(12.10-18.10.2015)
Predsednik Rumunij, Klaus Johanis, učestvovao je u četvrtak u Briselu, zajedno sa liderima EU, na jesenjem zasedanju Evropskog saveta. Agendom zasedanja dominirala je imigrantska kriza i bezbednost spoljnih granica EU. Iako je trebalo da traje dva dana, samit je završen u četvrtak u kasne sate sa najavom postizanja načelnog sporazuma između EU i Turske o zaustavljanju talasa imigranata koji se upućuje ka Evropi. U zamenu za bolju saradnju, evropski lideri su obečali Turskoj liberalizaciju viznog režima, finansisjku pomoć i otvaranje novih pregovaračkih poglavlja za ulazak u EU. Turska, koja se smatra glavnom kapijom za ulazak imigranata iz susedne Sirije, domaćin je skoro dva miliona sirijski izbeglica. Istovremeno, evropski lideri su odlučili da pojačaju kontrolu spoljnih granica unije i da pronađu i rešenja za humanitarnu krizu nastalu zbog sukoba u Siriji. Predsednik Klaus Johanis, i predsednik Evropskog parlamenta, Martin Šulc, razgovarali su pre samita o izbegličkom pitanju i reformama u EU. Johanis je izjavio da migracioni problem treba tretirati integralno u zonama u kojima se pojavljuje i da EU treba da sarađuje sa zemljama iz kojih dolaze izbeglice i da se dodeli pomoć tranzitnim zemljama kao što su Turska i ostalim države na čijim se teritorijama izbeglice nalaze.
România Internațional, 17.10.2015, 18:13
Predsednik Rumunij, Klaus Johanis, učestvovao je u četvrtak u Briselu, zajedno sa liderima EU, na jesenjem zasedanju Evropskog saveta. Agendom zasedanja dominirala je imigrantska kriza i bezbednost spoljnih granica EU. Iako je trebalo da traje dva dana, samit je završen u četvrtak u kasne sate sa najavom postizanja načelnog sporazuma između EU i Turske o zaustavljanju talasa imigranata koji se upućuje ka Evropi. U zamenu za bolju saradnju, evropski lideri su obečali Turskoj liberalizaciju viznog režima, finansisjku pomoć i otvaranje novih pregovaračkih poglavlja za ulazak u EU. Turska, koja se smatra glavnom kapijom za ulazak imigranata iz susedne Sirije, domaćin je skoro dva miliona sirijski izbeglica. Istovremeno, evropski lideri su odlučili da pojačaju kontrolu spoljnih granica unije i da pronađu i rešenja za humanitarnu krizu nastalu zbog sukoba u Siriji. Predsednik Klaus Johanis, i predsednik Evropskog parlamenta, Martin Šulc, razgovarali su pre samita o izbegličkom pitanju i reformama u EU. Johanis je izjavio da migracioni problem treba tretirati integralno u zonama u kojima se pojavljuje i da EU treba da sarađuje sa zemljama iz kojih dolaze izbeglice i da se dodeli pomoć tranzitnim zemljama kao što su Turska i ostalim države na čijim se teritorijama izbeglice nalaze.
Rumunija je postigla zapažene rezultate u suzbijenju korupcije i poboljšanju privredne klime, izjavio je novi ambasador SAD u Bukureštu, Hans Klem, na ekonomskom forumu u glavnom gradu Rumunije. On je dodao da Rumunija ima potrebne adute da postane lansirna rampa za investicije u regionu i da treba da iskoristi adute i strateške prednosti. Američki ambasador je istovremeno, upozorio da je neophodno drastično smanjenje političkog uticaja na privredu. On je pozvao rumunske političare da se ne mešaju u upravljanje državnim kompanijama kako bi stekli političke poene. Klem je istovremeno apelovao na rumunske lidere da javno i odlučno brane tužioce koji vode istragu protiv korumpiranih osoba i da podrže nezavisnost sudstva.
Rumunski poslanici su ratifikovali Sporazum o finansisjkoj pomoći susednoj Republici Moldaviji, u visini od 150 miliona evra, sa petogodišnjim rokom otplate i kamatnom stopom sa kojom se Rumunija zadužuje na spoljnim tržištima. Prva od tri tranše kredita, u visini od 60. miliona evra, dodeliće se sledećeg meseca. Predsednik moldavske vlade, Valeriu Strelec, zahvalio je Bukureštu na doslednoj pomoći u raznim oblastima. On je naglasio da će nova pozajmica biti usmerena na promovisanje reformi i modernizaciju zemlje. Premijer Rumunije, Vikotr Ponta, je objasnio da je složena situacija u kojoj se trenutno nalazi Republika Moldavija posledica ruske reakcije na afirmaciju evropskih težnji Kišinjeva: ,,Republici Moldaviji je sada potrebna finansijska podrška koju može dobiti samo od nas, kako bi prebrodila ovaj složeni period, izazvan ruskim ekonomskim sankcijama samo zbog toga što je poptisala Sporazum o pridruživanju EU.
Šef rumunske države Klaus Johanis , za vreme susreta sa moldvaskim premijerom, potvrdio je da se Republika Moldavija može u svako vreme oslanjati na pomoć Rumunije.
Fizička lica i firme koje će do 31. marta 2016. izmiriti obaveze prema državi biće oslobođene zateznih kamata, odlučila je vlada Rumunije u sredu kada je usvojila Hitnu uredbu. Premijer je naglasio da se u ovom slučaju ne radi o fiskalnoj amnestiji, več o podršci poreskim obveznicima koji nisu uspeli da izmire obaveze prema državi do 30. septembra 2015. Da bi u živali ovo pravo poreski obveznici treba da podnesu zahtev poreskim organima.
Diplomatija u Bukureštu reagovala je na optužbe Mihaila Uljanova, predstavnika Ruskog ministartsva inostranih poslova koji je izjavio da Rumunija krši Sporazum o nuklearnim snagama jer je u naselju Deveselu postavila elemente antiraketnog štita. Rumunsko ministarstvo inostranih poslova smatra da optužbe nisu osnovane, uz npomenu da ova evropska komponenta američkog antiraketnog štita u ima isključivo odbrambeni karakter i nije uperena protiv Rusije, već balističkih raketa iz van evroatlanskog prostora. Moskva je na početku tekuće nedelje pozvala vlade SAD i Rumunije da odustanu od postavljanja raketnih bacača Mk-41. Po oceni ruskog zvaničnika postavljanje raketnih bacača je provokacija za međunarodnu bezbednost i teško kršenje Sporazuma o nuklearnim snagama koji su SAD i bivši Sovjetski Savez potpisale 1987.