29.06.-05.07.2015.
NATO je snažan sa Rumunijom, a Rumunija je snažna u NATO-u, izjavio je u četvrtak generalni sekretar Severo-Atlantske Alijanse, Jens Stoltenberg, koji je precizirao da će se Alijansa i dalje razvijati zajedno sa Evropskom Unijom. Zvaničnik NATO je svećano otvorio u Bukureštu prvi od dva saveznička centra za komandu i kontrolu, koja će funkcionisati u Rumuniji. Prema rečima šefa države, Klausa Johanisa, centar će postati operacionalan u septembru, imati 42 NATO oficira i biti rukovodjen rumunskim komandantom. Do kraja godine slični centri će biti operacionalni i u Bugarskoj, Poljskoj, Estoniji, Letoniji i Litvaniji. Otvaranje ovih centara ima za cilj konsolidacija istočnog boka Alijanse, u kontekstu agresivnih akcija Rusije. Ove su odbrambene mere, a ne konfrontacione- precizirao je u Bukureštu Jens Stoltenberg, dodajući da će NATO učiniti sve da bi obezbedio sigurnost i branio sve saveznike protiv bilo kojih pretnji. Za vreme posete Bukureštu, generalni sekretar Severo-Atlantske Alijanse imao je razgovore sa šefom države Klausom Johanisom, vršiocem dužnosti premijera, Gabrijelom Opreom, sa ministrima odbrane i inostranih poslova, Mirčom Dušom i Bogdanom Aureskuom.
Roxana Vasile, 04.07.2015, 15:55
NATO je snažan sa Rumunijom, a Rumunija je snažna u NATO-u, izjavio je u četvrtak generalni sekretar Severo-Atlantske Alijanse, Jens Stoltenberg, koji je precizirao da će se Alijansa i dalje razvijati zajedno sa Evropskom Unijom. Zvaničnik NATO je svećano otvorio u Bukureštu prvi od dva saveznička centra za komandu i kontrolu, koja će funkcionisati u Rumuniji. Prema rečima šefa države, Klausa Johanisa, centar će postati operacionalan u septembru, imati 42 NATO oficira i biti rukovodjen rumunskim komandantom. Do kraja godine slični centri će biti operacionalni i u Bugarskoj, Poljskoj, Estoniji, Letoniji i Litvaniji. Otvaranje ovih centara ima za cilj konsolidacija istočnog boka Alijanse, u kontekstu agresivnih akcija Rusije. Ove su odbrambene mere, a ne konfrontacione- precizirao je u Bukureštu Jens Stoltenberg, dodajući da će NATO učiniti sve da bi obezbedio sigurnost i branio sve saveznike protiv bilo kojih pretnji. Za vreme posete Bukureštu, generalni sekretar Severo-Atlantske Alijanse imao je razgovore sa šefom države Klausom Johanisom, vršiocem dužnosti premijera, Gabrijelom Opreom, sa ministrima odbrane i inostranih poslova, Mirčom Dušom i Bogdanom Aureskuom.
Mihaj Razvan Ungureanu je ponovo direktor Rumunske Kontraobaveštajne Službe (SIE), koja je imala privremenog načelnika od prošle jeseni, kada je Teodor Meleškanu podneo ostavku na ovu funckiju da bi se kandidovao na predsedničkim izborima. Istoričar i diplomata po struci, Mihaj Razvan Ungureanu je obavljao dužnosti ministra inostranih poslova Rumunije izmedju 2004.-2007., direktora Kontraobaveštajne Službe izmedju 2007.- 2012. i premijera za samo tri meseca u 2012. godini. Obavljanje svih ovih funkcija za vreme predsedničkog mandata Trajana Baseskua izazvalo je antipatiju socijal-demokrata, koji su u 47-godišnjeg liberala videli bliskog saradnika njihovog glavnog političkog protivnika. Zato je nominacija Mihaja Razvana Ungureanua za direktora Rumunske Kontraobaveštajne Službe od strane šefa države Klausa Johanisa imala za Socijal-demokratsku stranku (PSD) efekt bumeranga. Formacija je odlučila da bojkotuje glasanje u parlamentu, kao i Alijansa Liberala i Demokrata (ALDE). Medjutim, Ungureanu je sa 278 glasova za i samo 6 protiv postao novi direktor Kontraobaveštajne službe. Rumuni očekuju da institucije nadležne u oblasti bezbednosti saradjuju za suzbijanje korupcije, konsolidaciju pravne drzave i demokratije, izjavio je Mihaj Razvan Ungureanu, za kojeg su glasali opoziciona Nacionalna Liberalna Stranka (PNL), Demokratski Savez Madjara u Rumuniji (UDMR), parlamentarci nacionalnih manjina i, za čudjenje socijal-demokrata, i Nacionalna Unija za progres Rumunije (UNPR) mala formacija vladajuće koalicije.
U očekivanju referenduma koji je raspisan za 5. jul u Grčkoj, predsednik Rumunije pledirao je za dalje iznalažanje sredstava za ublažavanje ekonomsko-finansijske krize u ovoj zemlji, kao i za pronalaženje rešenja za izlazak iz krize. Klaus Johannis je izjavio da će, u suprotnom slučaju, teška situacija sa kojom će se suočiti Grčka pogoditi Rumuniju, Evropsku unijiu i NATO. Guverner Narodne Banke Rumunije, Mugur Isaresku, ponovio je apel na razum i smirivanje i pozvao deponente banaka sa grčkim kapitalom u Rumuniji da ne dejstvuju emocionalno i ne povuku depozite. On je objasnio da su sve pomenute banke bezbedne, dobro kapitalizovane i poštuju propise Narodne Banke Rumunije, a ne odluke Atine. A za situaciju panike, Narodna banka je spremna da interveniše svim instrumentima kojima raspolaže. Sa druge strane, iako situacije se ne mogu porediti, jer Rumunija se nalazi na solidnom finansijsko-bankarskom tlu, grčka kriza izaziva ozbiljno revidiranje odnosa zemlje sa Medjunarodnim Monetarnim Fondom ili Evropskom Unijom, koji, po viziji guvernera Isareskua, treba da se nastave u raznim oblicima.
Cena prirodnog gasa za domaćinstva u Rumuniji poskupela je od 1. jula za otprilike 11 odsto, odnosno 14 evra na megavat na sat. Nacionalna vlast za regulisanje cena u energetskoj oblasti odobrila je ovo povećanje, usled ovonedeljne vladine uredbe i u skladu sa novim kalendarom liberalizacije cena gasa, koji je dogovoren sa Evropskom komisijom. Rukovodstvo Nacionalne vlasti za regulisanje cena u energetskoj oblasti preciziralo je da ove godine neće više biti poskupljenja prirodnog gasa za domaćinstva. Od 1. jula, takodje, minimalna bruto zarada u rumunskoj privredi iznosi 233 evra i na snagu je stupilo pojevtinjenje lekova izdatih na trošak obaveznog zdravstvenog osiguranja.
Otprilike 169 hiljada rumunskih srednjoškolaca polagaju veliku maturu u junu- julu 2015., na kraju školovanja. Ove godine, broj učenika je za skoro 7 hiljada veći u odnosu na prošlu godinu. Prvi rezultati će biti objavljeni 6. jula, a krajni 10. jula. Ove godine će po prvi put radovi učenika biti vrednovani i ocenjivani u drugim županijama sem onih u kojima su položeni ispiti. Zahvaljujući ovom sistemu, rezultati će biti korektni i neće više biti neopravdanih sumnji, kao prošlih godina, kada se sumnjalo, izmedju ostalog, da su nastavni kadrovi uzeli mita od učenika.