30.03.- 05.04.2015.
Predsednik Rumunije Klaus Johanis predstavio je u utorak bilans 100 dana od preuzimanja mandata. On je rekao da je pokušao da bude predsednik posrednik i uspeo da, posle više godina, za istim stolom okupi političke stranke i gradjansko društvo. Istovremeno, on je ocenio da Rumunija je počela da ponovo uživa poštovanje i kredibilitet velikih kancelarija sveta. Predsednik je, medjutim, izrazio nezadovoljstvo činjenicom da Parlament blokira aktivnost pravosudja, u uslovima u kojima su neki parlamentarci oslobodjeni krivičnog gonjenja ili pritvaranja zahvaljujući glasovima kolega koji su odbacili zahteve tužilaca. U ovom trenutku, iza rešetaka se nalaze poznati političari, neki u pritvoru, drugi u zatvoru, a medju njima su i poslovni čovek Joan Nikolaje, najbogatiji Rumun prema časopisu Forbs, koji se tereti za ilegalno finansiranje predizborne kampanije socijal-demokrata Mirče Djoane, koji se kandidovao za dužnost šefa države u 2009. godini, i sef Županijskog odbora Braila, Bunea Stanku, optužen u istom dosijeu. Medju pritvorenim političarima nalaze se i bivši ministar za finansije socijal-demokrata Darius Valkov optužen za zloupotrebu službenog položaja, njegov partijski kolega gradonačelnik Konstance Radu Mazare, koji se tereti za uzimanje mita, i bivša ministarka razvoja Elena Udrea optužena za zloupotrebu službenog položaja i uzimanje mita.
Mihai Pelin, 04.04.2015, 13:49
Socijal-demokrata Eudžen Teodorović, bivši nosilac portfelja evropskih fondova, novi je ministar za finansije, usled ostavke Dariusa Valkova. Na čelu Ministarstva evropskih fondova nalazi se sada Marius Nika, bivši generalni sekretar u Ministarstvu rada. U ovom trenutku, Rumunija ima najnižu stopu apsorpcije evropskih fondova, odnosno 60 odsto, za 20 odsto ispod evropskog proseka.
U Bukureštu je održana konferencija Evropske komande oružanih snaga Sjedinjenih Američkih Država sa šefovima odbrane iz Srednje Evrope. Glavne teme razgovora odnosile su se na izazove bezbednosne sredine, saradnju izmedju savezničkih vojski na regionalnom nivou i u okviru NATO, predupredjenje pretnji na regionalnom i globalnom nivou i akcioni plan za povećanje operativnog kapaciteta Alijanse. Sa druge strane, vlada u Bukureštu odobrila je nacrt zakona o stacioniranju, odvijanju operacija ili prelasku stranih trupa preko teritorije Rumunije. Premijer Viktor Ponta je precizirao da je reč o osoblju i naoružanju za NATO komandne centre koji će stacionirati na teritoriji Rumunije, u kontekstu novih bezbednosnih izazova na istočnom boku.
Rasporedjenje NATO snaga u Rumuniji bila je tema o kojoj su razgovorali u Bukureštu predsednici Klaus Johanis i njegov turski kolega Redžep Tajip Erdogan. Rumunija i Turska imaju zajedničke ciljeve i interese- izjavio je šef rumunske države, koji je ocenio da učešće Turske u komandnom centru NATO u Rumuniji ima poseban značaj. Sa druge strane, Klaus Johanis je podsetio da Turska je najveći trgovinski partner Rumunije van Evropske unije i ponovio podršku Bukurešta pristupanju Ankare komunitarnom prostoru. Sa svoje strane, Redžep Tajip Erdogan naglasio je produbljenje bilateralnih odnosa i izuzetno dobru saradnju Rumunije i Turske u okviru NATO.
Od 1. aprila evropsko tržište mleka je liberalizovano, istovremeno sa eliminisanjem kvota u zemljama članicama Evropske unije. Mera bi trebalo da dovede do smanjenja cena mlečnih proizvoda na celom komunitarnom prostoru. Rumunski farmeri plaše se da će ući u bankrotstvo, a tržištem dominirati veliki multinacionalni proizvodjači u industriji mleka. Ministar poljoprivrede Danijel Konstantin tvrdi, medjutim, da nema razloga za zabrinutost. Po njegovom mišljenju, smanjenje poreza na dodatnu vrednost na prehrambene proizvode, uključujući i mleko, sa 24 na 9 odsto, mera koju vlada namerava da primeni počev od juna meseca, imaće korisni efekat i dovešće čak i do povećanja potrošnje mleka. Sa druge pak strane, više od hiljadu uzgajivača stoke iz više županija Rumunije protestovalo je pred sedištem vlade, nezadovoljni liberalizacijom tržišta mleka, kašnjenjem subvencija i velikim brojem taksi i poreza.
Nacrt novog Poreskog zakona i zakona o poreskom postupku nalaze na razmatranje Parlamenta, nakon što jh je vlada odobrila prošle nedelje. Premijer Viktor Ponta je izrazio nadu da će oni biti usvojeni do kraja parlamentarne sesije 30. juna, da bi stupili na snagu od 1. januara 2016. godine. Najvažnija predvidjanja su porez na dodatnu vrednost od 20 odsto na sve proizvode i 9 odsto na meso, ribu i mleko i mlečne proizvode, jaja, povrće i voće. Druge se mere odnose na smanjenje jednistvene poreske stope od 2019. sa 16 na 14 odsto.
