu kada će se preuzeti mere koje dokazuju postojanje reformske želje. Pozajmica od 150 miliona evra dodeliće se u tri tranše od kojih prva iznosi 60 miliona evra.
