(14.12-20.12.2015)
Predsednik Rumunije Klaus Johanis predstavio je u sredu rumunskim parlamentarcima jednogodišnji predsednički bilans. Po oceni šefa rumunske države, u 2015 godini dokazalose da je moguč širok dogovor o javnim temama poput budžeta za 2016. godinu i političkog dogovora o povećanju budžeta odbrane na 2 odsto bruto nacionalnog prozivoda do 2017. godine. Široku podršku uživa i Nacionalna strategija odbrane koja predvidja prvi put aspekte koji se tiču vaspitanja i zdravstva, očuvanja nacionalnog identiteta i zaštite kulturne baštine. U vezi sa spoljnom politikom Klaus Johanis je izjavio da su glavni ciljevi Rumunije u 2015. godini bili jačanje partnerstva sa SAD, unapredjenje strateških partnerstava sa Francuskom, Poljskom, Nemačkom, Španijom, Velikom Britanijom i Turskom, kao i razvijanje odnosa sa susednim državama: Ukrajinom, Srbijom i Bugarskom. Privilegovani odnosi sa Moldavijom republikom sa većinskim rumunofonskim stanovništvom bili su i ostaće konstante rumunske spoljne politike.
Mirča Mihaj, 19.12.2015, 15:07
Predsednik Rumunije Klaus Johanis predstavio je u sredu rumunskim parlamentarcima jednogodišnji predsednički bilans. Po oceni šefa rumunske države, u 2015 godini dokazalose da je moguč širok dogovor o javnim temama poput budžeta za 2016. godinu i političkog dogovora o povećanju budžeta odbrane na 2 odsto bruto nacionalnog prozivoda do 2017. godine. Široku podršku uživa i Nacionalna strategija odbrane koja predvidja prvi put aspekte koji se tiču vaspitanja i zdravstva, očuvanja nacionalnog identiteta i zaštite kulturne baštine. U vezi sa spoljnom politikom Klaus Johanis je izjavio da su glavni ciljevi Rumunije u 2015. godini bili jačanje partnerstva sa SAD, unapredjenje strateških partnerstava sa Francuskom, Poljskom, Nemačkom, Španijom, Velikom Britanijom i Turskom, kao i razvijanje odnosa sa susednim državama: Ukrajinom, Srbijom i Bugarskom. Privilegovani odnosi sa Moldavijom republikom sa većinskim rumunofonskim stanovništvom bili su i ostaće konstante rumunske spoljne politike.
Rumunski parlament je ove nedelje usvojio nacrte državnog budžeta i i budžeta socijalnog osiguranja za 2016. godinu. Odnoseći se na prognozirane budžetske prihode koji su za oko 800 miliona evra veći nego prethodne godine, premijer Dačijan Čološ je izjavio za govornicom Parlamenta da vlada želi da pojednostavi proces prikupljanja prihoda vodeći medjutim računa i o gradjanima i ekonomskim subjektima. Rashodi su povećani za oko 2,9 milijardi evra. Vlada nastaoji da smanji rasipništvo večom transparentnošču i efikasnijim javnim nabavkama,smanjenjem gubitaka državnih kompanija i povećanjem efikasnosti javne administracije. Državni budžet predvidja deficit od najviše 3% BDP-a, u skladu sa preporukom Evropske unije, i ekonomski rast od 4,1 odsto.
U Rumuniji su ovih dana održane prigodne manifestacije povodom 26 godina od pobede antikomunističke revolucije i komemoracije žrtava represije u decembru 1989. Revolucija je izbila u Temišvaru da bi se ubrzo proširila u celoj zemlji i dostigla vrhunac 22. decembra padom režima Nikolaja Čaušeskua. Više hiljada osoba je poginulo i skoro 3.400 je ranjeno od 16. do 25. decembra 1989. godine. Rumunija je bila jedina država Istočnog bloka u kojoj je režim smenjen silom, a njeni komunistički rukovodioci streljani posle kratkog sudjenja.
Hiljade rumunskih prevoznika demonstriralo je u četvrtak u Bukureštu zbog povećanja cene obaveznog osiguranja vozila. Prevoznici se žale i na akcizu na gorivo i obavezu transportnih operatera da plate autorska prava za montirane radio stanice na vozilima. Nezadovoljni novim izmenama zakona o lovu i zaštiti lovačkog fonda, više hiljada čobana je demonstriralo pred rumunskim Parlamentom. Kontroverzni zakon predvidja ograničavanje broja pasa na salašima. Pored toga, zakon zabranjuje ispašu počev od decembra meseca pa do aprila, sto čobanima stvara velike gubitke. Oni su nezadovoljni i tvrde da ne mogu čuvati ovce sa samo dva do tri pasa, dok se lovci žale da psi ubijaju zečeve i srne.
Od ove nedelje komponenta američkog antiraketnog štita u naselju Deveselu na jugu Rumunije tehnički može da funkcioniše i uskoro će biti integrisana u severo-atlantsku strukturu. U saopštenju rumunske diplomatije navodi se da aktiviranje antiraketnog sistema odbrane u Deveselu predstavlja važnu stavku jačanja strateškog partnerstva Rumunije i SAD, zemlje koje su uspostavile diplomatske odnose pre 135 godina. Sistem presretačkih raketa uništava neprijateljske rakete kinetičkom snagom bez eksplozivnog ili nukelarnog naboja, objasnio je našem izveštaču Bogdan Auresku, šef tima koji je vodio pregovore o postavljanju američkog antiraketnog sistema na teritoriji Rumunije. Šef rumunske diplomatije Lazar Komanesku je podsetio da sistem nije uperen protiv Rusije, elementi štita koriste se za odbranu teritorije i stanovništva Rumunije od konkretnih pretnji.
Poslanički dom usvojio je zakon o zabrani pušenja na zatvorenim javnim mestima. Nacrt je dobio prethodno zeleno svetlo Senata. Prema novom zakonu, pušenje se zabranjuje na svim zatvorenim javnim prostorima, u zatvorenim postorima na radnom mestu, u obrazovnim i zdravstvenim ustanovama, u sredstvima javnog prevoza, ali i na dečijim igralištima, bez obzira da li su pod otvorenim nebom ili u zatvorenim prostorima. Iako vlasnici klubobva strepe da će izgubiti mušterije, iskustvo ostalih zemalja pokazuje da pušaci nisu odustali od izlazaka u klubove i barove. Zabrana pušenja u lokalima omogućuje postavljanje dimnih senzora koji upozoravaju na izbijanje požara.
Migrantska kriza, kontrola spoljnih granica Evropske unije, suzbijanje terorizma i predlozi Velike Britanije za reformu Unije bile su glavne teme evropskog samita u Briselu. U radovima samita učestvovao je i premijer Rumunije Dačijan Čološ. Bukurešt se zalaže za jačanja bezbednosti na spoljnim granicama Unije i garantovanje unutrašnje bezbednosti vodeći, istovremeno, računa o principu slobodnog kretanja unutar komunitarnog prostora.