Pregled glavnih spoljnopolitičkih događaja nedelje (30.11. – 06.12. 2015)
1 Decembar, Nacionalni praznik Rumunije, obeležen je u zemlji i inostranstvu. 97 godina od ujedinjenja svih rumunskih pokrajina u jednu državu obeleženo je prigodnim religioznim manifestacijama, vojnim paradama, koncertima i prijemima. Na vojnoj paradi u Bukureštu defilovalo je 2600 vojnika i stručnjaka borbenih i oklopnih vozila, aviona Herkules i Spartan i helikoptera, ispred zgrade Parlamenta. Rumunskim vojnicima pridružile su se i njihove kolege iz Republike Moldavije, SAD, Bugrske, Poljske i Turske. Ove godine, prvi put je defilovao i odred rumunskih vojnika ranjenih u vojnim operacijama na Zapadnom Balkanu, u Iraku i Avganistanu. Među državnim zvaničnicima, paradi su prisustvovali i predsednik Klaus Johanis i premijer Dačijan Čološ, koji su se izjasnili za novi početak u oblastima prakse, ponašanja i mentaliteta, za poštovanje nacionalnih simbola i osoba koje promovišu vrednosti rumunskog društva.
România Internațional, 05.12.2015, 15:59
Dosledna jačanju istočnog boka alijanse, Rumunija je prihvatila da se na njenoj teritoriji otvori Multinacionalna komanda jugoistočne divizije i integracione jedinice savezničkih snaga. Šef rumunske diplomatije Lazar Komanesku je u sredu potpisao sporazum kojim se obezbeđuje neophodni pravni okvir za funkcionisanje ovih struktura. SAD su zvanično priznale ključnu ulogu Rumunije u okviru Severoatlanske alijanse i njen značajni doprinos u okviru ove organizacije. Predstavnički dom u Vašington usvojio je rezoluciju povodom navršavanja 135. godina od uspostavljanja bilateralnih diplomatskih odnosa u kojoj se naglašava suštinski doprinos Bukurešta ovoj organizaciji i ključna uloga saveznika Amerike. Pomenuti dokument odnosi se i na značajnu ulogu bilateralnog strateškog partnerstva u promovisanju transatlanske i regionalne bezbednosti. Sa druge strane, ovih dana je iz Nemačke stiglo oko 70 elemenata američke vojne opreme koji su smešteni u vojnu bazu Mihail Kogalničanu.
Šef rumunske diplomatije, Lazar Komanesku, podsetio je na skupu ministara inostranih poslova Severoatlanske alijanse u Briselu, da je od politike otvorenih vrata Alijanse imala beneficije i Rumunija kada je pristupila ovoj strukturi u 2004. godini. On je dodao da je sada red da i Bukurešt podrži nove težnje: ,,Ova odluka je veoma važna i za zemlje koje su u partnerskim odnosima sa Alijansom. Mislim u prvom redu na Republiku Moldaviju, Gruziju i Ukrajinu. Rumunija je pozdravila odluku Severoatlanske alijanse da se Crnoj Gori uputi poziv da pristupi organizaciji.
Parlament Rumunije glasao je u četvrtak za ukidanje imuniteta socijaldemokratskom senatoru Danu Šovi koji je samo nekoliko časova kasnije pritvoren, a u petak stavljen u kućni pritvor. Šova je optužen za zloupotrebu službenog položaja. Podsećamo da je Senat u martu odbio zahtev Nacionalne antikorupcijske direkcije za pritvor Dana Šove. U istom sudskom predmetu vodi se istraga i protiv bivšeg premijera Viktora Ponte koji je podneo ostavku na ovu dužnost krajem prošlog meseca. Sa druge strane, poslanici pravne komisije dali su zeleno svetlo zahtevu Nacionalne antikorupcijske direkcije za određivanje pritvora parlamentarcima Nacionalne liberalne stranke Joanu Olteanuu i Katalinu Teodoreskuu koji su optuženi za korupciju. Konačna odluka doneće se sledeće nedelje na plenumu Poslaničkog doma.
Ministarka finansija, Anka Dragu, predstavila je glavne pokazatelje državnog budžeta za 2016. Ona je naglasila da buduća budžetska projekcija ima u vidu uglavnom obezbeđivanje fiskalne stabilnosti i predvidljivosti, neophodne za jačanje poverenja u poslovnu atmosferu i podsticanje privatnih investicija, kao i efikasnije korišćenje budžetskih resursi. Ministarka je izjavila da nacrt budžeta predviđa povećanje penzija za 5% i plata u javnom sektoru, usvojenih u Parlamentu i bivšoj vladi. Gospođa Dragu je dodala da su predviđeni veći rashodi za odbranu, investicije, zdravstvo i vaspitanje. Budžet predviđa i deficit ispod 3% bruto društvenog proizvoda i privredni rast iznad 4%. Glavne poreske mere koje će stupiti na snagu iduće godine odnose se na smanjenje PDV-a sa 24 na 20% i poreza na dividende sa 16 na 5%.
